Tajvanski birači su na izborima u subotu izabrali predsedničkog kandidata vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) Lai Čing-tea, eksplicitno odbacivši kineska upozorenja da ne glasaju za njega na izborima koje je Peking označio kao izbor između rata i mira.
Stranka DPP, koja se zalaže za odvojeni identitet Tajvana i odbacuje kineske teritorijalne pretenzije, na ovim izborima se borila za treći mandat, što je bez presedana u sadašnjem izbornom sistemu Tajvana.
Novoizabrani predsednik rekao je u subotu nakon što su saopšteni rezultati da se nada povratku na "zdravu i urednu" razmenu sa Kinom, ponovivši svoju želju za razgovorima zasnovanim na dostojanstvu i paritetu.
Dosadašnjem predsedniku Tajvana Cai Ing-venu je ustavno zabranjeno da ponovo bude kandidovan posle dva mandata.
Lai se suočio sa dva protivnika za predsednika – Hou Ju-ihom iz najveće tajvanske opozicione stranke Kuomintang (KMT) i bivšim gradonačelnikom Tajpeja Ko Ven-je iz male Tajvanske narodne partije, osnovane tek 2019.
Oba kandidata su priznala poraz.
Lai kaže da je posvećen očuvanju mira i statusa kvo preko Tajvanskog moreuza i jačanju odbrane ostrva.
Obraćajući se novinarima u južnom gradu Tajnanu pre glasanja, Lai je ohrabrio ljude da glasaju.
"Svaki glas se ceni, jer je ovo tajvanska teško stečena demokratija", rekao je on u kratkim komentarima.
Uoči izbora, Kina je osudila Laija kao opasnog separatistu, rekavši da svaki potez ka formalnoj nezavisnosti Tajvana znači rat, i odbila je Laijeve pozive na razgovore.
Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je u subotu ujutro da je ponovo primetilo kineske vojne balone kako prelaze osetljivi moreuz, od kojih je jedan leteo iznad samog Tajvana. Ministarstvo je okarakterisalo ove prelete iznad moreuza u poslednjih mesec dana kao psihološki rat i pretnju po bezbednost vazduhoplovstva.
Peking ovu ostrvsku zemlju vidi kao svoju teritoriju, koju će ponovo zauzeti silom ako bude potrebno.
Lai i sadašnji predsednik Cai Ing-ven odbacuju pretenzije Kine na suverenitet nad Tajvanom, bivšom japanskom kolonijom koja se odvojila usred građanskog rata 1949. Oni su, međutim, ponudili da razgovaraju sa Pekingom, koji je više puta odbijao da vodi razgovore i nazivao ih separatistima.
Verovalo se da Peking favorizuje kandidata iz nacionalističke partije koja je više naklonjena Kini, poznate i kao Kuomintang, ili KMT. Njen kandidat, Hou Ju-ih, takođe je obećao da će ponovo započeti pregovore sa Kinom uz jačanje nacionalne odbrane.
Treći kandidat u trci, Ko Ven-je iz manje Tajvanske narodne partije, ili TPP, privukao je podršku posebno mladih ljudi koji su želeli alternativu KMT i DPP, tradicionalnim suprotstavljenim strankama Tajvana, koje su se uglavnom smenjivale na vlasti od 1990-ih. Ko je takođe izjavio da želi da razgovara sa Pekingom, i da bi njegov zaključak bio da Tajvan treba da ostane demokratski i slobodan.
Sjedinjene Države, koje su obavezne svojim zakonima da obezbede Tajvanu oružje potrebno za odbranu, obećale su podršku bilo kojoj vladi koja se pojavi, pojačane planovima Bajdenove administracije da pošalje nezvaničnu delegaciju sastavljenu od bivših visokih zvaničnika na ostrvo ubrzo nakon izbor.
