Sveštenik sa Floride Teri Džouns, vođa male američke evangelističke grupe, zapretio je prošle noći da će "preispitati" odluku da odustane od najavljenog spaljivanja Kurana. Istovremeno, SAD se spremaju da sutra obeleže 9 godišnjicu terorističkih napada u kojima je poginulo tri hiljade ljudi.
Nekoliko sati ranije Džouns je najavio da će odustati od spaljivanja Kurana, jer je dobio obećanje da će džamija planirana na mestu nekadašnjih kula bliznakinja u Njujorku biti negde drugde izgrađena.
"Imam se složio da pomeri džamiju. Dogovorili smo se da otkažemo spaljivanje Kurana u subotu. Toga dana ću otići u Njujork da se sretnem sa imamom”, rekao je on.
Imam Mohammad Musri je u četvrtak nagovestio da džamija neće biti građena na spornom mestu.
Imam Muhammad Musri na pres konferenciji sa Herry Jonesom, 9 septembar 2010
"Ja, kao i mnogi Amerikanci, muslimani i nemuslimani, smatramo da je gradnja u blizini gde su srušene kule bliznakinje nepotrebna jer je za mnoge ljude to čista provokacija, što može podstaći nasilje usmereno na džamije širom zemlje”, rekao je Musri.
Međutim, nekoliko sati kasnije Džouns je izjavio da će možda morati da preispita stav jer su, kako je istakao, inicijatori izgradnje džamije demantovali dogovor sa sveštenikom, a imam Orlanda Rauf je odbio bilo kakvu "trgovinu" sa Džounsom.
U međuvremenu, SAD se spremaju da minutom ćutanja i čitanjem imena gotovo 3.000 poginulih, sutra odaju poštu nastradalima u terorističkim napadima u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine.
Devet godina kasnije postavlja se pitanje u kojoj meri terorizam i danas predstavlja pretnju. O tome Čarls Hejman, bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Teroroizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći sa stanovništa bezbednosti građana da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, ocenjuje Hejman.
S obzirom na delovanje radikalnih vehabističkih grupa na Balkanu, postavlja se pitanje u kojoj meri preti opasnost ovom regionu, kao i Evropi u celini.
„Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli da dugoročno postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti zajedno sa Evropskom Unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom, naravno i bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih“, kaže Čarls Hejman.
Nekoliko sati ranije Džouns je najavio da će odustati od spaljivanja Kurana, jer je dobio obećanje da će džamija planirana na mestu nekadašnjih kula bliznakinja u Njujorku biti negde drugde izgrađena.
"Imam se složio da pomeri džamiju. Dogovorili smo se da otkažemo spaljivanje Kurana u subotu. Toga dana ću otići u Njujork da se sretnem sa imamom”, rekao je on.
Imam Mohammad Musri je u četvrtak nagovestio da džamija neće biti građena na spornom mestu.
"Ja, kao i mnogi Amerikanci, muslimani i nemuslimani, smatramo da je gradnja u blizini gde su srušene kule bliznakinje nepotrebna jer je za mnoge ljude to čista provokacija, što može podstaći nasilje usmereno na džamije širom zemlje”, rekao je Musri.
Međutim, nekoliko sati kasnije Džouns je izjavio da će možda morati da preispita stav jer su, kako je istakao, inicijatori izgradnje džamije demantovali dogovor sa sveštenikom, a imam Orlanda Rauf je odbio bilo kakvu "trgovinu" sa Džounsom.
U međuvremenu, SAD se spremaju da minutom ćutanja i čitanjem imena gotovo 3.000 poginulih, sutra odaju poštu nastradalima u terorističkim napadima u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine.
Devet godina kasnije postavlja se pitanje u kojoj meri terorizam i danas predstavlja pretnju. O tome Čarls Hejman, bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Teroroizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći sa stanovništa bezbednosti građana da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, ocenjuje Hejman.
S obzirom na delovanje radikalnih vehabističkih grupa na Balkanu, postavlja se pitanje u kojoj meri preti opasnost ovom regionu, kao i Evropi u celini.
„Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli da dugoročno postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti zajedno sa Evropskom Unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom, naravno i bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih“, kaže Čarls Hejman.
