Uprkos ubrzanju letnje turističke sezone i otvaranju turističkih centara posle ukidanja mera ograničenja, veliki broj ljudi i dalje se ne usuđuje da ode u druge zemlje na odmor, birajući pre putovanja u svojim zemljama, čime su međunarodni turizam i radnici zavisni od njega ostali bez velikih prihoda, pišu svetski mediji.
Sezona u južnoj Evropi otvorena, turista malo
Iako se turizam vraća u južnu Evropu od Portugala do Grčke, obnova je mlaka dok se u neki zemljama pojavljuju nova žarišta korona virusa, piše Njujork tajms (The New York Times), konstatujući da je južna Evropa otvorila svoje granice, ali da u te zemlje ne dolazi puno turista.
Evropljani polako počinju da putuju, mada više unutar svojih zemalja, jer se malo njih usuđuju da ode van svojih granica, posebno turisti iz Velike Britanije, Nemačke i drugih severnih zemlja koji obično svake godine idu na jug, trošeći milijarde evra, ističe američki list i dodaje da su posetioci s drugih kontinenata retki, pošto je samo 13 zemalja na listi država koje Evropska unija smatra bezbednim.
Na španskim Kanarskim ostrvima većina kreveta namenjenih turistima je prazna, a u Italiji je broj rezervacija daleko smanjen uprkos podsticajima italijanske vlade, dok trajekti ka grčkim ostrvima prevoze više nego duplo manje ljudi i vozila nego ranije, ističe Njujork tajms, navodeći primer da je u prvih 12 dana jula na atinskom aerodromu bilo 75 odsto manje putnika nego prošle godine, s tim što je na 14 regionalnih grčkih aerodroma u zemlji putnika manje za 84 odsto.
Mada su države južne Evrope izašle iz oštrih mera zatvaranja, novi slučajevi u tim zemljama, kao i uvođenje karantina u drugim, povećali su prepreke za turistička putovanja, ističe list. Ovog meseca Velika Britanija je najavila da ljudi koji dolaze iz Portugala, između ostalih zemlja, moraju u karantin po dolasku, čime je praktično zaustavljen odlazak britanskih turista u tu zemlju.
S druge strane, nova žarišta su se pojavila u velikim turističkim centrima poput Barselone, gde je stanovnicima prošle nedelje rečeno da ostanu u kućama kako bi se suzbilo širenje korona virusa, ukazuje Njujork tajms i citira direktora jednog španskog turističkog operatera koji je rekao da kompanije očekuje pad od makar 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji prihod od 800 miliona evra.
Pusto kod piramida
I druge turističke destinacije popularne među međunarodnim turistima takođe gube velike prihode. BBC navodi da je egipatski ministar turizma Haled el-Anani rekao da njegova zemlja, u kojoj turizam pokriva oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda, dosad gubila oko milijardu dolara mesečno, s procenama da će se gubici nastaviti u narednim mesecima.
Piramide u Gizi koje su godinama privlačile turiste sada su napuštene dok pandemija ugrozila egipatsku turističku industriju i sredstva za život miliona ljudi, navodi britanski javni servis, ukazujući da je antička lokacija otvorene 1. jula s obaveznim proverama temperature i fizičkim distanciranjem na ulazu, ali da je došlo samo nekoliko Egipćana.
Turistički vodič Šehenda Adel koja živi u Gizi rekla je da je izgubila oko 1.000 rezervacija od kada su sredinom marta obustavljeni međunarodni letovi, dodajući da je ugrožen ne samo njen nego i niz drugih poslova, od zaposlenih u kancelarijama do vozača i ljudi u restoranima. BBC takođe navodi da je Ašraf Nasr, koji je turistima 25 godina nudio jahanje kamile, rekao da je bio primoran da proda par svojih životinja da bi mogao da prehrani porodicu.
Pandemija je taško pogodila egipatski turizam, baš u vreme kada je posle godina političkih previranja i bombaškog napada na putnički avioni 2015, turizam u Egiptu bio u procvatu, ističe BBC. Prošle godine 13,6 miliona ljudi je posetilo Egipat a očekivalo se da ih ove godine bude više od 15 miliona.
S druge strane, mnogi u sektoru očekuju promene kada se vrati masovni turizam, ukazujući na moguće pozitivne strane s merama za poboljšanje sanitacije i smanjenje gužvi na popularnim mestima. Ipak, ukazuje BBC, turistički vodiči kažu da maske za lice predstavljaju veliki izazov, budući da njihov posao zavisi od neposrednog kontakta i osmeha, dok upozoravaju da će biti teško nositi masku satima u autobusima i drugim zatvorenim mestima.
