Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Visoka cena turske kupovine ruskog oružja


Ruski teretni vojni avion sa sistemom S-400 u vazdušnoj bazi u Ankari, 12. jula

Odluka Ankare da kupi ruski protivvazdušni sistem S-400, čiji su delovi počeli da dolaze u Tursku, uprkos upozorenjima SAD, ne samo što je ugrozila višedecenijske strateške odnose dve zemlje, već bi Turska mogla da bude na udaru američkih sankcija i da bude isključena iz programa naprednog borbenog aviona F-35 u koji je već uložila značajna sredstva, pišu svetski mediji.

Kraj strateškog odnosa?

Dogovor Ankare i Moskve o kupovini protivvazdušnog sistema S-400 doveo je u pitanje višedecenijski strateški odnos SAD i Turske, pa i poziciju Turske kao članice NATO, dok je, s druge strane, učvrstio veze predsednika Turske i Rusije, Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina, piše CNN.

Erdogan i SAD su već godinama u raskoraku, ističe se u analizi američke televizije. Turski predsednik tvrdi da SAD štite imama Fetulaha Gulena kojeg krivi za pokušaj državnog udara 2016. godine, i uprkos zahtevima za njegovo izručenje, nema naznaka da će SAD popustiti. Erdogan i zvaničnici njegove Partije pravde i razvoja često igraju na antiameričko raspoloženje nacionalističke baze stranke, dok je turski predsednik nezadovoljan i savezom SAD s kurdskim snagama u Siriji u kampanji protiv tzv. Islamske države.

Vašington je sa svoje strane bio ogorčen zbog zatvorskih kazni američkim državljanima, između ostalog pastoru Endruju Bransonu (Andrew Brunson), za koje tvrdi da su politički motivisane i administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) je uzvratila sankcijama turskim ministrima. Pored toga, dodaje CNN, postoje tenzije i oko saudijske reakcije na ubistvo novinara Džamala Kašogija, kao i pretnji Turske da će zatvoriti vazdušnu bazu SAD Indžirlik.

Ipak, sve te teškoće su blede u poređenju sa sporom oko S-400, ocenjuje CNN, dodajući da su i pre prvih isporuka, SAD upozorile Tursku da će je suspendovati iz programa naprednih aviona F-35. Erdogan je odgovorio da bi to bila "pljačka" pošto je Turska uložila više od milijardu dolara u konzorcijum za proizvodnju F-35 i planira da kupi 116 tih aviona.

S druge strane, ukazuje CNN, dogovorom se cementiraju topli odnosi Erdogana i Putina – dva lidera koji ne haju mnogo za opoziciju kod kuće i koji su potrebni jedan drugom u Siriji, a i Rusija je oduševljena ne samo što je prodala S-400 članici NATO-a, već i što je produbila jaz između Turske i SAD. Takođe, S-400 daje turskim oružanim snagama napredno oružje koje može pokriti veći deo teritorije Sirije i svog starog rivala Grčke. Erdogan, na vlasti više od 15 godina, želi da uobliči Tursku kao nezavisnu i uticajnu silu u regionu, bez obaveza prema SAD i bez potrebe za američkim nuklearnim kišobranom koji ju je decenijama štitio, ocenjuje američka televizija.

Izdaja saveznika i odgovor

SAD dve godine upozoravaju tursku vladu da ne kupuje ruski raketni sistem, pošto je Vašington jasno stavio do znanja da neće imati izbora i da će uvesti sankcije koje bi mogle dodatno osakatiti tursku privredu, ograničiti ulogu Turske u NATO i zauvek promeniti savez SAD i Turske, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Prošle nedelje je Turska to nazvala američkim blefom, ali je problem Ankare što Trampova administracija ne blefira, ocenjuje liberalni američki list, dodajući da postoji niz načina kako Vašington može kazniti Ankaru. Isključenje iz programa F-35 deluje očigledno, pošto najosetljivija američka letelica ne može deliti isti geografski prostor s ruskim sistemom koji je napravljen da otkrije te avione. Administracija ima na raspolaganju i druge kazne – isključenje turskih entiteta iz finansijskih institucija SAD, uskraćivanje viza turskim zvaničnicima i biznismenima, zamrzavanje imovine u SAD i onemogućavanje da Turska pozajmljuje novac kod međunarodnih institucija.

Odluka Turske o kupovini S-400, direktno prkosi Kongresu i vladi SAD, međutim, ne tiče se samo Turske, NATO-a ili Rusije, podvlači Vašington post. Trampova administracija se sve više oslanja na sankcije kao na ključni instrument u strategiji da utiče na ponašanje drugih zemalja. Izazivajući Trampov tim da sprovede zakon koji nalaže kazne zemljama koje posluju s ruskom odbrambenom industrijom, Erdogan je napao kredibilitet politike sankcije SAD širom sveta.

Iako konačna odluka o sankcijama nije donesena, zvaničnici kažu da će odgovor administracije biti oštar, navodi list. Erdogan je izgleda odlučio da je više zainteresovan za odnos s Rusijom nego sa SAD. Kada sankcije budu uvedene, njegov narod će osetiti ekonomski bol, što mu može pomoći da shvati da su mu potrebni lideri koji vide bezbednu budućnost Turske i napredne odnose sa Zapadom, a ne s Moskvom.

S druge strane, turski predsednik je rekao da Tramp ima ovlašćenje da izuzme Ankaru iz sankcija – prema američkom zakonu koji treba da spreči druge zemlje da kupuju vojnu opremu od Rusije – i da treba da nađe kompromis, prenosi Rojters (Reuters).

Tramp je, kako ukazuje Rojters, izrazio razumevanje za poziciju Turske kada se sastao s Erdoganom na samitu G20 prošlog meseca u Japanu, rekavši da je Ankara kupila S-400 od Moskve, zato što prethodna administracija nije htela da joj proda odbrambeni sistem Patriot.

Erdogan je u nedelju rekao da ne veruje da "Tramp misli kao oni ispod njega i to je rekao pred svim svetskim medijima", ali, ističe agencija, uprkos Trampovim rečima, zvaničnici SAD su rekli da administracija i dalje planira da deluje, dok je državni sekretar Majk Pompeo (Mike Pompeo) izjavio da zakon nalaže da bude sankcija, izrazivši uverenje da će se predsednik povinovati zakonu.

Mada je Tramp delovao pomirljivo u vezi s turskom kupovinom S-400, Erdogan mora da trpi neke posledice, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) i dodaje da će, ako predsednik SAD "zažmuri ", Kongres morati da pokaže turskom predsedniku cenu izdaje saveznika.

SAD i NATO nemaju mnogo izbora osim da ponovo razmisle da li Turska i dalje pripada tom savezu, inače se obaveze prema alijansi svode na ništa, piše konzervativni američki list u uredničkom komentaru. Razlaz Turske i NATO-a jeste bio Putinov cilj u zalaganju za prodaju S-400, ukazuje list, uz ocenu da bi SAD mogle izgubiti pristup vazdušnoj bazi u Indžirlik, dok bi Turska mogla potisnuti kurdske snage u Siriji koje su pomogle SAD u porazu tzv. Islamske države.

Međutim, mada Erdogan želi zauvek da vlada, na kraju će i on otići, a njegov naslednik bi mogao da preispita neprijateljstvo prema Zapadu, zbog čega ne treba proterivati Tursku iz NATO-a, ocenjuje njujorški list, dodajući da bi minimalna reakcija trebalo da bude okončanje učešća Turske u programu F-35. Prema izjavama američkih zvaničnika, ruski tehničari koji će pomagati Turskoj da pokrene S-400 mogu da ugroze integritet odbrambenih sistema NATO-a, pogotovo jer je S-400 manje-više dizajniran da obara avione alijanse.

Američki Pojas i put

Značaj američkog programa Združeni jurišni lovac, za razvoj i prodaju borbenih aviona F-35, jasniji je nego ikada s poslednjim tenzijama SAD i Turske, koja bi mogla mnogo da izgubi ako bi bila isključena iz tog projekta zbog kupovine ruskog odbrambenog sistema, piše časopis Forin polisi (The Foreign Policy).

Zamislimo, poziva časopis, globalni ekonomski i bezbednosni projekat – vredan više od hiljadu milijardi dolara i čije učesnice pokrivaju 40 odsto svetske privrede – s ciljem da se unaprede interesi i uticaj vodeće države, pri čemu učesnici dobijaju velike ekonomske nagrade, ali im je teško da se izvuku iz te mreže. Kineska Inicijativa pojas i put jednog dana će možda doći do tog nivoa, ali program Združeni jurišni lovac je već to ostvario, ističe Forin polisi.

Napredni avioni pete generacije F-35 uprkos kritikama zbog kašnjenja i problemima s dizajnom, još nisu izgubili na formalnom tenderu od drugih aviona. I mada mnoge zemlje mogu napraviti infrastrukturu kao što su luke – mada ne tako jeftino kao Kina – pravljenje oružja je sasvim druga stvar, pri čemu nijedna država nije uspela da napravi napredan avion kao što je F-35, dodaje list.

Dok je Kina kritikovana zbog nametanja dužničkih obaveza preko Inicijative pojas i put, program F-35 ide još dalje, jer svaku zemlju čini decenijama zavisnom od SAD što Vašington koristi kao prednost, dodaje američki časopis. Turska je dodatno zavisna od mreže F-35, zato što njena avioindustrija snabdeva više delova za F-35 i bio bi veliki gubitak za Ankaru ako bi zauvek bila isključena. Pentagon procenjuje da će nalaženje alternativnih snabdevača za zamenu Turske dovesti do nekoliko meseci odlaganja, ali turske proizvodne linije neće lako moći da se prilagode, čime bi Ankara mogla da izgubi 12 milijardi u proizvodnji delova.

Erdogan će utoliko platiti veliku cenu ako ostane uporan u kupovini ruskog oružja, ocenjuje Forin polisi. U odnosu na mrežu F-35, optimističke projekcije Pojas i put pokrivaju veću teritoriju i više zemalja, ali članstvo u programu Združeni jurišni lovac daje koristi u prestižu, pristupu tehnologiji i podugovorima, kao i bliske bezbednosne veze sa SAD. Kineski Pojas i put, predstavljen kao generator bogatstva i mirne koegzistencije na svetskom novu, možda pobedi u budućnosti, ali sada je u prednosti američka verzija, zaključuje Forin polisi.

XS
SM
MD
LG