Nevolje transrodne osobe koja je seksualno napadnuta u zatvoru u Kazahstanu nisu završene ni pošto je njen napadač osuđen na zatvorsku kaznu s oduzimanjem čina, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Tridesetogodišnja Viktorija Berkhodžajeva sada se plaši odmazde njegovih simpatizera i bivših kolega dok ona izvršava svoju zatvorsku kaznu.
Način na koji Berkhodžajeve otvoreno govoru o svom slučaju kao i detalji slučaja privukli su veliku pažnju medija u konzervativnoj centralnoazijskoj republici, ali i bacili svetlo na probleme žena u zatvorima.
Berkhodžajeva služi sedmogodišnju kaznu zbog iznude i kaže da se suočava s uznemiravanjem, uvredama i ponižavanjem otkad je uhapšena 2017. godine.
"Nikada nisam videla ovaj nivo uznemiravanja dok sam bila slobodna", rekla je Berkhodžajeva, opisujući ranjivost kako sebe tako i ostalih žena iza rešetaka.
Bezbednosni agent
Ime bezbednosnog oficira koji ju je napao – majora Komiteta za nacionalnu bezbednost (KNB) – nikada nije objavljeno u javnosti.
Njegove dužnosti u KNB-u uključivale su sastanke sa zatvorenicima osuđenim po optužbama za ekstremizam. Posao mu je navodno dao neograničen pristup zatvoru Žaugašti u kojem Berkhodžajeva služi kaznu.
Berkhodžajeva je u leto 2019. uložila zvaničnu žalbu u kojoj je optužila oficira da ju je više puta seksualno napao. Njena braniteljka Ajman Umarova rekla je da je Berkhodžajeva pružila ključne "materijalne dokaze" za zločin.
Oficir je priveden i krivična istraga je pokrenuta u oktobru 2019. godine.
Ranije ovog meseca on je osuđen na okružnom sudu u Almatiju.
On je negirao optužbe i verovatno će se žaliti na presudu.
Berkhodžajeva i njena advokatica predviđaju da ih tek čeka "velika borba", jer očekuju da će veze oficira na visokim pozicijama pokušati da mu pomognu da izbegne kaznu.
Umarova, koja često na Fejsbuku (Facebook) objavljuje vesti o slučaju koji je privukao pažnju, tvrdi da je tokom protekle godine bilo značajnih pokušaja da se izvrši pritisak na njenu klijentkinju da povuče žalbe i da se utiče na odluku suda.
Seksualne manjine u bivšoj sovjetskoj republici s oko 18 miliona stanovnika često su meta javnog sramoćenja.
Berkhodžajeva kaže da su seksualno uznemiravanje i verbalni napadi počeli od prvog dana u zatvoru.
"Osoblje je tražilo da se skinem, pokažem genitalije, grudi. Zahtevali su da im dam (oralni seks), da im dam da mi diraju telo", rekla je ona lokalnim medijima.
Berkhodžajeva kaže da su njene prethodne žalbe ignorisane i da nije imala "fizičke dokaze da ih podupre".
Interesovanje medija
Berkhodžajeva je prvo skrenula pažnju lokalnih medija kada vlasti nisu mogle da odluče da li da je smeste u zatvor za muškarce ili žene kada je pre tri godine izrečena presuda.
Ona je prošla kroz nekoliko procedura promene pola pre hapšenja i identifikuje se kao žena. Po kazahstanskom zakonu, međutim, i dalje je bila muškarac.
Posle početne zbrke, vlasti su je poslale u žensku kaznenu ustanovu. Kasnije je rekla da su druge zatvorenice iz njene ćelije bile uznemirene zbog takvog rešenja.
Berkhodžajeva je na kraju dobila nove lične dokumente koji su ispravno identifikovali njen rod i legalno je promenila ime iz Karimžan u Viktorija.
Osuđena je za pokušaj prisile poznanika da joj plati desetine hiljada dolara za estetsku operaciju kojoj je želela da se podvrgne.
Medijsko interesovanje za njenu priču nastavilo se i posle izricanja presude i Berkhodžajeva je nastavila da daje intervjue novinarima preko zatvorskog telefona.
Teme su uključivale odnose u njenoj porodici, njene snove da jednog dana postane supruga i majka, kao i planove da napiše autobiografiju.
Jedan intervju fokusirao se na njenu tugu kada ju je ostavio dečko pošto je saznao za njenu "prošlost". Takođe je ponekad slikovito govorila o bogatom "tajnom" ljubavniku koji je velikodušno sponzorisao njen novi život u velikom gradu.
Intervjui su, međutim, takođe počeli da odražavaju zlostavljanje za koje je tvrdila da se događaju u zatvoru, naizgled pozivajući vlasti da urade nešto.
Društveni tabu
U Kazahstanu žrtve seksualnog uznemiravanja često izbegavaju da prijave takve napade iz straha da bi to moglo naneti sramotu njihovim porodicama.
Međutim, Kazahstanke sve više počinju da pričaju o tome.
Natalija Slekišina je 2016. optužila četiri zatvorska čuvara da su je grupno silovali u zatvoru u Almatiju. Ona je na suđenju svedočila da nije bila "jedina" koja se u zatvoru suočila sa seksualnim zlostavljanjem. Slekišina je takođe rekla da su je pretukli i pretili joj je pošto je prijavila silovanje.
Samo jedan od četvorice zatvorskih čuvara je optužen i osuđen na zatvorsku kaznu.
Borkinja za ljudska prava Marijana Gurina rekla je za RSE da su žene u kazahstanskim zatvorima nalaze u "apsolutno bespomoćnoj" i "ranjivoj" poziciji.
"A kada je ponižavaju i siluju u zatvoru, ona praktično nema šanse da se žali vlastima", rekla je Gurina.
Umarova je predstavljala i Slekišinu i Berkhožajeva.
Ona kaže da je seksualno zlostavljanje oblik mučenja kojem nije mesto u zatvorskom sistemu.
Facebook Forum