Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Transrodne osobe u matičnom uredu


Procena je da u Srbiji ima između dvadeset i dvadesetpet hiljada trans osoba

Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, u Srbiji se uvodi odredba kojom se propisuje način upisa trans osoba u matičnu knjigu rođenih sa novim rodnim podatkom, nakon hirurške intervencije. Javna rasprava o nameravanim izmenama upravo počinje.

Do sada to nije zakonski regulisano mada je 2012. godine Ustavni sud Srbije usvojio žalbu osobe kojoj posle procesa tranzicije (usklađivanje rodnog identiteta između ostalog i hirurškim putem) nije odobreno da u matičnu knjigu unese promenu podataka i naložio nadležnoj opštini da to uradi. Od tog trenutka trans osobama je olakšan novi upis u matičnoj knjizi. Predložene zakonske izmene su korak dalje u ostvarivanju njihovih prava.

Prošlo je skoro tri decenije od kada je 1989. godine u Srbiji obavljena prva operacija transrodne osobe, a skoro pet decenija (1950. godine) nakon prve takve intervencije u svetu.

Tek sada se u Srbiji predlažu zakonske izmene koje regulišu upis usklađenog rodnog identiteta u matične knjige. Termin koji se često upotrebljava “promena pola”, deo trans osoba smatra nekorektnim.

Do sada, nadležni službenici u matičnim uredima su to radili u skladu sa odlukom Ustavnog suda 2012. godine.

“Mnogo je veći problem promeniti pol, za promenu dokumenata je olakšana procedura”, kaže gej aktivista Boris Milićević.

Najpoznatija trans osoba u Srbiji Helena Vuković iz Udruženja građana Egal kaže da je 2016. godine, nakon okončane tranzicije, vrlo lako promenila dokumenta. Za samo mesec dana.

Helena je rođena u Bačkoj Palanci u Vojvodini a stanuje u beogradskoj opštini Čukarica. Objašnjava kakvu je proceduru prošla:

“Napravi se zahtev u matičnoj službi u opštini gde ste rođeni uz kopiju otpusne liste (zdravsteve ustanove u kojoj je obavljena hiruruška intervencija - prim.red.). Rešenje se donese u roku od par dana. Sa tim papirom idete u opštinu stanovanja, podnosite zahtev za promenu ličnog imena. Nakon toga sam otišla u MUP (Ministarstvo unutrašnjh poslova), poništen mi je stari matični broj, dodeljen mi je ženski. I to je to!”

Najpoznatija trans osoba u Srbiji, Helena Vuković, kaže da je 2016. godine, nakon okončane tranzicije, vrlo lako promenila dokumenta
Najpoznatija trans osoba u Srbiji, Helena Vuković, kaže da je 2016. godine, nakon okončane tranzicije, vrlo lako promenila dokumenta

Ipak, ne prolaze svi tako glatko, dodaje Helena, inače major Vojske Srbije u penziji. Ima problema ali više zbog službenika koji nisu edukovani.

Naš sagovornik iz Gayten LGBT udruženja Milan Đurić ilustruje sa čim su se neke osobe susretale zbog nepoznavanja procedure od strane nadležnih službenika. Lokalne samouprave su ih upućivale na vanpravnički postupak, pa su se obraćale Ministarstvu, pa je Ministarstvo donosilo mišljenje da nije nadležno…

U Beogradu su, nakon što je prva operacija obavljena pre dvadesetdevet godina nadležne službe odobravale promene u matičnim knjigama.

Na osnovu medicinske dokumentacije donosi se upravno rešenje, kaže Nataša Živković, šefica sektora za vođenje matičnih knjiga u Gradskoj upravi Beograda.

Proveravamo kakva je praksa van Beograda. U Užicu nije bilo zahteva za promenu pola, ali je matičarka Olga Pašić našoj novinarki Novki Ilić odmah objasnila kakav bi bio postupak da se neko sa takvim zahtevom pojavi.

Dobrodošle su predložene zakonske izmene ali to nije dovoljno, s obzirom na to da medicinska procedura traje u proseku od dve do četiri godine pa je, kaže Helena Vuković, potrebno da se predvidi da osobe koje su na početku tranzicije mogu odmah da promene svoj status u matičnim knjigama i ostalim dokumentima. Pre svega, da bi se olakšalo zapošljavanje u tom periodu.

Tek sada se u Srbiji predlažu zakonske izmene koje regulišu upis usklađenog rodnog identiteta u matične knjige
Tek sada se u Srbiji predlažu zakonske izmene koje regulišu upis usklađenog rodnog identiteta u matične knjige

Iskustvo u zemljama sa razvijenom praksom ove vrste, pa i nekima u okruženju, drugačije je:

”U Hrvatskoj, našoj prvoj zemlji u komšiluku, vi odete u matični ured i zamenite podatke a ne morate da idete na operaciju. U svetu je isto kao i u Hrvatskoj i u još nekim susednim zemljama, izuzev u BiH i Crnoj Gori. U uređenim zemljama uz potvrdu lekara, psihologa ili psihijatra da lice ima rodnu disforiju (poremećaj rodnog identiteta), u ličnim dokumentima mogu da se zamene i oznaka pola i lično ime. Mi se za to borimo već tri četiri godine”, kaže Helena Vuković.

Rodne osobe nisu uvek spremne na hiruršku intervenciju, jer ona onemogućava roditeljstvo odnosno podrazumeva sterilizaciju. U udruženju Gayten LGBT podsećaju na odluku Evropskog suda za ljudska prava iz aprila 2017. koja uslovljavanje pravnog priznanja roda sterilizacijom smatra kršenjem ljudskih prava.

Predloženi Nacrt dopune i izmena Zakona o matičnim knjigama, o kome je najavljena javna rasprava, samo je prvi korak smatra i Milan Đurić:

“Naša ideja je da treba doneti jedinstveni zakon o rodnom identitetu koji će regulisati čitav spektar pitanja o položaju trans osoba.”

Ne postoje podaci o tome koliko je osoba u Beogradu uskladilo svoj rodni identitet. Takva evidencija se ne vodi. Godišnje se pojavljuje jedna, dve, tri osobe sa tim zahtevom, rekla nam je Nataša Živković.

Ipak, iako nema preciznih podataka, postoje procene.

“Prema podacima Republičke komisije za trans rodno stanje, od 1988. godine do 2006. godine bilo je 147 osoba, dok pojedini izvori govore da je oko tri stotine ljudi iz Srbije i sa teritorije nekadašnje Jugoslavije prošla ovaj proces u Beogradu“, kaže Milan Đurić.

Sve u svemu, procene su, kažu naši sagovornici, da je u svetu u ukupnoj populaciji 0,3 odsto trans osoba, pa je shodno tome procena da ih u Srbiji ima između dvadeset i dvadesetpet hiljada. Iako postoje nevladine organizacije koje se bore za prava trans osoba, ipak većina njih i dalje radije ostaje nevidljiva.

XS
SM
MD
LG