Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izrazio je u petak podršku demonstrantima u Iranu koji prkose brutalnim merama snaga bezbednosti koje su koji su dovele do nekoliko smrtnih slučajeva i desetina hapšenja tokom pet dana protesta zbog ekonomskih problema zemlje.
Protesti su počeli u Teheranu 28. decembra, izazvani padom kursa iranske valute i skokom inflacije od 52 odsto, posle čega su se proširili na više regiona.
Mediji pod kontrolom države i međunarodne grupe za ljudska prava 1. januara su izvestili o najmanje sedam smrtnih slučajeva i desetinama povređenih u sukobima između demonstranata i snaga bezbednosti, mada su novinske agencije povezane s vladom za nasilje okrivile "izgrednike".
Iranske vlasti još nisu potvrdile izveštaje, a Radio Farda (Iranski servis RSE) nije mogao nezavisno da ih potvrdi.
"Ako Iran puca i nasilno ubija mirne demonstrante, što je njegov običaj, Sjedinjene Američke Države će doći da ih spasu", napisao je Tramp u objavi na Truth Social u petak.
"Naoružani smo i spremni da krenemo", dodao je on.
U izjavi poslatoj Radiju Farda u petak, portparol Stejt departmenta je rekao da "protesti odražavaju razumljiv gnev iranskog naroda zbog neuspeha i izgovora njihove vlade".
U saopštenju se navodi da iranski režim "nastavlja da troši iransko bogatstvo kako bi sponzorisao terorizam širom sveta i ugnjetavao iranski narod, koji želi i zaslužuje bolji život".
"Nastavićemo da vršimo maksimalan pritisak na režim", naveo je Stejt department.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan – koga mnogi smatraju relativno umerenim – nastojao je da smiri tenzije, rekavši da priznaje "legitimne zahteve" Iranaca, dok je pozivao vladu da preduzme mere kako bi se ublažile ekonomske poteškoće.
"Iz islamske perspektive... ako ne rešimo pitanje egzistencije ljudi, završićemo u paklu", rekao je Pezeškijan na državnoj televiziji.
S druge strane, snage bezbednosti na tvrdoj liniji zaklele su se da će zauzeti "čvrst" stav protiv demonstranata i onih koji "koriste" situaciju da bi izazvali haos.
Said Golkar, vanredni profesor na Univerzitetu u Tenesiju koji prati Iran, napisao je na društvenim mrežama da je novi talas protesta "navođen ekonomskim problemima, ali fundamentalno ukorenjen u represiji režima, ideološkim merama i nesposobnosti".
Ali Fatolah-Nedžad, osnivač i direktor Centra za Bliski istok i globalni poredak sa sedištem u Berlinu, napisao je 30. decembra da se "Islamska Republika nalazi na raskrsnici.
"Obnovljeni protesti širom zemlje rezultat su nagomilanih kriza: brze devalvacije valute, nestašice vode i struje, rasta cena goriva, inflacije koja se graniči s hiperinflacijom, ekološkog uništavanja itd.", naveo je on.
Izveštaji o smrtnim slučajevima na protestima
Novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), i izveštaju o protestima u gradu Lordegan na jugozapadu navela je da je došlo do sukoba sa snagama bezbednosti. Citirala je "obavešteni izvor" koji je rekao da su "dve osobe izgubile živote".
Organizacija za ljudska prava Hengav iz Norveške takođe je izvestila o smrtnim slučajevima u Lordeganu, navodeći da su snage bezbednosti otvorile vatru na demonstrante, ubivši dvoje i ranivši nekoliko. Ta grupa je takođe saopštila da je jedan demonstrant ubijen u provinciji Isfahan u centralnom Iranu 31. decembra.
"Protesti su se održali u nekoliko oblasti Lordegana, uključujući Opštinski trg i ispred zgrade vlade. Demonstracije su naišle na nasilnu represiju od snaga organa reda, uključujući upotrebu suzavca i bojeve municije", saopštio je Hengav.
Fars je kasnije izvestio da su tri osobe ubijene, a 17 povređeno oko 20 časova u sukobima između snaga bezbednosti i demonstranata u Azni, gradu s 48.000 stanovnika u zapadnoiranskoj provinciji Lorestan. Nepotvrđeni izveštaj navodi da su demonstranti napali policijsku stanicu.
Revolucionarna garda je dotle u četvrtak saopštila da je član njihove dobrovoljačke paravojne jedinice Basidž ubijen dan ranije u zapadnom gradu Kuhdaštu, takođe u provinciji Lorestan.
Hapšenja u više oblasti
Novinska agencija Tasnim je navela da je najmanje 30 ljudi uhapšeno u Teheranu zbog "remećenja javnog reda". Izvešteno je i o hapšenjima u drugim oblastima, uključujući Malard i provincije Alborz, Lorestan, Čaharmahal i Bahtijari.
Fars je u izveštaju iz Malarda, zapadno od Teherana, citirao zamenika guvernera koji je rekao: "Istrage pokazuju da je određeni broj uhapšenih stigao u Malard iz susednih gradova, koji su sada u rukama bezbednosnih agencija".
"Identifikovan je niz drugih elemenata povezanih s ovim akcijama, a operacije njihovog hapšenja su u planu", dodao je.
Video snimci na društvenim mrežama i izveštaji govore da su pijace u Teheranu ponovo bile zatvorene u četvrtak i da su trgovci izašli na ulice zbog visoke inflacije podstaknute slobodnim padom valute.
Ozbiljan izazov
Nemiri su izgleda bili najozbiljniji izazov za iransku teokratsku vladu od izbijanja protesta "Žene, život, sloboda" posle smrti 22-godišnje iransko-kurdske studentkinje Mahse Amini u septembru 2022. dok je bila u policijskom pritvoru zbog kršenja pravila oblačenja.
Pezeškijan je ranije pozvao građane da pokažu solidarnost umesto da se pridruže protestima. Takođe je obećao da će vlada doneti "nove odluke" koje će poboljšati ekonomsku situaciju.
To nije mnogo doprinelo da ublaži gnev Iranaca, koji su suočeni s inflacijom većom 50 odsto i padom valute pošto na crnom tržištu jedan dolar vredi 1,4 miliona rijala, dok je pre godinu dana vredeo oko 800.000.
Zvanični devizni kursevi su bolji, ali njih mnogi u Iranu ne mogu da koriste.
"Nedavni protesti otkrivaju jasnu stvarnost: Mnogi Iranci su odlučili da se sadašnji establišment mora okončati – po svaku cenu i što je pre moguće – pre nego što zemlja koju vole bude dalje uništena", rekla je za Radio Farda u telefonskom intervjuu Širin Ebadi, koja je 2003. dobila Nobelovu nagradu za mir za svoje napore da donese demokratiju i zaštiti ljudska prava u Iranu.
