Poslovna tajna.
Tako iz Telekoma odgovaraju na pitanje koliko je novca i po kom osnovu ova kompanija isplaćivala televiziji Informer.
Dok se Informer, dugogodišnji medijski oslonac bivše vlasti, nakon izbora u Srbiji našao pod sankcijama zbog kršenja propisa, predstavnici Studentske liste pokrenuli su pitanje odgovornosti za njegovo finansiranje iz državne kompanije.
Informer je, prema njihovim navodima, od Telekoma dobijao između 500 i 700 hiljada evra mesečno, a ulaganje u tu televiziju potvrdio je i bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući ga kao "najbolju investiciju Telekoma".
Ugovori, tačni iznosi i ekonomska logika ove "investicije", međutim, ostaju skriveni od javnosti.
"Telekom je u većinskom državnom vlasništvu i mora da položi račune na osnovu koje tržišne logike je dodeljivao tako velike iznose za navodno prava distribucije", kaže Ivana Stevanović, izvršna direktorka medijske organizacije Fondacija Slavko Ćuruvija.
Državni Telekom je, pored ostalog, vlasnik kablovske mreže putem koje distribuira kanale do miliona korisnika u Srbiji.
U finansijskom izveštaju kompanije ne navodi se koliki su ukupni troškovi distrubucije, kao ni koliko je i na osnovu čega ulagano u Informer.
Telekom u odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) navodi da su "ugovorni iznosi i komercijalni uslovi poslovno poverljivi", i da je "saradnja sa nekim medijem deo ambicije kompanije da što više korisnika koristi Telekomovu mrežu".
"Svako partnerstvo Telekoma Srbija ugovoreno je po komercijalnim principima i u interesu korisnika i ne može se dovesti u vezu sa političkim motivima", navodi se u odgovoru.
Predstavnici Studentske liste, koja je pobedila na izborima 25. oktobra, tvrde suprotno.
Traže ostavku direktora Telekoma Vladimira Lučića i obustavu, kako navode, neopravdanog trošenja novca građana.
"Telekom je distributer i ne sme da bude glavni urednik Srbije", rekla je u obraćanju javnosti 29. oktobra kandidatkinja na Studentskoj listi Mirjana Nikolić.
Više desetina novinara i drugih medijskih radnika zatražilo je da se hitno obustavi finansiranje državnim novcem medija koji su u prethodnom periodu kršili zakone i etičke strandarde.
Informer se nakon poraza Srpske napredne stranke na izborima predstavlja kao "jedini opozicioni medij" u zemlji, a bivši predsednik Srbije je stalni gost ove televizije.
Zašto je kažnjen Informer?
Zbog "teške povrede zakona", Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izreklo je 4. novembra televiziji Informer zabranu emitovanja dela informativnog programa u trajanju od sedam dana.
Sankcije su izrečene zbog kršenja propisa o predizbornom izveštavanju i nepristrasnosti u informisanju.
Ovo je prva mera protiv te televizije, iako je prema izveštajima REM-a protiv nje samo tokom 2025. podneto 38 prijava, dok je kršenje zakona utvrđeno u 20 slučajeva.
Prema podacima medijskih udruženja, protiv Informera je pokrenuto više od hiljadu sudskih postupaka, pri čemu je u 70 odsto pravosnažno okončanih slučajeva utvrđena povreda prava zaštićenih Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Više nevladinih organizacija i univerzitetskih profesora predalo je 27. oktobra inicijativu za oduzimanje dozvole ovoj televiziji. Kao razloge su naveli višegodišnje kršenje medijskih zakona i etike profesije, kampanju protiv neistomišljenika i propagandu u korist doskorašnje vlasti.
Sednicu REM-a na kojoj su Informeru izrečene sankcije pratio je protest pristalica bivše vlasti, kojem su prisustvovali i najviši funkcioneri Srpske napredne Stranke.
Avans od neimenovanog partnera i milionski prihodi Informera
Televizija Informer počela je da emituje program u maju 2023.
Iza nje stoji kompanija Insajder tim, čiji je osnivač i većinski vlasnik glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević.
Firma je u 2025. ostvarila 12,6 miliona evra prihoda, odnosno četvrtinu više nego godinu ranije.
