Tenzije na relaciji Moskva-Vašington sve su jače, a polje zahvaćenih odnosa je sve šire i američki listovi, između ostalog, tvrde da su posledice sankcija protiv Rusije već dobro vidljive, iako neki od njih dovode u pitanju spremnost američkog predsednika na čvrst odnos prema Moskvi.
Tako se Washington Post, uz podsećanje na prethodne događaje u odnosima Sjedinjene Države-Rusija, bavi tvrdnjom američkog predsednika Donalda Trumpa da je bio oštriji prema Rusiji nego ijedan drugi predsjednik za koju smatra da ne stoji.
"Po pitanju Sirije, Trump je učinio sve da izbegne konfrontaciju sa Rusijom do te tačke da je učinio naš odgovor na upotrebu hemijskog oružja skoro besmislenim," smatra ovaj dnevnik.
List dodaje i da je "prema višestrukim izvorima, Trump izabrao najbezazleniju od tri opcije koje su mu predstavljene".
Što se tiče proterivanja diplomata i sankcija, to je čini se realizovano uprkos protivljenju Trampa, piše vašingtonski dnevnik.
Post tvrdi i da izvori bliski Trampu kažu da su nedavne mere proizvod trenutne kampanje vršenja pritiska koja tera predsednika da zauzme skeptičniji pogled na ruskog lidera...
Drugi pominju Trampovu nelagodnost s vlastitom politikom i opisuju to primerom da kada je njegova administracija pojačala pritisak na krug blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Tramp je nastavio sa pohvalama na račun ruskog lidera čestitajući mu na njegovoj izbornoj pobedi i pozivajući ga da poseti Belu kuću, što je iznerviralo njegov tim za nacionalnu bezbednost.
Ruska parada laži
Washington Post, takođe, s druge strane, navodi i da se ruske težnje u okviru globalnih odnosa shvataju ozbiljno, ali da je predsednik Putin pokazao prezir prema pravilima koja su ustanovljena nakon Drugog svetskog rata. Urednici Posta se pitaju i šta Rusija želi umesto toga?
"U dva poslednja incidenta koji su se odnosili na upotrebu zabranjenih hemikalija, odgovor Rusije bio je parada laži, bizarna objašnjenja i odvraćanje od pronalaženja istine," smatraju oni.
Dnevnik podseća i da je Rusija potpisala Konvenciju o hemijskom oružju, sporazum kojim se zabranjuje "razvoj, proizvodnja, nabavka, skladištenje, zadržavanje, prenos ili korišćenje hemijskog oružja".
To su pravila za koja se Rusija složila da će ih se pridržavati, navodi Post i ocenjuje da sva ova dešavanja govore puno o novom svetskom poremećaju koji Rusija kreira.
Tenzije izmđu SAD i Rusije oseća i Deripaska
Dodatne tenzije na relaciji Moskva-Vašington izaziva činjenica da se sankcije SAD odnose i na tajkuna Olega Deripasku, koji je povećao prisustvo Rusije na zapadnim tržištima kada je uspeo da preuzme drugu najveću kompaniju koju je registrovana na londonskoj berzi.
Wall street Journal podseća i da je 'metalni milijarder' sada na listi sankcija SAD-a, kao i da je njegova kompanija izgubila otprilike polovinu svoje vrednosti.
List navodi i da je bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom Deripaski pomogla da privuče finansijere sa Zapada koji su pokušavali da ulažu u rusko robno bogatstvo.
Šestog aprila, Putinova veza sa Deripaskom postala je njegova najveća otežavajuća okolnost, navodi list i prenosi reči Sema Grina (Sam Greene) šefa ruskih studija na King's College u Londonu, koji je ocenio da bi strategija Trampove administracije mogla tajkune da približi Putinu, što ih čini više zavisnim od državnog finansiranja.
"Deripaska je imao ulogu i u izgradnji ovih zapadnih veza, iako je jedan odnos – onaj sa bivšim menadžerom Trampove kampanje Polom Manafortom (Paulom Manafortom ) – pod istragom u okviru istrage u SAD o navodnom ruskom mešanju na izborima 2016. godine. Manafort je radio za Deripasku u Crnoj Gori i Ukrajini," navodi Wall street Journal.
Uz podsećanje na ključne delove Deripaskine biografije, list navodi i da poslovne veze između Rusije i Zapada ostaju snažne uprkos sankcijama, a obe strane kažu da se nadaju poboljšanju.
Sajber sigurnost: SAD i U.K. upozoravaju na ruske prijetnje
Poslednja informacija koja je uzdrmala odnose Londona i Vašingtona sa jedne i Moskve sa druge strane su sajber napadi, za koje SAD i Britanija tvrde da su došli iz Rusije.
The New York Times piše da je reč o napadima koji su upereni ka vladinim i privatnim organizacijama, kao i prema pojedinačnim domovima i kancelarijama u obe zemlje .
"Kada primetimo zlonamerne sajber napade, bilo da se radi o Kremlju ili drugim državnim akterima, mi ćemo uzvratiti", rekao je Rob Džojs (Rob Joyce), specijalni pomoćnik američkog predsednika i koordinator za sajber sigurnost pri Nacionalnom veću bezbednosti.
Kiran Martin (Ciaran Martin), izvršni direktor britanskog Nacionalnog centra za sajber sigurnost, izjavio je da je Rusija ciljala na "milione" uređaja u obe zemlje, često pokušavajući da prodre u pojedinačne domove i mala preduzeća ili da kontroliše njihove rutere.
List navodi i da upozorenja koja su objavljena, uključujući objavljivanje tehničkih uputstava za preduzeća i pojedince, su dugo razmatrana i ne odražavaju nikakav odgovor na nedavne događaje, ali, kako navodi NYT jesu prst kojim se upire prema Moskvi u trenutku eskalacije tenzija .
Njujorški dnevnik podseća i da Vašington i London već mesecima rade zajedno kako bi objavili tvrdnje o zlonamernim sajber aktivnostima Kremlja, a jedna od optužbi je za napad koji se dogodio u junu prošle godine, a koji je poznat kao NotPetya.
Taj napad u početku je bio usmeren na Ukrajinu, ali se proširio putem računarskih mreža širom sveta, praveći ono što je Bela kuća ocenila kao štetu u milijardama dolara u Sjedinjenim Državama, Evropi i Aziji.