Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije, rekao nam je da se priprema sastanak predstavnika Tužilaštva za ratne zločine i Ministarstava pravde Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) povodom niza nesporazuma u vezi sa dva suđenja u Srbiji za ratne zločine za koje su osumnjičeni građani susedne BiH:
"Jeste, očekujemo taj sastanak i mislim da će se mnoge stvari razjasniti nakon njega i da ćemo nastaviti sa dobrom i kvalitetnom saradnjom kakvu svi želimo da imamo. Razgovaraće se o međusobnom ustupanju dokaza – da li dokazi koje poseduje srpska strana, odnosno dokazi koje poseduje bosanska strana, mogu biti ustupljeni, u smislu celishodnosti, da bi se postupak vodio u jednoj od ove de zemlje. Konkretan razlog sastanka su ova dva slučaja, odnosno Dobrovoljačka ulica i Tuzlanska kolona, ali naša ideja jeste, upravo, da se postavi sistem na kojem će ubuduće funkcionisati saradnja. Sastanak će se održati u naredne dve nedelje."
Državni sekretar obelodanjuje za naš radio i još jednu inicijativu – pripremu regionalne konferencije koja bi trebalo da doprinese rešavanju mnogih otvorenih pitanja oko kojih se spotiču sadašnji susedi:
"Ministarstvo pravde Srbije je iniciralo konferenciju koja će se održati u septembru u Beogradu. Jedna od osnovnih tema o kojoj ćemo razgovarati je međusobno ustupanje dokaza, takođe, međusobno dogovaranje o mestu vođenja određenih sudskih postupaka – uključujući, naravno, i ratne zločine – i, ono što je u ovom trenutku najvažnije, pogotovo kad je u pitanju organizovani kriminal, a to je pitanje međusobnog usklađivanja zakonodavstva u smislu ekstradicije, to jest izručenja naših državljana."
Povod su prvi procesi protiv stranih državljana. Šta je bilo odlučujuće da Beograd krene prvi put sa procesima u kojima će se suditi stranim državljanima za kojima su izdate i međunarodne poternice? Postoje li dogovori između država da se ustupaju dokazi i suđenja domaćim sudovima? Slobodan Homen:
"Takva vrsta dogovora postoji i takvi dogovori se odvijaju kada je u pitanju klasičan organizovani kriminal. Nažalost, još uvek kad je u pitanju ratni zločin ima političkih elemenata i konotacija, ali verujemo da će ubrzo i taj problem biti prevaziđen."
Jedna od prvobitnih obaveza Haškog tribunala jeste da on prenosi slučajeve na domaće sudove za koje utvrdi da imaju osnova za procesuiranje. Do pre nekoliko godina Hag je to i radio, onda se od toga odustalo. Beogradskom Tužilaštvu za ratne zločine stizale su pohvale sa najvažnijih svetskih adresa, i najžešći kritičari zbog sporosti pravde odavali su priznanje domaćem pravosuđu za neke slučajeve kao što su Ovčara ili Trnovo. Ipak, o uticaju politike na suđenja za ratne zločine govori Biljana Kovačević Vučo:
Biljana Kovačević Vučo, Foto: Vesna Anđić
"Ja mislim da ta suđenja jesu neki odraz politike, i to nije dobro. Ta suđenja ne treba da budu politički motivisana, niti je dobro da ona budu odraz neke želje za uspostavljanjem ravnoteže – sad su naši osuđeni na toliko godina, pa ćemo mi sad da pokrenemo domaće postupke da bi smirili domaću javnost i da se vidi da smo mi pravedni i da nismo ni na jednoj strani."
Prošlo je 14 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i 10 godina na Kosovu, i dalje je neuporedivo više zločina, odnosno žrtava, od onih kojima se sudilo ili sudi. I umesto da je glavna briga koliko ostaje nekažnjenih zločinaca, javnost se bavi pitanjem "koliko je mojih, a koliko je tvojih kažnjeno".
Slučajevi suđenja za zločine u Dobrovoljačkoj ulici, odnosno Tuzlanskoj koloni, umesto da vode, kako su i zamišljena domaća suđenja za ratne zločine, procesu pomirenja u regionu, postali su povod za teške međusobne optužbe. Svako ima svoje argumente: Beograd – ako ste hteli, zašto do sada niste nikoga kaznili za tako teške zločine? Sarajevo – politika je umešala prste, Srbija umiruje domaću javnost preko ova dva slučaja.
Stiglo se, zahvaljujući Komšićevoj inicijativi o pokretanju postupka protiv dva bivša jugoslovenska ratna predsednika iz Srbije, do sasvim balkanske ujdurme – poternica na poternicu, crvena na difuznu....
Nedavno je portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Bruno Vekarić saopštio da je iz Sarajeva stigla informacija da je obustavljeno suđenje za Tuzlansku kolonu, da bi u Sarajevu potom bilo objavljeno da će tražiti nezavisno veštačenje video i audio zapisa u policiji Slovenije, jer se ne veruje beogradskim veštacima.
Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava:
"Ovo što sad trenutno imamo sa Dobrovoljačkom ulicom i Tuzlanskom kolonom u srpskom pravosuđu, i nepostojanjem tih suđenja u Bosni i Hercegovini, sigurno da ne vodi pomirenju. Iako ne bih htela da nipodaštavam ni trud ni napore Specijalnog tužilaštva i Suda, ni ovde ni u drugim sredinama."
