Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sastaće se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim liderom Si Đinpingom na trilateralnom samitu sledeće nedelje. Na dnevnom redu će biti Iran i kontrola nuklearnog oružja, dok su američki zvaničnici rekli da se o ratu Rusije protiv Ukrajine neće izričito razgovarati.
Bela kuća je 13. novembra potvrdila da će se trojica lidera sastati 19. novembra na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Šenženu, na jugoistoku Kine. Tramp i Putin se neće zasebno sastati tokom te posete.
Portparolka Bele kuće Olivija Vejls (Olivia Wales) rekla je da Tramp namerava da razgovara o smanjenju nuklearnog oružja širom sveta, navodeći da je njegovo širenje posebno opasno. Visoki američki zvaničnici upozorili su da se ne očekuje dogovor, karakterišući skup kao početni razgovor za otvaranje diskusija o kontroli naoružanja.
Iran u fokusu
Planirani trilateralni razgovor će se održati dok Trampova administracija sprovodi ekonomski pritisak na Teheran i preti daljim vojnim akcijama, a Rusija i Kina održavaju bliske veze s iranskom vladom.
Visoki američki zvaničnik potvrdio je da Tramp namerava da pokrene pitanje Irana na trilateralnom sastanku, ali nije izneo detalje o tome da li će Vašington tražiti pomoć Moskve i Pekinga u okončanju sukoba ili ograničavanju regionalnih aktivnosti Teherana.
Mark Kac (Katz), profesor emeritus na Univerzitetu Džordž Mejson i viši saradnik Atlantskog saveta, rekao je za RSE da bi Tramp mogao da se nada da će ubediti Putina i Sija da izvrše pritisak na Iran da zaustavi napade Teherana i Huta, militanata koje podržava Iran i koji kontrolišu veći deo severnog Jemena.
Kac je, međutim, doveo u pitanje da li će neko od njih dvojice sarađivati. "Ne mislim da će Putin ili Si uopšte biti spremni da izvrše pritisak na Iran", rekao je on, navodeći da iranske aktivnosti odvlače američku pažnju od suprotstavljanja ruskim i kineskim interesima.
Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) potvrdio je stav Vašingtona na Nacionalnoj konvenciji pravnika Federalističkog društva u Vašingtonu 13. novembra.
Na pitanje šta bi predstavljalo američku pobedu u Iranu, Rubio je rekao da "pobeda znači da (Iran) ne može imati nuklearno oružje. Na ovaj ili onaj način".
Rubio je optužio iransko klerikalno rukovodstvo da sledi ekspanzionističku ideološku agendu, sponzoriše terorizam i podržava naoružane grupe širom Bliskog istoka, uključujući Hezbolah u Libanu i milicije u Iraku.
On je naveo da su iranski razvoj raketa i obogaćivanje uranijuma Teheran približili kapacitetima potrebnim za pravljenje nuklearnog oružja, uprkos poricanjima vlasti u Iranu da to žele.
Rubio je rekao da je ekonomski pritisak oslabio iransku vladu i smanjio trenutnu potrebu za daljom vojnom akcijom. On je, međutim, insistirao da je i dalje neophodno da se Iran sprečava da dođe do nuklearnog oružja.
"Ništa više nije na pola sveta udaljeno", rekao je on, upozoravajući da bi iranski nuklearni kapacitet ugrozio SAD i njihove regionalne partnere.
Nuklearne prepreke
Očekuje se da će se na trilateralnom sastanku razmatrati i kontrola nuklearnog oružja.
Novi START sporazum, poslednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog oružja između Vašingtona i Moskve, istekao je u februaru, čime su ukinuta ograničenja za dva najveća svetska nuklearna arsenala prvi put za više od pet decenija.
Tramp je odbacio ruski predlog da se sporazum produži za još godinu dana, umesto toga pozivajući na novi, modernizovani aranžman koji bi uključivao Kinu.
Međutim, ta ambicija se suočava sa značajnim preprekama. Pentagon procenjuje da Kina ima više od 600 bojevih glava, u poređenju s više od 5.000 u američkom i ruskom arsenalu. Peking je pokazao da nije puno zainteresovan da prihvati ograničenja na svoje znatno manje zalihe.
"Mislimo da je vreme da Kina pređe za sto odraslih, ako hoćete, i da vodi odrasle razgovore o odraslim stvarima", rekao je visoki američki zvaničnik za RSE.
Zvaničnik je priznao težinu zadatka, rekavši: "Ne očekujemo da ćemo postići bilo kakav dogovor". On je sastanak opisao kao "početak" kako se nadaju SAD "razgovora koji može biti produktivan u budućnosti".
Luk Kofi (Luke COffez), viši saradnik Instituta Hadson, rekao je za RSE da je sastanak nudi ograničene praktične koristi za Vašington.
"U stvarnosti, ovo će biti manje trilateralni, a više bilateralni sastanak, sa SAD na jednoj strani i Kinom i Rusijom na drugoj, iako s Moskvom kao mlađim partnerom", rekao je Kofi.
On je dodao da ne može da zamisli da će išta suštinsko izaći sa sastanka osim što će Pekingu i Moskvi doneti geopolitičku validaciju.
Kac je izneo slične sumnje. "Lično, ne očekujem da će se na trilateralnom samitu postići značajan sporazum", rekao je za RSE. "To će uglavnom pružiti priliku za fotografisanje svakom od tri lidera".
Ukrajina isključena
Odluka da se Ukrajina izostavi s dnevnog reda doneta je dok Vašington radi na odvojenim diplomatskim kontaktima s Moskvom zbog skoro petogodišnje ruske invazije.
Visoki američki zvaničnik rekao je da administracija ima "potpuno drugi kolosek" za razgovore o ratu i da u njima učestvuju Vašington, Moskva i Kijev, a da Kina nije deo toga.
"Nedavno smo imali mnogo sastanaka s Rusima, ali Kina nije baš deo tog koloseka, tako da ne deluje prikladno da se tamo vodi diskusija o Ukrajini", rekao je zvaničnik.
Očekuje se da će milijarder Ilon Mask (Elon Kusk) pratiti Trampa tokom dela posete Šenženu zbog svojih velikih poslovnih interesa u Kini. Zvaničnici su rekli da Mask neće učestvovati na formalnom sastanku sa Sijem ili na trilateralnom samitu.
To se dešava u vreme dok Kongres SAD s povećanom pažnjom prati ulogu Maskove kompanije SpaceX u ukrajinskim telekomunikacijama za potrebe rata.
Demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Kris Kuns (Chris Coons) zahtevali su da Mask i SpaceX sačuvaju dokumenta o poremećajima u pristupu Ukrajine satelitskim uslugama Starlink i Starshield u oktobru i ponovo 12. novembra.
U pismu Masku 13. novembra senatori su naveli da su prekidi uticali na komunikacije koje koriste ukrajinske snage, uključujući sisteme koji podržavaju dronove presretače koji brane civilne populacione centre od ruskih napada.
Oni su takođe doveli u pitanje protivrečna objašnjenja Maska i visokih zvaničnika administracije o tome ko je imao ovlašćenje da uvede ograničenja, tražeći potpuno razjašnjenje odluka i veći nadzor Vlade nad kritičnim kapacitetima nacionalne bezbednosti.
Trampova azijska turneja počinje u Manili, gde će prisustvovati samitu ASEAN-a i sastati se s predsednikom Filipina Ferdinandom Markosom Mlađim pre nego što otputuje u Šenžen na APEK i bilateralni sastanak sa Sijem.