Piše: Abubakar Siddique
Nedelju dana nakon što su talibani uspostavili skoro potpunu kontrolu nad Avganistanom, njihovi lideri su želeli da uvere međunarodnu javnost da razmatraju inkluzivan politički sistem i da neće dozvoliti da zemlja opet bude utočište terorista, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Pokušaji islamističke grupe da stekne široki legitimitet, međutim nailaze na značajne prepreke, sa slabo kojom zapadnom zemljom spremnom da prizna talibansku vladu koja bi ponovila njihovu vladavinu od 1996. do 2001.
Ipak, Pakistan, Iran, Rusija i Kina izgleda da su spremni da sarađuju s novom vladom, čime bi talibani izbegli da ponovo budu međunarodni parija. Njegov prethodni režim priznali su samo susedni Pakistan, kao i Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Zapadni lideri priznanje koriste kao podsticaj talibanima da obuzdaju svoje ponašanje, ali ekonomski troškovi rastu. Vlada SAD zamrzla je milijarde dolara u rezervama centralne banke Avganistana, dok je Međunarodni monetarni fond saopštio da će zadržati 450 miliona dolara pomoći koja je trebalo da bude poslata u Kabul.
"Talibani razumeju, makar na liderskom nivou, apsolutnu neophodnost i značaj međunarodne pomoći i takođe znaju da se pomoć neće biti dostavljena ako talibanski režim nema međunarodni legitimitet", rekao je za RSE Hamid Hakimi, naučni saradnik u londonskom tink tenku Četam haus (Chatham House). "Talibani su veoma zainteresovani za međunarodno priznanje jer žele da očiste svoj međunarodni imidž."
S tim se slaže i Džanan Musazai, bivši avganistanski ambasador u Pakistanu i Kini.
"(Talibani) su jasno stavili do znanja da su u prošlosti grešili i da su naučili iz tih grešaka i da ovoga puta žele da preduzmu mere da ne ponove te greške", rekao je on. "Jedna od tih grešaka bila je što su vladali na način koji je odbijao međunarodnu zajednicu, što im je donelo veoma suženo priznanje."
Dobro podmazana PR mašina
Musazai je dodao da talibani obećanjima ne mogu dobiti međunarodno priznanje.
"Moraju da pokažu iskrenu posvećenost uspostavljanju, kako sebe zovu, inkluzivne reprezentativne islamske vlade koja će imati predstavnike svih etničkih i jezičkih grupa – bogatu raznolikost Avganistana."
Talibanska dobro podmazana PR mašina namerava da dotera tu poruku.
"Radimo na osnivanju inkluzivne vlade – (to) znači da ne želimo monopol vlasti", rekao je portparol talibana Suhail Šahin za televiziju TRT vorld (TRT World) dok su visoki talibanski lideri razgovarali s političkim liderima, uključujući bivšeg avganistanskog predsednika Hamida Karzaija i Abdulaha Abdulaha, šefa avganistanske komisije za nacionalno pomirenje u nedavno svrgnutoj vladi.
Talibani su proglasili opštu amnestiju za vojnike i svakoga ko je radio za vladu, i do sada su se uglavnom uzdržavali od napada na bivše visoke zvaničnike ili druge protivnike.
"Želimo da Avganistanci iz svih etničkih grupa budu ujedinjeni i da budu deo vlade, jer je sada vreme za izgradnju Avganistana posle odlaska stranih snaga", dodao je Šahin.
"Niko vas neće ugroziti (s naše teritorije)", rekao je portparol talibana Zabiulah Mudžahid ponavljajući da militantna islamistička grupa neće dozvoliti da Avganistan postane utočište za teroriste.
Kao i drugi talibanski lideri, Mudžahid se pojavio posle dve decenije skrivanja. On je takođe preuzeo odgovornost za hiljade talibanskih napada, dok je avganistanskim nezavisnim medijima rekao da su militanti "posvećeni tome da ženama dozvole da rade u skladu s principima islama".
Ipak, posle više od nedelju dana otkako su preuzeli kontrolu nad prestonicom Kabulom, talibani su pod sve većom međunarodnom pažnjom.
'Egzistancijalna kriza'
Na udaru kritika zbog odluke o povlačenju i lošeg sprovođenja povlačenja, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je naznačio da Vašington radi sa zapadnim saveznicima na pritisku na talibane da ispune stroge uslove u zamenu za priznanje i legitimitet koji s njim dolazi.
"Da li će dobiti pomoć zavisiće od toga da li i koliko se dobro ponašaju prema ženama i devojčicama, kako se ponašaju prema svojim građanima", rekao je Bajden 20. avgusta.
On je ranije rekao da su talibani prolazili kroz "egzistencijalnu krizu oko toga (da li) žele da ih međunarodna zajednica prizna kao legitimnu vladu".
Međutim, navodna kršenja ljudskih prava koja su počinili talibani i njihove moguće veze s transnacionalnim militantima naveli su Veliku Britaniju da tokom ovonedeljnog sastanka Grupe sedam traži sankcije.