Neto dobit se gotovo udvostručila i dostigla 1,4 miliona evra, a vlasnicima je isplaćeno 920 hiljada evra dividendi, pokazuje finansijski izveštaj predat Agenciji za privredne registre.
Izveštaj ne navodi od koga Informer zarađuje, a gotovo ceo prihod iskazan je kao "prodaja proizvoda i usluga na domaćem tržištu".
U izveštaju se navodi i da su tokom 2025. dobili oko 140 hiljada evra "donacija od državnih organizacija", kao i da su na kraju te godine državni organi i lokalne samouprave dugovali Informeru još oko 57 hiljada evra.
Telekom se u finansijskom izveštaju za 2025. ne pominje.
Ipak, podaci o poslovanju ukazuju na to da je državna kompanija u prvoj godini emitovanja televizijskog programa Informera, imala značajne finansijske transakcije sa kompanijom u čijem vlasništvu je ova televizija.
Na kraju 2023, Telekom je dugovao Vučićevićevoj firmi Insajder tim oko 800 hiljada evra.
Dokumentacija pokazuje i da je Insajder tim unapred primio novac za pokretanje televizije Informer.
Kako se navodi u finansijskom izveštaju, Informer je od neimenovanog partnera primio najmanje 2,1 milion evra avansa za "pokretanje zajedničkog posla".
Insajder tim nije odgovorio na pitanje RSE da li je Telekom bio uključen u ovaj poslovni aranžman, dok državna kompanija, iako je dostavila odgovore na deo upita RSE, na ovo pitanje nije odgovorila.
Ceo odgovor Telekoma za RSE pročitajte ovde.
Apel novinara
Skoro 40 medijskih radnika u Srbiji zatražilo je 30. oktobra da se obustavi finansiranje medija koji su kršili zakon i onemogući "dalje širenje neistina i govora mržnje".
"Niko zaista ne zna koga je i na koje sve načine 'Telekom' finansirao. Neophodno je da se izvrši finansijska kontrola i sprovedu istrage koje bi objasnile način funkcionisanja te medijske hobotnice", kaže za RSE Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Novinari su u javnom apelu izrazili očekivanje da će REM hitno oduzeti dozvolu za emitovanje televiziji Informer.
Telekom: Dominacija na tržištu 'rezultat velikih ulaganja'
Telekom Srbija je formalno telekomunikaciona kompanija u većinskom državnom vlasništvu, ali je tokom prethodnih godina značajno proširila poslovanje na medijski sektor.
Njen medijski portfolio danas obuhvata više od 30 televizijskih kanala, informativnih portala i štampanih medija.
To su omogućile izmene medijskih zakona, koje su 2023. otvorile prostor za povratak države u vlasničke strukture medija, i to posredno – preko državnih preduzeća.
Telekom je za sopstvene medije i preuzimanje TV firmi tokom prošle godine izdvojio čak 906 miliona evra, dok je na oglašavanje i sponzorstva potrošio još 40 miliona evra, pokazuje finansijski izveštaj kompanije.
Iz Telekoma za RSE navode da je iza njih "veliki investicioni ciklus, čime je značajno poboljšana tržišna pozicija kompanije".
"Prihodi multimedijalnog segmenta porasli su sa oko 93 miliona evra u 2017. na oko 716 miliona evra u 2025, a broj pretplatnika sa 765 hiljada na 2,2 miliona sa trendom rasta", navodi se u odgovoru.
Dodaje se da je udeo Telekoma na tržištu plaćene televizije u Srbiji povećan na 62 odsto, "velikim delom zahvaljujući kupovini kablovskih operatera i sportskih prava".
"Telekom nije žalio novac da u potpunosti poremeti medijsko tržište i služio je kao mašina za finansiranje i osnivanje onih medija koji su služili bivšoj vladajućoj stranci", kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Na ulogu Telekoma u kontekstu visoke koncentracije medijskog vlasništva u Srbiji ukazivala je i Evropska komisija, upozoravajući na pitanja transparentnosti vlasničkih odnosa, konkurencije i političkog uticaja na medijsko tržište.
Telekomova medijska mreža
Prema registru Regulatornog tela za elektronske medije, Telekom direktno ili preko svojih firmi poseduje 32 televizijska kanala sa važećom dozvolom.
Najviše ih ima Arena Channels Group, koja je u vlasništvu Telekoma.
