Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zid ostao između Trampa i demokrata


Donald Tramp pred svojim pristalicama

Nova demokratska većina u Predstavničkom domu Kongresa SAD-a izglasala je dve mere za izlazak iz blokade američke administracije koje, po svoj prilici, neće dobiti zeleno svetlo predsednika Donalda Trampa (Trump), koji zahteva pet milijardi dolara za gradnju zida na meksičkoj granici.

Predstavnički dom je odobrio dva privremena dokumenta o finansiranju koja bi omogućila ponovno otvaranje dela administracije, istovremeno ostavljajući prostor za kompromis o kontroli ilegalne imigracije. Tačnije, time bi se obezbedila sredstva za finansiranje unutrašnje bezbednost (Homeland Security) do 8. februara a za još nekoliko agencija do septembra.

Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), koja je ponovo izabrana za predsedavajuću Predstavničkog doma, rekla je da želi da deblokira američku vladu, ali da neće podržati izgradnju zida, nazvavši tu inicijativu "nemoralnom".

"Mi stoga kažemo, da bi vam olakšali: deblokirajte rad vlade. Hajde da ozbiljno razgovaramo kako da zaštitimo naše granice. Poslušajmo ljude koji znaju o čemu govore. Predsednik ne može da drži kao taoce zaposlene u administraciji zato što želi zid koji nije efikasan u smislu cilja koji treba da se postigne, kao i cene koja treba da se plati. Predsednik kaže da će Meksiko to da plati. Hajde da se suočimo sa realnošću. Meksiko neće platiti ovaj zid", kazala je Pelozi.

Međutim, Tramp poručuje da neće odustati.

"Bez zida ne možete imati sigurnost granica – bez veoma snažne barijere. Nazovite to kako hoćete, ali bez zida to neće funkcionisati. Možete videti na društvenim mrežama kako hiljade ljudi prelaze preko granice. Korišćenje dronova i drugih senzora je u redu, ali to neće rešiti problem koji ova zemlja ima", reči su Trampa.

Demonstranti podržavaju Trampovu ideju podizanja zida na američko-meksičkoj granici, Kalifornija, 2017.
Demonstranti podržavaju Trampovu ideju podizanja zida na američko-meksičkoj granici, Kalifornija, 2017.

Lider senatske većine iz redova republikanaca Mič Mekonel (Mitch McConnell) rekao je da taj dom Kongresa neće glasati o zakonu koje su usvojile većinske demokrate u Predstavničkom domu, ocenjujući ga kao potpuno neprihvatljivu osnovu za pregovore i "politički šou".

Zbog izostanka dogovora o budžetu, za sada nema sredstava za 25 odsto aktivnosti američke vlade. To se najviše odražava na devet departmana, uključujući domaću bezbednost, pravosuđe, poljoprivredu, trgovinu i trezor.

Oko 800 hiljada zaposlenih u saveznoj administraciji je na privremenom neplaćenom odsustvu ili rade bez naknade. Indijanska plemena, koja dobijaju znatna sredstva iz budžeta, sada su se našla u teškoj situaciji. Zaposleni u nacionalnim parkovima trenutno ne rade, pa se građani upozoravaju da su posete rizične.

Delimična blokada rada saveznih organa u SAD traje od 22. decembra i već je četvrta najduža do sada. Po prvi put se protegla od starog do novog saziva Kongresa.

Dik Darbin (Dick Durbin), zamenik lidera demokratske manjine u Senatu, kaže da se ne nazire dogovor.

"Ja sam realista, a ne optimista", istakao je Darbin.

Najavljeno je da će Tramp nastaviti razgovore sa liderima demokrata i republikanaca u petak.

Pelozi ponovo na čelu Predstavničkog doma

Nensi Pelozi uputila je pismo Donaldu Trampu pozivajući ga da održi govor o stanju nacije na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa 29. Januara.

Pelozi je pismo poslala nekoliko sati nakon što je izabrana za predsedavajuću Predstavničkog doma.

Pelozi (78) iz San Francisca je ovim imenovanjem postala i jedan od glavnih protivnika Trampu s kojim je ranije imala nesuglasice, mada joj je on čestitao na izboru.

"Nadam se da ćemo raditi zajedno i da ćemo mnogo toga ostvariti", kazao je predsednik SAD-a.

Ona je već bila predsedavajuća Predstavničkog doma od 2007. do 2010. i tada je bila prva žena u američkoj istoriji na toj funkciji.

"Posebno sam ponosna na to što sam žena na čelu Predstavničkog doma Kongresa, koji obeležava stotinu godina od kako žene imaju pravo glasa", istakla je Pelozijeva.

Ona je naglasila činjenicu da u američkom Kongresu sada ima više od stotinu žena, što je najviše u istoriji.

Pelozi: Ponosna sam na to što sam žena na čelu Predstavničkog doma Kongresa
Pelozi: Ponosna sam na to što sam žena na čelu Predstavničkog doma Kongresa

Od 102 žene u Predstavničkom domu, 43 žene su afroameričkog, hispanoameričkog ili drugog porekla. Ogromna većina su članice Demokratske stranke. Među njima su po prvi put dve muslimanke u Kongresu – Rašid Tlaib (Rashida) iz Mičigena i Ilhan Omar iz Minesote.

Takođe, po prvi put su izabrane i žene indijanskog porekla – Debra Haland (Haaland) iz Novog Meksika i Šeris Dejvids (Sharice Davids) iz Kanzasa.

Takođe, izabrana je i najmlađa žena – Aleksandria Okasio-Kortez (28) (Alexandria Ocasio-Cortez) iz Njujorka.

Dok se na društvenim mrežama pohvalno govori o širokom društvenom spektru iz kojeg dolaze demokratski kongresmeni, istovremeno se ukazuje da republikansku većinu čine beli muškarci.

Kerol Miler (Carol Miller) iz Zapadne Virdžinije je jedina žena iz Republikanske stranke koja je ušla u Predstavnički dom na poslednjim izborima u novembru, tako da je njihov broj smanjen na 13 sa 23, koliko ih je bilo u prethodnom sazivu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG