Dostupni linkovi

U Turskoj se menja svest o genocidu nad Jermenima


Hari Tamrazian
Tokom Prvog svetskog rata u Turskoj je ubijeno oko milion i po Jermena. No, i dan danas vlasti u Ankari odbacuju da je reč o genocidu. Krivičnim zakonom je čak kažnjivo pominjanje genocida nad Jermenima. Tako je najpoznatiji turski pisac, nobelovac Orhan Pamuk nakon izjave 2005. da je Turska odgovorna za genocid nad Jermenima u kom je pobijeno više miliona pripadnika ovog naroda tokom poslednja dva veka, pokrenula lavinu optužbi i zahteva za njegovim linčom u Turskoj, pa je bio primoran da napusti zemlju.

Direktor jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa Hari Tamrazian (Harry) kaže da pojedini turski krugovi čak smatraju da su Jermeni izvršili zločin nad Turcima. On ističe da se, ipak, polako menja svest u turskom društvu i da sve više liberalnih intelektualaca sve glasnije govori da je nad Jermenima počinjen stravičan zločin. Prekretnica je možda bila 2007. godine kada se u Istanbulu okupilo oko 200 hiljada ljudi na sahrani novinara jermenskog porekla Hranta Dinka, koga je ubio turski nacionalista.

RSE: Čime se može objasniti da skoro svi u Turskoj, ne samo političari već i intelektualci i to liberalne orijentacije, zatim obični ljudi – negiraju da je skoro pre jednog veka počinjen stravičan zločin, koji se, prema modernim standardima, definiše kao genocid. Da li su u pitanju psihološki, politički ili i neki treći razlozi?

Tamrazian: To se može tumačiti svim razlozima koje ste pomenuli. Političarima je veoma teško da prihvate kolektivnu odgovornost. Za bilo kog političara na ovom nivou razvoja demokratije u Turskoj - koja ima mnogo nedostataka pre svega kada je reč o odnosu prema manjinama – priznanje da je nad Jermenima izvršen genocid bio bi ravan političkom samoubistvu. U svim turskim školama uče decu da su, zapravo, Jermeni ubijali Turke. Mnoge generacije su tako odgajane.

RSE: To su razlozi političara, a kako objasniti negiranje genocida nad Jermenima od strane turskih intelektualaca, dakle istoričara, književnika.

Spomenik ubijenima u genocidu nad Jermenima, Jerevan

Tamrazian: Iz istih razloga. Profesoru univerziteta u Turskoj nije jednostavno da kaže studentima da je nad Jermenima izvšen genocid jer bi ostao ne samo bez posla već bi rizikovao i da bude kažnjen. No, značajan broj liberalnih turskih intelektualaca smatra da su mnogi Jermeni ubijeni tokom Prvog svetskog rata i da su za to odgovorne turske vlasti, ali samo mali broj njih priznaje da je to bio genocid.

RSE: Kao na primer nobelovac Orhan Pamuk.

Tamrazian: Ne samo on. Prošle godine je bila akcija prikupljanja potpisa za kolektivno pismo sa geslom “Žao nam je za sve što vam se desilo”. Potpisalo ga je više od hiljadu istoričara, eksperata, novinara, što je važan korak u cilju promene uvreženog stava u Turskoj o ovom osetljivom pitanju. Da li ste mogli da zamislite pre nekoliko godina demonstracije na Taksim trgu u Istanbulu za priznavanje zločina nad Jermenima? U aprilu ove godine nekoliko stotina turskih intelektualaca, aktivista za ljudskih prava okupilo se na ovom trgu, na kome je tokom Prvog svetskog rata ubijeno skoro 300 jermenskih intelektualaca, tražeći da vlasti priznaju taj i ostale zločine. Okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo: “Vaša bol je i naša bol”.

Mnogo zavisi od odnosa dve zemlje

RSE: Kada ste pomenuli da bi profesor univerziteta u Turskoj koji govori o genocidu nad Jermenima ostao bez posla, da li to znači da ogromna većina intelektualaca negira te zločine iz straha ili iz uverenja da se oni nisu desili?

Istanbul: Demonstranti drže postere na kojima piše "Svi smo mi Jermeni" i Svi smo mi Hrant Dink", jul 2007.
Tamrazian: Oba razloga su u pitanju. Neki se boje kažnjavanja, jer u Turskoj i dalje postoji krivični zakon po kome se priznavanje genocida nad Jermenima tretira kao uvreda za Tursku. Nobelovac Orhan Pamuk je tako bio osuđen. On strahuje za svoj život i bio je primoran da napusti zemlju. Međutim, menja se raspoloženje javnog mnjenja u Turskoj. Mislim da je prekretnica bila masovni protest zbog ubistva turskog urednika jermenskog porekla Hranta Dinka 2007. godine na koga je pucao turski nacionalista. To je pokazalo da je moguća rasprava i o osetljivim pitanjima. (Ubica Ogun Samast je zatvoren, ali su objavljene slike policajaca kako se smeju dok ga odvode. To je izazvalo veliki skandal u Turskoj, pa je bilo smena u policiji. Na Dinkovoj sahrani se okupilo oko 200 hiljada ljudi, koji su u protestnom maršu uzvikivali “Svi smo mi Jermeni” i “Svi smo mi Hrant Dink” – napomena autora)

Zamislite da jermenska i turska dijaspora polažu cveće na spomenik čuvenom jermenskom kompozitoru Komitasu u Parizu (smatra se rodonačelnikom jermenske klasične muzike – napomena autora), koji je mentalno oboleo posle svega što je prošao, odnosno video tokom genocida nad Jermenima. Nakon toga je hospitalizovan i preminuo je. Postao je simbol stradanja Jermena. Dakle, Jermeni i Turci zajedno odlaze do njegovog spomenika, polažu cveće i razgovaraju o događajima iz 1915. godine.

RSE: Da li je moguće i u kojim okolnostima da Turska zvanično prizna da je nad Jermenima počinjen stravičan zločin.

Tamrazian: Nikad se ne zna. Mnogo toga zavisi od odnosa Jermenije i Turske.

RSE: Međutim, nakon istorijskog puta turskog predsednika u Jermeniju pre tri godina i izvesnog otvaranja, stiče se utisak da su ponovo ojačale barijere. Jedno od spornih pitanja je i genocid.

Tamrazian: Jedna od spornih tačaka jeste zahtev Turske da Jermenija odustane od kampanje kod stranih vlada da se pomenuti zločini priznaju kao genocid. Mislim da postoji šansa da nakon izbora u Turskoj u nedelju, ako aktuelni premijer Erdogan osvoji znatnu većinu, onda će imati veći manevarski prostor da usvoji protokole o odnosima dveju zemalja. Dakle, sve zavisi od odnosa Turske i Jermenije. Ako započnu normalizaciju odnosa, otvore granice, prodube ekonomske veze, započnu dijalog, onda je moguće da jednog dana Turska prizna genocid u nekoj formi. Mogu da zamislim da će jednog dana turski lider doći u jermensku prestonicu Jerevan i položi cveće na spomenik stradalima u genocidu, jer to učini svaki strani državnik koji poseti Jermeniju kao deo protokola da oda počast žrtvama genocida.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG