Ovo leto pobija sve dosadašnje rekorde u visokim temperaturama u Evropi a toplotni talas zahvatio je i severne delove kontinenta. Na udaru vreline našla se i Velika Britanija, država u kojoj, zbog nekada tradicionalnih svežih leta, mali broj ljudi ima klima uređaje.
U utorak, 19. jula, prvi put je zabeleženo rekordnih više od 40 stepeni Celzijusa. Londonski Hitrou tokom dana izvestio je da je na aerodromu oko 13 časova bilo 40,2.
I tu nije kraj, jer temperature konstantno rastu.
Ekstremne vrućine već su zahvatile delove zapadne Evrope, pre svega Francusku i Španiju gde bukte šumski požari. Portugal se zbog ekstremnih temperatura, od blizu 47 stepeni Celzijusa, suočava sa sve većom sušom.
I države Zapadnog Balkana ulaze ovih dana u novi vrući talas sa najavljenih više od 40 stepeni u pojedinim državama. Zašto?
Brze klimatske promene i globalno zagrevanje jesu uvek odgovor na sve ekstremne vremenske oscilacije kako leti tako i zimi.
Ovoga puta Evropa je već nekoliko dana pod uticajem ciklona u istočnom Atlantiku, objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) Goran Pejanović, klimatolog i pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).
- Toplotni talas uz požare prešao na sjever Evrope, slijede vrućine i na Balkanu
- Klimatske promjene povećavaju izglede za rekordne vrućine u Indiji i Pakistanu
Ciklon je prvo zahvatio zapad a ovih dana stiže i severne države Evrope. Glavnu pažnju privlači Velika Britanija.
"U principu dolazi do širenja toplijih klimatskih zona prema severu ali karakteristika ovog globalnog zagrevanja je da se severne geografske širine mnogo brže zagrevaju nego, recimo, naše umerene", objašnjava Pejanović.
Podseća da je prošle godine sličan problem imala još jedna država na severu – Kanada u kojoj je tada takođe oboren rekord sa maksimalnih 49,5 stepeni Celzijusa.
Primera radi, kaže Pejanović, u regionu Zapadnog Balkana stopa rasta temperature je 1,5 stepen na 30 godina, dok se na severnim geografskim širinama, posledice globalnog zagrevanja više osećaju uz stopu rasta od dva do čak dva i po stepena.
"Tako da dolazi do tih neobičnih iskakanja i severne se brže zagrevaju od naših (Zapadni Balkan). Naše su pod znatnim uticajem tog vrelog afričkog suptropskog vazduha. Pogotovo u mediteranskim sredinama, gde svake godine, kao što vidite, gore šume", objašnjava Pejanović uz zaključak da je to naročito veliki problem.
"Šume bi trebalo da vrše ulogu upijanja ugljen dioksida iz atmosfere a mi zapravo, usled požara, gubimo sredstva kojim smanjujemo prisustvo ugljen dioksida u vazduhu", objašnjava on.
Hektari i hektari šuma nestaju u vatri koja je u ovom toplotnom talasu zahvatila gradove Španije, Francuske, Grčke, Portugala a u regionu Zapadnog Balkana i Hrvatsku. Blizu hiljadu ljudi izgubilo je život u talasu vrućine a više desetina hiljada je raseljeno.
U Velikoj Britaniji visoke temperature utiču na svakodnevni život. Vozovi kasne ili se linije otkazuju. Vrućina uzima danak i u oblastima zdravstvene nege, izveštava britanski Skajnjuz (Sky News).
Kako je u državama Zapadnog Balkana?
U narednim danima očekuju se još veće vrućine u odnosu na prethodni talas koji je bio početkom jula. Među najtoplijim državama biće Crna Gora sa temperaturama i do 41 stepena. Slično je i u Severnoj Makedoniji.
Goran Pejanović kaže da će ovo leto imati još ekstremno toplih talasa. Trenutno su temperature za oko četiri stepena od uobičajenih za ovo doba godine, tvrdi sagovornik RSE.
Takvi periodi će se ponoviti a ovo leto će, kaže Pejanović, generalno biti toplije za oko dva stepena.
Kako zaustaviti talase vrućine?
"Polovina čovečanstva je u opasnoj zoni", upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, 18. jula na događaju posvećenom klimatskim promenama u Nemačkoj.
On je pozvao države da preuzmu odgovornost i udruže se u borbi "za zajedničku budućnost".
"Ovo mora da bude decenija odlučne klimatske akcije. Imamo izbor: kolektivna akcija ili kolektivno samoubistvo. To je u našim rukama", rekao je Gutereš.
Goran Pajović objašnjava da su čak i sa ograničavanjem emisije štetnih gasova klimatske promene neminovne ali da će ipak biti kontrolisanije i sporije. Cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine podrazumeva cilj od 1,5 stepen globalnog zagrevanja.
"Ukoliko se ne bude vodilo računa, do kraja veka možemo očekivati porast temperature i za tri ili četiri stepena a to znači još više ekstremnih situacija kao danas", upozorava Pajović.
Toplotni talas i ekstremni požari u Evropi
Šta raditi tokom toplotnog talasa?
Visoke temperature utiču na zdravlje i mogu izazvati brojne probleme, od glavobolje, dehidratacije i respiratornih problema do težih posledica sa smrtnim ishodom.
Jedan od saveta za rashlađivanje tokom ekstremnih vrućina, piše BBC, je da se izbegava sunce između 11 i 15 časova, kada je najjače, dok prozore treba držati zatvorene sa roletnama ili zavesama.
Dosta tečnosti a manje alkohola, takođe su važni za dobro podnošenje vrućina. Voda najpre ali se uz nju preporučuje i mleko, kokosovo, takođe.
Ishrana treba da je lagana bogata voćem i povrćem. Nutricionisti kažu da je najbolje ono koje u sebi sadrži dovsta vode poput jagoda, krastavca, zelene salate, lubenice.
Za one koji moraju da bude napolju za vreme toplotnog talasa, važan zaštitni faktor za kožu i što manje vremena provedenih u automobilima koji se na visokim temperaturama brzo zagrevaju.
Visoke temperature utiču i na mentalno zdravlje, pojačavajući depresiju. To je naročito verovatno kod osoba koje već imaju problema. Simptomi mogu da se pojačaju a isto važi i za anksiozne.
Za svaki porast prosečne mesečne temperature od jednog stepena, smrtnost u vezi sa mentalnim zdravljem se povećava za 2,2 odsto, navodi u svom najnovijem članku akademski portal Konverzejšan (The Conversation).
Pored temperature, i vlažnost može biti deo problema, što se najviše odražava osobe sa bipolarnim poremećajem. Konverzejšan navodi takođe da tokom toplotnih talasa pojedini lekovi gube na efikasnosti.
Toplota se negativno odražava na sve, naročito može da ima uticaja na kognitivne sposobnosti.
Facebook Forum