Dostupni linkovi

Novom vladom Erdogan nagoveštava promenu ekonomske politike


Movi ministar finansija Turske Mehmet Šimšek, Ankara 3. jun 2023.
Movi ministar finansija Turske Mehmet Šimšek, Ankara 3. jun 2023.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdoğan) je postavljanjem Mehmeta Šimšeka (Şimşek) za novog ministra finansija naznačio mogući povratak konvencionalnoj ekonomskoj politici i odustajanje od neortodoksnog pristupa kamatnim stopama i inflaciji koji je zemlju doveo u opasnost od finansijske propasti, pišu svetski mediji.

Novi sastav vlade

Erdoan je u subotu, 3. juna, imenovao novi sastav turske vlade, s novim ministrima ekonomije i spoljnih poslova, pošto je na izborima u maju produžio svoje dve decenije vladavine, navodi Rojters (Reuters).

Novi ministar finansija Šimšek, već je bio na toj funkciji između 2009. i 2018. On je tada bio visoko cenjen na finansijskim tržištima, i njegov povratak se smatra naznakom odstupanja od višegodišnje neortodoksne politike niskih kamatnih stopa u vreme visoke inflacije, kao i od čvrste državne kontrole nad tržištima.

Šimšek, koji je pre dolaska na visoke političke funkcije radio u američkoj investicionoj banci Meril Linč (Merrill Lynch), poznat je po pragmatičnom pristupu i zalagao se za ekonomske reforme s ciljem unapređenja rasta, privlačenja stranih investicija i osiguranja fiskalne discipline.

Za potpredsednika Turske je imenovan Dževdet Jilmaz (Cevdet Iilmaz), koji je, kako navodi Rojters, ortodoksni ekonomski menadžer.

Na čelo ministarstva spoljnih poslova umesto Mevluta Čavušoglua (Mevlüt Çavuşoğlu), koji je među šefovima turske diplomatija s najdužim stažom, postavljen je Hakan Fidan, jedan od najbližih Erdoanovih saradnika koji je od 2010. bio na čelu Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT).

Za ministra odbrane je imenovan Jašar Guler (Yaşar Güler) koji je u oružanim snagama služio 49 godina, a od 2018. bio načelnik Generalštaba od 2018. Takođe je umesto dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua (Süleyman Soylu), imenovan Ali Jerlikaja.

Promene usred dubokih ekonomskih problema

Predsednički izbori, koji su otišli u drugi krug pošto Erdoan nije uspeo da osvoji više od polovine glasova u prvom krugu, pokazali su da je, uprkos tome što turski predsednik i dalje ima snažnu podršku u svojoj biračkoj bazi, njegova popularnost uzdrmana usled sve dubljih ekonomskih problema u zemlji, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Erdoan je sproveo velike promene u vladi u kojoj su ostala samo dva ministra iz prethodnog kabineta, uoči opštinskih izbora sledeće godine na kojima će predsednikova Partija pravde i razvoja nastojati da povrati kontrolu nad Istanbulom i Ankarom, dva najveća grada Turske.

Odluka o vraćanju Šimšeka na čelo ministarstva finansija, kako piše britanski list, jedan je od najjasnijih znakova da bi Erdoan mogao da promeni kurs neortodoksne ekonomske politike koju mnogi krive za pad lire na rekordno niske nivoe i izazivanje akutne inflatorne krize.

Imenovanje Jilmaza, koji je takođe obavljao visoke funkcije u vezi s ekonomijom u vladi i parlamentu, za potpredsednika Turske, analitičari takođe videli kao znak potencijalne promene u ekonomskoj politici.

Šimšekov prethodnik Nureddin Nebati (Nuredin) sledio je strategiju "lirizacije" u kojoj je vlada preduzela veliki broj mera kako bi naterala kompanije i potrošače da ne drže stranu valutu. Ta politika, u kombinaciji s naglim padom turskih deviznih rezervi ove godine, produbila je zabrinutost stranih investitora koji su poslednjih godina pobegli s turskog tržišta zemlje.

