Francusko-nemački predlog u fokusu samita EU-Zapadni Balkan

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je njegov zajednički predlog s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom naišao na podršku kako evropskih tako i regionalnih lidera.

Pozivajući se na atmosferu tokom rasprave o ovom predlogu na samitu, najavio je izmenu pravila u procesu proširenja, koji je do sada, prema njegovim rečima, bio veoma spor.

"Sada to menjamo i sada ćemo na ovom procesu raditi nešto intenzivnije. Odluke će morati da budu donete i o tome, ali neformalni razgovori koji su danas ovde vođeni daju mi nadu da ćemo vrlo brzo doći do pravog rešenja", izjavio je nemački kancelar na kraju samita EU–Zapadni Balkan.

Šef nemačke vlade rekao je da je glavna poruka zemljama regiona da ih Evropska unija želi kao članice.

"Cilj je i ostaje punopravno članstvo svih država regiona Zapadnog Balkana, jer imamo strateški interes da ove države vežemo za nas, za Evropsku uniju. S druge strane, i one žele da postanu članice Evropske unije. Ali sada ćemo pokrenuti postepeni proces koji se sastoji od najpre otvaranja puta ka institucijama, na primer prisustvovanja sastancima Evropskog saveta, a možda i Evropskog parlamenta u svojstvu posmatrača", rekao je Merc.

"Više neće biti izgovora, već će postojati veoma konkretni i individualni procesi za svaku pojedinačnu zemlju Zapadnog Balkana. Nalazimo se u Crnoj Gori. Crna Gora je očigledno najnaprednija zemlja u ovoj grupi. To bi uskoro moglo da bude završeno, uključujući i čitav proces pristupanja Evropskoj uniji. Drugima će biti potrebno nešto više vremena", poručio je nemački kancelar.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da Srbija može da računa na otvaranje narednog klastera ako ispuni neophodne reforme.

"Vladavina prava je kamen temeljac, a vi tačno znate koje reforme treba sprovesti: reformu pravosuđa, izbor članova Saveta REM-a, izmene izbornog zakonodavstva i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući politiku sankcija. Ako Srbija sprovede te reforme, treći klaster može biti otvoren. Ako Srbija uradi svoj posao, i mi ćemo uraditi naš", izjavila je Fon der Lajen na konferenciji za novinare po završetku samita.

"Jasno je da želimo da Srbija bude deo Evropske unije, ali Srbija mora da ispuni kriterijume", poručila je ona.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da su se srpske vlasti obavezale na jasan vremenski okvir za sprovođenje određenih reformi.

Prema njegovim rečima, to se odnosi na reformu izbornog zakonodavstva i završetak reforme pravosuđa u skladu sa preporukama ODIHR-a i Venecijanske komisije. Naredna plenarna sednica Venecijanske komisije zakazana je za 12. jun, a srpske vlasti su se obavezale da odmah nakon toga preduzmu potrebne izmene pravosudnih zakona kako bi ih uskladile sa preporukama Komisije.

Košta je naveo da Srbija, nakon usvajanja četiri izborna zakona, u narednim nedeljama treba da usvoji još dva zakona kako bi bile ispunjene sve preporuke ODIHR-a u oblasti izbornog zakonodavstva.

On je najavio da će, nakon sprovođenja ovih koraka, Evropska komisija pripremiti mišljenje, nakon čega će Savet EU odlučivati o otvaranju novog klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom.

Srbija gotovo pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, odnosno klaster, u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U međuvremenu je izgubila status lidera u procesu evropskih integracija među zemljama regiona.

Prvobitni razlog za zastoj bilo je odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu. U međuvremenu je došlo i do pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava, koja predstavlja ključni uslov za napredak u pregovorima o članstvu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija podržava najnoviji francusko-nemački predlog o postepenoj integraciji zemalja kandidata u strukture Evropske unije.

"Mi smo za to apsolutno. To će promeniti ritam i energiju pristupanja Evropskoj uniji. To znači da, kada uradite nešto, možete da sedite za stolom", izjavio je Vučić novinarima nakon završetka samita EU – Zapadni Balkan.

On je ocenio da je predlog Pariza i Berlina bio najvažnija tema samita i dodao da je ovo bio dobar dan za Evropu i Zapadni Balkan.

Predsednik Srbije je takođe potvrdio da su evropski lideri od Srbije zatražili da uvede sankcije Rusiji.

Ako se primeni u praksi, francusko-nemački predlog o proširenju, koji se odnosi na postepenu integraciju država Zapadnog Balkana u strukture Evropske unije pre punopravnog članstva, najverovatnije neće biti primenjivan u slučaju Crne Gore, nagovestio je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na kraju samita.

Košta je rekao da je najnoviji predlog, koji je potekao iz kabineta nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, još jedan pokušaj pojednostavljivanja birokratskih procedura u procesu proširenja.

Prema njegovim rečima, proces ostaje zasnovan na zaslugama, ali je cilj da se smanji složena birokratija koja ga prati.

"Za Crnu Goru ovo nije toliko važno kao za druge zemlje kandidate", izjavio je predsednik Evropskog saveta na konferenciji za novinare nakon samita EU – Zapadni Balkan.

I domaćin samita, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, rekao je da se najnoviji predlozi neće primenjivati u slučaju njegove države.

"Verujemo da je slučaj Crne Gore donekle jedinstven, s obzirom na to da je Crna Gora zemlja kandidat koja je već pokrenula radnu grupu za izradu ugovora o pristupanju. Tako razumemo nove ideje, uključujući i ovaj francusko-nemački dokument. Kao šira priča, to je konstruktivan način da se ostale zemlje kandidati približe konačnom cilju", izjavio je Milatović.

Crna Gora je najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji, s kredibilnom perspektivom članstva. Već se približava okončanju pristupnih pregovora, a Evropska unija je donela odluku o formiranju radne grupe koja će pripremiti nacrt Sporazuma o pristupanju.

Francusko-nemački predlog, čini se, bio je jedna od glavnih tema rasprave na samitu lidera država članica Evropske unije i zemalja regiona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je ovaj predlog, ocenivši da je njegov cilj unapređenje procesa proširenja, što je, prema njenim rečima, "više nego dobrodošlo".

"Proces zasnovan na zaslugama ostaje temelj našeg pristupa i želimo da se krećemo brzo i efikasno", poručila je ona.

Nemačka i Francuska su u non-pejperu, koji su objavile dan uoči samita, pozvale na uspostavljanje novog procesa strukturisane postepene integracije za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju.

Inicijativa ima za cilj da zemljama kandidatima omogući da ranije osete koristi od bliže integracije sa Evropskom unijom, uz zadržavanje postojećeg pristupnog okvira zasnovanog na zaslugama.