"Bila bi greška da bilo koja zemlja prizna svaki novi režim u Kabulu prerano ili bilateralno", rekao je prošle nedelje britanski premijer Boris Džonson (Johnson). "Zemlje kojima je stalo do budućnosti Avganistana... rade na stvaranju zajedničkih uslova o ponašanju novog režima pre nego što zajedno odluče da li da ga priznaju i pod kojim uslovima."
Lideri Evropske unije i dalje razgovaraju s talibanima, ali ih nisu priznali.
"Talibani su pobedili u ratu, pa ćemo morati da razgovaramo s njima", rekao je 17. avgusta šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borrell), "kako bi što pre počeo dijalog da se spreči potencijalna migratorna katastrofa".
Zajedno s Japanom, Australijom i drugim saveznicima, SAD i EU bili su vodeći donatori u Avganistanu. Njihova ekonomska i humanitarna pomoć biće ključna u sprečavanju ekonomske krize.
Međutim, Hakimi je rekao da je prisustvo talibanskih lidera na listi sankcija Ujedinjenih nacija i zamrzavanje imovine zemlje dovelo tu grupu u tešku situaciju.
"Da bi talibani (stekli) legitimitet i mogućnost da vladaju, moraju pokazati da mogu rukovoditi ekonomijom i sistemom upravljanja."
"Setite se, avganistanska vlada je bila najveći poslodavac u zemlji, pa ako je sada pod sankcijama, govorimo o stotinama hiljada porodica", dodao je on. "Zapad vidi (pomoć) kao tačku uticaja na talibane. Što više ranjivosti vide u talibanima, mogli bi više oklevati (da pruže pomoć) kako bi promenili ponašanje talibana".
Uticajni susedi Avganistana – Pakistan i Iran – i globalne sile Kina i Rusija, međutim, zauzimaju drugi pristup. Dok su zapadne diplomate odlazile poslednjih nekoliko nedelja kako su talibani zauzimali Avganistan, te zemlje su i dalje imale otvorene ambasade.
Pakistan želi da prizna talibansku vladu pošto je prihvatio vođu tog pokreta i podržavao pobunu skoro dve decenije.
Visoki političari u Islamabadu, koji su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime, rekli su za RSE da su moćni pakistanski vojni lideri kazali političkim strankama u zemlji da zahtevaju da vlada prizna talibansku administraciju. Tražili su anonimnost zbog mogućih odmazdi.
Ipak, Islamabad se javno zalaže za regionalni i međunarodni konsenzus po pitanju priznavanja talibana.
"U kontaktu smo s našim prijateljima, kako u regionu, tako i na međunarodnom planu, i u skladu s time ćemo odlučiti", rekao je nedavno pakistanski ministar informisanja Favad Čaudhri o naporima svoje vlade da obezbedi konsenzus pre priznanja talibana.
Kina je navodno spremna da prizna talibansku vladu kada zvanično bude proglašena.
"Nadamo se da avganistanski talibani mogu da uspostave solidarnost sa svim frakcijama i etničkim grupama u Avganistanu i izgrade široku i inkluzivnu političku strukturu prilagođenu nacionalnoj realnosti, kako bi postavili temelje za postizanje trajnog mira u zemlji", rekla je novinarima portparolka Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunking 16. avgusta.
Poslednjih meseci Peking je jasno stavio do znanja da će podržati buduću avganistansku vladu investicijama i infrastrukturnim projektima u zamenu za saradnju u borbi protiv ujgurske separatističke grupe Islamski pokret istočnog Turkistana.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, međutim, javno rekao da će Kremlj priznati talibansku vladu.
"Talibani sada kontrolišu skoro čitavu teritoriju (Avganistana), uključujući i njegov glavni grad. To je realnost i moramo krenuti od te realnosti nastojeći da izbegnemo raspad avganistanske države", rekao je on novinarima 20. avgusta. "Imperativ je stati na kraj neodgovornoj politici nametanja spoljnih vrednosti drugima."
Kao i Kina i Rusija, Iran godinama gaji i neguje kontakte s talibanima i na njihov povratak na vlast gleda s optimizmom.
"Vojni poraz i povlačenje SAD iz Avganistana trebalo bi da pruže priliku za obnovu života, bezbednosti i trajnog mira u toj zemlji", rekao je 16. avgusta iranski predsednik Ebrahim Raisi odlazećem ministru spoljnih poslova Mohamadu Džavadu Zarifu.
Hakimi je rekao da bi, osim spoljnih i unutrašnjih pritisaka, akcije talibana mogle biti motivisane željom da promene imidž ultraradikalne grupe koja silom grabi vlast.
"Poslednjih 20 godina svet je pomno pratio akcije talibana i talibani su svesni tog tereta", rekao je on. "Oni sada veoma žele da očiste taj imidž."
Facebook Forum