Ova kompanija emituje 23 pretežno sportska kanala, i preko nje državna firma drži sva najvažnija sportska TV prava u zemlji, ali i u regionu.
U tom medijskom poslu, Telekom posluje sa gubitkom.
Prema finansijskom izveštaju, kompanija Arena Channels Group završila je prethodnu godinu sa gubitkom od 114,5 miliona evra, isto koliko i godinu ranije.
Telekom je kroz dokapitalizaciju, u tu firmu tokom prethodne dve godine uložio 432 miliona evra. Arena Channels Group duguje mu 284 miliona evra.
Druga Telekomova kompanija – Arena News Channels emituje informativne kanale Euronews Srbija, Euronews Montenegro i tri nova kanala, Arena M1, M2 i M3 Premium, upisana u registar medija u oktobru ove godine.
Kompanija je prošle godine ostvarila 10,4 miliona evra prihoda i simboličnu dobit od 57.000 evra.
Čak 8,5 miliona evra ili 82 odsto prihoda, platile su joj firme iz Telekomove grupe.
Još jedna Telekomova kompanija – Arena News Channels Two, emituje informativni kanal Newsmax Balkans koji je prošle godine od Telekoma dobila oko pet miliona evra, odnosno 98 odsto svih svojih prihoda.
I pored toga, kanal je poslovao sa gubitkom od 1,5 miliona evra. Istovremeno, Telekomu duguje 5,4 miliona evra.
Državna kompanija je prošle godine preuzela i 80 odsto vlasništva u kompaniji Mondo Inc, koja ima grupu medija, među kojima su i list i televizija Kurir.
Za te svrhe izdvojeno je oko 101 milion evra, pokazuje finansijski izveštaj Telekoma.
To je skoro tri puta više od knjigovodstvene vrednosti tog udela, koja po Mondovom bilansu na kraju 2025. iznosi oko 35 miliona evra.
Koliko je Telekom platio preostalih 20 odsto, koje je preuzeo u septembru ove godine, za sada nije poznato.
Preko švajcarske kompanije Mtel Swiss, u kojoj Telekomova Arena ima 63 odsto vlasništva, emituje se i kanal Bloomberg Adria, koji se bavi ekonomijom.
Uz Bloomberg, Euronews i Newsmax, Telekom kao svoj informativni kanal na sajtu navodi i televiziju Tanjug, koji je delom u vlasništvu kompanije Minacord Media pevača Željka Joksimovića.
Iz Telekoma, međutim, za RSE navode da se Tanjug tu našao greškom i da će biti prebačen u kategoriju "partnerskih kanala".
Portal Raskrikavanje objavio je 2020. da je Minacord Media te godine kao garanciju za otplatu dva kredita od ukupno 2,4 miliona evra založila tri ugovora sa državnim Telekomom o distribuciji svojih televizijskih programa.
Firma Minacord media je inače vlasnik tri kablovska kanala koja se emituju preko Telekomovih kablovskih platformi, između ostalih TV K1.
Državna kompanija ih na svom sajtu opisuje kao "partnerske medije".
U istoj kategoriji nalaze se i televizija Informer i TV Blic, ali ne i informativna televizija Insajder koju Telekom u odgovoru za RSE navodi kao deo svoje kablovske ponude.
Iz tog odgovora, ostaje nejasno šta određuje status "partnerskog medija" i po čemu se ovi mediji razlikuju od ostalih u Telekomovoj ponudi.
Telekom je ovu stavku u međuvremenu uklonio sa svog sajta.
Širenje ponude Telekoma nakon izbora
Uz vlasništvo u medijima, "Telekom" je i dominantna platforma za distribuciju televizijskih sadržaja.
U odgovoru za RSE, iz te državne kompanije najavljuju i uvrštavanje televizija N1 i Nove u svoju ponudu jer, kako tvrde, "na tržištu više nema ekskluzivnosti kanala, pa će se ukupna ulaganja u ovaj segment dugoročno smanjivati".
Televizije N1 i Nova, koje su bile kritički nastrojene prema bivšoj vlasti, do sada nisu bile dostupne korisnicima "Telekomove" distributivne mreže.
Ove televizije su nakon najave državnog operatera zatražile da nadležni organi ispitaju okolnosti dogovora o distribuciji njihovih kanala preko "Telekoma", proveru tokova novca i zaštitu uređivačke nezavisnosti.