Bliže kući
U mnogim delovima sveta, ljudi opet kreću na odmore, ali ostaju bliže kući, čime podstiču oporavak domaćeg turizma pošto malo njih može da ode na udaljene lokacije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Pandemija COVID-19 napravila je prazninu od devet milijardi dolara u međunarodnom turizmu i sektoru putovanja. Mesecima ovog proleća ljudi su jedva mogli da izađu, a kamoli da idu na udaljene destinacije, ističe američki list, dodajući da je to sada povećalo potražnju za putovanja unutar zemalja.
Novozelandska skijališta su u poslednje vreme popunjena ljudima iz te zemlje. Južnokoreanci na odmoru uživaju s malo stranaca na vidiku, dok je iznajmljivanje letnjikovaca u Velikoj Britaniji skoro udvostručeno u poslednjih 12 meseci, uglavnom zbog britanskih turista, ističe američki list.
Preokret ka domaćem turizmu je najizraženiji u Aziji, gde se virus prvo pojavio i Evropa beleži identičan razvoji. S druge strane, dodaje Volstrit džurnal, u SAD je takođe došlo do obnove putovanja u zemlji, ali su nedavni skokovi broja zaraženih korona virusom oslabili početni entuzijazam.
Strah od obnove širenja virusa
Turisti se suočavanju s ograničenjima širom sveta sa strahovima od ponovnog širenja korona virusa, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press), navodeći da su se od palmama oivičenih plaža na jugu Indije do ulica ispunjenih barovima na španskim ostrvima i brdima Irske, restorani, pabovi i klubovi pojavili kao prve linije borbe u sprečavanju ponovnog udara korona virusa.
Kako su milioni ljudi iscrpljeni merama ograničenja krenuli na letnje odmore, ukazuje AP, scene pijanih britanskih i nemačkih turista na španskom ostrvu Majorka uz ignorisanje pravila o fizičkom distanciranju, kao i izveštaji kako Amerikanci izbegavanja mere karantina u Irskoj, povećale su strahove od obnove širenja zaraze u zemljama koje su se mesecima borile da izravnaju krivu COVID-19.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) osudio je razgaljene turiste zbog ugrožavanja teško izvojevanih dobitaka u naporima za suzbijanje virusa. "Tek nedavno smo uspeli da opet otvorimo granice u Evropi. Ne možemo rizikovati to nemarnim ponašanjem", rekao je Mas i upozorio da bi u suprotnom nove mere mogle biti neizbežne.
Zbog nepoštovanja ograničenja ili novog rasta broja zaraženih, ponovo su u nekim turističkim centrima uvedene mere za sprečavanje širenja virusa.
Regionalne vlasti su zatvorile delova Palama de Majorke gde se obično okupljaju turisti, na šta su, navodi AP, vlasnici barova ljutito reagovali i optužili "tajne žurke" za slike turista koji ignorišu mere za sprečavanje širenja virusa.
I u Indiji, gde je broj zaraženih premašio milion, vlasti u zapadnoj državi Goa s popularnim plažama dve nedelje pošto je ponovo otvorena za turiste, opet su uvele policijski čas noću.
Pad turizma ugrožava i divlji svet u Africi
Korona virus u Africi ugrožava turizam, ali i opstanak divljeg sveta koji je zavisio od turizma, piše Vašington post (The Washington Post).
U afričkim predelima gde se organizuju safari izleti, kako piše američki list, ograničenja putovanja zbog korona virusa znači da su ljudi nestali, a s njima i milijarde dolara vredna turistička industrija u kojoj milioni rade, ali i koja čini osnovu ekosistema simbioze ljudi i divlje prirode – privatne rezervate, koji su od suštinskog značaja za očuvanje divlje prirode u mnogim afričkim zemljama.
U Keniji rezervati čine više od 11 odsto teritorije ove zemlje, što je više od nacionalnih parkova, ukazuje list, navodeći su ti rezervati u vlasništvu zajednica koje često žive od stočarstva. One dobijaju prihod od turizma od safarija kao nadoknadu za izgubljene pašnjake, dok su se istovremeno umnožili poslovi s novim hotelima i potrebom za rendžerima.
Divlji svet je time postao vredniji živ nego mrtav, čime je obeshrabren krivolov, podvlači Vašington post. Ali sada kada su prihodi od safarija skoro nestali, većina radnika u kenijskih 167 rezervata u vlasništvu zajednica nema prihode, pa su isplate za skoro milion ljudi smanjene ili potpuno suspendovane. Zajednice razmatraju povratak upotrebe pašnjaka, čime bi se mogle ugroziti decenije napora za očuvanje divlje prirode. Dodatni problem je što se usled manje poslova povećava strah od krivolova.
S ograničenim letovima i putnicima zabrinutim za kvalitet zdravstvene nege u afričkim zemljama, mogle bi, kako piše Vašington post, biti potrebne godine za povratak u normalu. Krahovi na berzama i teroristički napadi su i ranije ovde ugrožavali turizam, ali bi pandemija mogla ostaviti neizbrisiv ožiljak.