Konkretan razlog sastanka su ova dva slučaja, odnosno Dobrovoljačka ulica i Tuzlanska kolona.
"Jeste, očekujemo taj sastanak i mislim da će se mnoge stvari razjasniti nakon njega i da ćemo nastaviti sa dobrom i kvalitetnom saradnjom kakvu svi želimo da imamo. Razgovaraće se o međusobnom ustupanju dokaza – da li dokazi koje poseduje srpska strana, odnosno dokazi koje poseduje bosanska strana, mogu biti ustupljeni, u smislu celishodnosti, da bi se postupak vodio u jednoj od ove de zemlje. Konkretan razlog sastanka su ova dva slučaja, odnosno Dobrovoljačka ulica i Tuzlanska kolona, ali naša ideja jeste, upravo, da se postavi sistem na kojem će ubuduće funkcionisati saradnja. Sastanak će se održati u naredne dve nedelje."
Državni sekretar obelodanjuje za naš radio i još jednu inicijativu – pripremu regionalne konferencije koja bi trebalo da doprinese rešavanju mnogih otvorenih pitanja oko kojih se spotiču sadašnji susedi:
"Ministarstvo pravde Srbije je iniciralo konferenciju koja će se održati u septembru u Beogradu. Jedna od osnovnih tema o kojoj ćemo razgovarati je međusobno ustupanje dokaza, takođe, međusobno dogovaranje o mestu vođenja određenih sudskih postupaka – uključujući, naravno, i ratne zločine – i, ono što je u ovom trenutku najvažnije, pogotovo kad je u pitanju organizovani kriminal, a to je pitanje međusobnog usklađivanja zakonodavstva u smislu ekstradicije, to jest izručenja naših državljana."
Nažalost, još uvek kad je u pitanju ratni zločin ima političkih elemenata i konotacija.
Povod su prvi procesi protiv stranih državljana. Šta je bilo odlučujuće da Beograd krene prvi put sa procesima u kojima će se suditi stranim državljanima za kojima su izdate i međunarodne poternice? Postoje li dogovori između država da se ustupaju dokazi i suđenja domaćim sudovima? Slobodan Homen:
"Takva vrsta dogovora postoji i takvi dogovori se odvijaju kada je u pitanju klasičan organizovani kriminal. Nažalost, još uvek kad je u pitanju ratni zločin ima političkih elemenata i konotacija, ali verujemo da će ubrzo i taj problem biti prevaziđen."
Jedna od prvobitnih obaveza Haškog tribunala jeste da on prenosi slučajeve na domaće sudove za koje utvrdi da imaju osnova za procesuiranje. Do pre nekoliko godina Hag je to i radio, onda se od toga odustalo. Beogradskom Tužilaštvu za ratne zločine stizale su pohvale sa najvažnijih svetskih adresa, i najžešći kritičari zbog sporosti pravde odavali su priznanje domaćem pravosuđu za neke slučajeve kao što su Ovčara ili Trnovo. Ipak, o uticaju politike na suđenja za ratne zločine govori Biljana Kovačević Vučo:
"Ja mislim da ta suđenja jesu neki odraz politike, i to nije dobro. Ta suđenja ne treba da budu politički motivisana, niti je dobro da ona budu odraz neke želje za uspostavljanjem ravnoteže – sad su naši osuđeni na toliko godina, pa ćemo mi sad da pokrenemo domaće postupke da bi smirili domaću javnost i da se vidi da smo mi pravedni i da nismo ni na jednoj strani."
Prošlo je 14 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i 10 godina na Kosovu, i dalje je neuporedivo više zločina, odnosno žrtava, od onih kojima se sudilo ili sudi. I umesto da je glavna briga koliko ostaje nekažnjenih zločinaca, javnost se bavi pitanjem "koliko je mojih, a koliko je tvojih kažnjeno".
Slučajevi suđenja za zločine u Dobrovoljačkoj ulici, odnosno Tuzlanskoj koloni, umesto da vode, kako su i zamišljena domaća suđenja za ratne zločine, procesu pomirenja u regionu, postali su povod za teške međusobne optužbe. Svako ima svoje argumente: Beograd – ako ste hteli, zašto do sada niste nikoga kaznili za tako teške zločine? Sarajevo – politika je umešala prste, Srbija umiruje domaću javnost preko ova dva slučaja.
Stiglo se, zahvaljujući Komšićevoj inicijativi o pokretanju postupka protiv dva bivša jugoslovenska ratna predsednika iz Srbije, do sasvim balkanske ujdurme – poternica na poternicu, crvena na difuznu....
Nedavno je portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Bruno Vekarić saopštio da je iz Sarajeva stigla informacija da je obustavljeno suđenje za Tuzlansku kolonu, da bi u Sarajevu potom bilo objavljeno da će tražiti nezavisno veštačenje video i audio zapisa u policiji Slovenije, jer se ne veruje beogradskim veštacima.
Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava:
"Ovo što sad trenutno imamo sa Dobrovoljačkom ulicom i Tuzlanskom kolonom u srpskom pravosuđu, i nepostojanjem tih suđenja u Bosni i Hercegovini, sigurno da ne vodi pomirenju. Iako ne bih htela da nipodaštavam ni trud ni napore Specijalnog tužilaštva i Suda, ni ovde ni u drugim sredinama."