Promena na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova je takođe značajna, ocenjuje Fajnenšl tajms, ukazujući da ministar više neće biti Sojlu, koji je poznat po oštroj retorici protiv Zapada i koji je za izbore u maju rekao da su pokušaj zapadnog "političkog udara".

Na spoljnopolitičkom planu, bivši šef obaveštajne službe biće šef diplomatije u vreme kada je Turska pod snažnim pritiskom drugih članica NATO-a da odobri ulazak Švedske u alijansu.

Smanjenje inflacije glavni cilj

Novi ministar finansija rekao je da će Turska morati dramatično da promeni svoju ekonomsku politiku kako bi smanjila podivljalu inflaciju, preneo je Politiko (Politico).

Šimšek je na konferenciji za novinare u nedelju, 4. juna, rekao da "Turska nema drugog izbora osim da se vrati na racionalne osnove", dodajući da će stabilnost cena biće njegov glavni cilj.

"Svođenje inflacije na jednocifreni broj u srednjem roku je od vitalnog značaja za našu zemlju", rekao je on.

Navodeći da je imenovanje Šimšeka viđeno kao signal da bi Ankara mogla da se vrati konvencionalnoj ekonomskoj politici, Politiko, međutim, ukazuje na pitanje zašto je Turska uopšte vodila iracionalnu politiku.

Vraćanje kredibiliteta

Turska je u sve većoj opasnosti od finansijske propasti uglavnom zbog Erdoanove politike, koja je gurnula devizne rezerve zemlje u crveno i gurnula milione Turaka bliže siromaštvu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ipak, dok se na povratak Šimšeka, koji je simbol vremena s konvencionalnom ekonomskom politikom, gleda kao na vraćanje izvesnog kredibiliteta turskoj vladi u upravljanju ekonomijom, to ne znači nužno da Erdoan odustaje od stava o kamatnim stopama, koji su naširoko kritikovali ekonomisti i koji je izazvao beg zapadnih investicija iz Turske.

Mnogi investitori su, međutim, i dalje oprezni u pogledu toga šta će Šimšek moći da postigne, ističe američki list, ukazujući da je Erdoan otpustio ili smenio brojne visoke zvaničnike, uključujući nekoliko guvernera centralnih banaka, koji su se protivili njegovoj ekonomskoj politici.

Sam Šimšek je otišao iz vlade 2018. pošto je Erdoan izabran za drugi mandat i posle višemesečnih spekulacija da su njih dvojica sukobili oko ekonomije.

Turska vlada je agresivno branila liru pred izbore maju, ističe list. Međutim, u nedelji posle Erdoanove pobede, lira je pala na rekordno nizak nivo oslabivši skoro pet odsto, što je njena najgora nedelja od 2021. Referentni berzanski indeks skočio je za prošle nedelje 12 odsto, dok su ojačale i državne obveznice u nadi da će Šimšekov povratak dovesti do ekonomske politike koja će privući investitore.

Promene na drugim poljima?

S druge strane, dok bi novi tim zadužen za ekonomiju mogao da ima široke posledice, za nove zvaničnike u spoljnoj i bezbednosnoj politici se, prema pisanju Volstrit džurnala, ne očekuje da će imati veliki uticaj na pristup zemlje nizu kriza u inostranstvu, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu i spor oko ulaska Švedske u NATO.

Sam Erdogan je, kako navodi američki list, preuzeo široku kontrolu nad spoljnom politikom i na čelu Ministarstva spoljnih poslova, kao i bezbednosnih ministarstava se nalaze njemu odani ljudi.

Gardijan (The Guardian), međutim, ocenjuje da izbor Fidana, dugogodišnjeg šefa obaveštajne službe, za ministra spoljne politike, umesto iskusnog diplomate Čavušoglua sugeriše i potencijalnu promenu u stilu vođenja spoljne politike.

Fidan je nedavno imao sastanke u Moskvi s ruskim, iranskim i sirijskim kolegama o sukobu u Siriji.

Erdoan je svojevremeno za Fidana rekao da je on njegov "čuvar tajni".

"On je moj čuvar tajni, on je čuvar državnih tajni", rekao je Erdoan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG