Dr Terzić za RSE: Beogradska ekipa je izuzetna

Profesor doktor Andre Terzić, načelnik za regenerativnu medicine američke klinike “Mejo” (Mayo clinic) već godinama radi na projektu lečenja srca matičnim ćelijama.

Reč je o novoj metodi koja je eksperimentalno počela da se primenjuje na prvim pacijentima, najpre u Belgiji, a od pre nekoliko nedelja i u Beogradu.

Radi se o pacijentima kojima je posle infarkta oslabio srčani mišić, pa nije moguće primeniti nijedan od klasičnih metoda – ugrađivanje stentova ili bajpasa.

Doktor Terzić radi na klinici Mejo već 20 godina. Medicinu je studirao u Beogradu i Parizu, a potom postdiplomske studije završio u SAD.

Nedavno je klinika “Mejo”, u Ročesteru u američkoj državi Minesota, objavila da je istraživački tim, na čelu sa dr Terzićem, došao do značajnog otkrića u primeni matičnih ćelija u lečenju srca.

U ekskluzivnom intervjuu za RSE, doktor Terzić je rekao da mu je drago da je Beograd krenuo sa primenom projekta i da to čini jedna izutetna domaća ekipa.

RSE: Kada je projekat počeo i koliko je pacijenata uključeno?

Terzić: Projekat je startovao u Belgiji, početkom ove godine, a prvi pacijent je dobio matične ćelije u februaru. Za sada se u celu studiju uključilo oko 40 pacijenata i ovo je prva faza, čiji je naročit cilj da se vidi da li je to prvenstveno bezbedan poduhvat. Ova prva faza će se završiti za oko mesec do dva.

RSE: Da li za neke od njih sada može da se kaže da je uspelo?

Terzić: Još je rano govoriti o definitivnim rezultatima. Mi pratimo pacijente u svim zemljama koje su uključene, a rezultate ćemo znati kada se svih 200 do 250 pacijenata odradi i to bi verovatno bilo negde krajem 2010. godine.

RSE: Koje će se zemlje još uključiti?

Terzić: Očekujemo da će se uključiti Švajcarska, Nemačka, Engleska i verovatno Španija od evropskih zemalja, a baš smo sada dobili zeleno svetlo da se i u SAD nastavi sa tim istraživanjima.

RSE: Da li ste imali još neke kontakte sa zemljama u regionu Balkana?

Terzić: Na ovom području se Grčka naročito zainteresovala, pored nje bismo da uključimo i druge zemlje, kako se poduhvat dalje širi i razvija.

Potencijalni pacijenti su oni sa slabošću srca

RSE: Da li se ovo može shvatiti kao otvoren poziv za zemlje regiona?

Terzić: Sigurno i nadamo se da tehnologije koje su se razvile u poslednjih desetak godina u regionu su na velikom nivou i da će omogućiti da se ovakav komplikovan poduhvat ostvari i u zemljama koje trenutno nisu uključene.

RSE: Šta je uslov da se neka zemlja, u ovoj fazi uključi?

Terzić: Sve zemlje i centri se veoma detaljno pregledaju od strane jedne međunarodne komisije, što se tiče tehnologije, znanja, stručne spreme, cele ekipe, infrastrukture, ali takođe postoji i ceo proces kroz takozvane regulatorne stepenike koje moraju da se obuhvate, uključujući i etičku dozvolu da se takve studije ostvare u određenoj zemlji i u određenoj ustanovi.

RSE: Opišite nam optimalnog pacijenta za ovu metodu regenerativne medicine?

Terzić: U prvoj kliničkoj studiji ovog tipa su pacijeti koji su preležali srčani udar, znači miokardni infarkt i koji su postepeno, zbog tog infarka, ušli u takozvanu slabost srca. To su uglavnom pacijenti koji se ovom studijom leče. Tipično, to je pacijent kod koga je prošlo otprilike šest meseci i više - godinu dana, od preležanog infarkta i na žalost drugi medicinski načini lečenja nisu dovoljni. U takvim slučajevima matične ćelije možda postaju jedna nova dimenzija u tom lečenju.

Najveći rizik su aritmije

RSE: Kada ste počeli sa istraživanjem lečenja srca matičnim ćelijama?

Terzić: Na Mejo klinici već desetak godina se mi bavimo biologijom matičnih ćelija i ono što je naročito važno bilo za ovaj klinički poduhvat je pronaći način kako da se te matične ćelije, koje se dobijaju iz različitih delova tela, usmeravaju da postanu srčane ćelije jednog dana posle ubrizgavanja. Važno je naći način usmeravanja i te ćelije su zapravo nekih vesnici budućih srčanih ćelija.

RSE: Šta je najveći rizik za pacijenta?

Terzić: Postoji jedan broj rizika koji se već dugo prati sa ubrizgavanjem u srce. Tu se uključuju aritmije koje se mogu razviti, ali treba naglasiti da su svi pacijenti u ovoj studiji pod direktnom kontrolom protiv aritmija, jer imaju ugrađen takozvani ICD koji omogućava da se aritmija, ako započne, odmah zaustavi.

RSE: Koliki nas put čeka do masovnije primene ove metode?

Terzić: Treba naglasiti da je ovo samo početak i da su to još samo početna ispitivanja na ljudima i da će sigurno biti potrebna ova studija i druge studije da dobijemo ceo značaj poduhvata i da razumemo, kako efikasnost, tako i sigurnost, bezbednost za naše pacijente. Očekujemo, dakle, bar nekoliko godina da bi se ovakvi poduhvati mogli mnogo šire obezbediti.

RSE: Koji je metod lečenja u regenerativnoj medicini otišao najdalje i kakvu budućnost predviđate za ovu granu medicine s obzirom da je čuvanje matičnih ćelija iz pupčanih vrpci sve masovnije, čak i u ovom, siromašnijem, delu planete?

Terzić: Prvo treba istaći da je početak regenerativne medicine, što se matičnih ćelija tiče, sigurno doneo fantastične rezultate u hematologiji – oboljenja krvi, takozvani tumori krvi. Leukemije se leče veoma pouzdano, sada sa ovim, principima regenerativne medicine. U suštini, sada pokušavamo da to znanje koje je bilo veoma uspešno u hematologiji prenesemo i na druga polja kao što je kardiologija. Ali i druge, na primer - endokrinologija sa dijabetom, ortopetska hirurgija sa zglobovima i kostima, neurologija i neurološka hirurgija sa neurološkim oboljenjima.

RSE: Na čemu sada radite?

Terzić: Mi sada radimo na još novijoj generaciji takozvanih matičnih ćelija koje više nisu uzete u tom stanju, znači u matičnom stanju, kakve su u našem telu. Mi sad pretvaramo obične ćelije našeg tela, recimo, ćelije kože - vraćamo ih nazad u vreme i pretvaramo u matične ćelije. Danas je, kao što ste rekli, važno imati dovoljan broj matičnih ćelija. Na žalost u organizmu se, naročito s godinama, broj matičnih ćelija smanjuje i zato je neophodno naći alternativne puteve da bi se odvojili novi tipovi tih matičnih ćelija. I mi sada govorimo ne više o prirodnim matičnim ćelijama, već i o bio inženjeringu matičnih ćelija. Znači, ćelije koje su zapravo veštački napravljene od sopstvene kože.

RSE: Da li je skupa primena matičnih ćelija u medicini i obnuto – može li ona da zameni skupe zahvate kao što je transplantacija?

Terzić: Prvi cilj je da ovakve metodologije dopune, a možda u nekim slučajevima i zamene te transplantacije. Recimo, u SAD je moguće izvršiti negde oko 2000 – 2500 transplantacija srca godišnje, a lista čekanja na godišnjem nivou je negde oko 100.000. Sa tehnologijama koje imamo danas i u slovima koje danas imamo, možemo samo 2 do 2,5 odsto naših pacijenata na taj način lečiti, a poznato je da je transplantacija srca i drugih organa veoma skupa tehnika i zato je neophodno naći alternativu. U tom slučaju matične ćelije zaista postaju jedna, ne samo medicinska alternativa, već i ekonomska alternativa.“

RSE: Na kraju kakva je vaša poruka timu u Beogradu koji je krenuo sa zahvatima?

Terzić: Veoma sam ponosan na tim u Beogradu i ovom prilikom bih želeo da pozdravim profesora Ostojića i celu ekipu sastavljenu od veoma mladih kolega, uključujući Branka Beleslina i Marka Banovića koji su zaista uradili izvanredan posao u Beogradu. Ni druga imena ne treba zaboraviti, uključujući Andriju Bogdanovića na hematologiji, profesora Milašinovića na srčanoj elektrofiziologiji, ceo tim u Kliničkom centru - profesora Nedeljkovića, Orlića i mnoge druge.