Piše: Parviz Mulodžonov
Rusku invaziju na Ukrajinu prati nezapamćena informativna i propagandna kampanja s ciljem da se rat opravda u Rusiji i izvan nje – posebno u postsovjetskim zemljama koje se tradicionalno smatraju geopolitičkim saveznicima Rusije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Međutim, s druge strane, postoji protok informacija koje pokazuju tragične posledice rata koje uključuju kršenja ljudskih prava velikih razmera, navodne zločine, uništene gradove, hiljade mrtvih i milione izbeglih i raseljenih lica.
Ti izveštaji su u suprotnosti sa zvaničnim narativom Kremlja i podelili su javno mnjenje u Tadžikistanu, zemlji koja je i sama prošla kroz krvavi građanski rat 90-ih u kojem je Rusija bila primarni spoljni akter i zainteresovana strana.
Takvi izveštaji su takođe pokrenuli niz debata u tadžikistanskom javnom diskursu dok su tadžikistanske vlasti i zvanični mediji skoro nemi o invaziji Rusije na njenog suseda.
Plitko izveštavanje o ratu posledica je želje autoritarne vlade da domaći mediji izbegavaju izveštaje o užasnim događajima u Ukrajini ili da ih prate s neutralne pozicije – u očiglednom pokušaju Dušanbea da ne pokvari ekonomske i političke odnose niti sa Zapadom ni s Moskvom.
Generalno, lokalna štampa i televizija slede nezvanična uputstva, uz izuzetak nekoliko privatnih publikacija i platformi društvenih medija.
Neki novinari pravdaju sleđenje takve politike praktičnim razlozima zbog velikog broja tadžikistanskih migranata koji rade u Rusiji. "Ako bismo, na primer, objavili materijale koji osuđuju Rusiju (zbog rata), mnogi naši migranti bili bi deportovani i tako bismo samo naškodili društvu", rekao je za RSE poznati tadžikistanski novinar Huršed Atovulo.
Tri tabora
U tadžikistanskim političkim uslovima pod kontrolom države nema nikakvih istraživanja javnog mnjenja o tome šta ljudi misle o ratu u Ukrajini.
Međutim, kao i u drugim bivšim sovjetskim republikama u kojima je medijsko okruženje ili pod kontrolom države ili u njemu dominiraju mediji na ruskom jeziku, Tadžikistanci su generalno podeljeni u tri glavne grupe.
Prvo, tu je grupa aktivnih pristalica ruske invazije čije mišljenje odgovara narativu propagande ruskih medija.
Ta grupa uključuje mnoge ljude i frakcije koji su tradicionalno činili društvenu bazu ruske "meke moći" ne samo u Tadžikistanu već i u drugim bivšim sovjetskim republikama. Ključni među njima su pristalice komunističke ideologije i partije s antizapadnim osećanjima, deo sekularne inteligencije koja govori ruski i širi sloj stanovništva koji je nostalgičan za sovjetskom erom.
Nasuprot njima je druga i manja grupa aktivnih kritičara ruske invazije zgroženih nivoom brutalnosti i brojem civilnih žrtava u sukobu, među kojima su obrazovani intelektualci, umetnici, nezavisni novinari, građanski aktivisti i pristalice tadžikistanske opozicije.
U tom pogledu, neki od proopozicionih blogera nalaze sličnosti između rata u Ukrajini i tadžikistanskog građanskog rata 90-ih, koji je obeležen zverstvima velikih razmera koje su sprovele prokomunističke snage koje je podržavala i snabdevala Moskva.
Treću grupu i najveći deo populacije čine uglavnom migrantski radnici, poljoprivrednici i prodavci na bazarima koji ne prate redovno vesti. Oni imaju nejasnu predstavu šta se dešava u Ukrajini, ali obično imaju razumevanja za Rusiju i njenu politiku.
Veoma neobičan fenomen u javnom mnjenju Tadžikistana je savez prokomunističkih grupa i pristalica militantnih džihadističkih organizacija koje pod antizapadnim i antiameričkim sloganima podržavaju rusku invaziju.
Debate i nesporazumi između zagovornika i protivnika rata često postaju tako intenzivne da s društvenih medija prelaze na privatni život, zaoštravajući odnose između ljudi, kolega, prijatelja, pa čak i članova iste porodice.
Kako je jedan tadžikistanski novinar rekao za RSE pod uslovom da ne bude imenovan: "Zbog rata u Ukrajini samo u poslednjih nekoliko nedelja izgubio sam nekoliko prijatelja s kojima sam bio u dobrim odnosima dugi niz godina ".
Drugi bloger se požalio: "Izbegavam da gledam vesti državne televizije sa svojom porodicom jer ne mogu da podnesem kako komentarišu događaje u Ukrajini".
Većina Tadžikistanca podržava ruski rat
Prema portalu Cabar Asia i tadžikistanskom servisu RSE-a, procenjuje se da 65-70 odsto komentara Tadžikistanaca na glavnim platformama društvenih medija direktno ili indirektno podržava ili opravdava ruske akcije u Ukrajini.
Sociolozi kažu da je ovaj trend posledica jake veze koju Tadžikistan održava s informacionim prostorom ruskog govornog područja, pri čemu mnogi u toj zemlji o ukrajinskim i drugim međunarodnim temama dobijaju informacije iz ruskih medija, posebno televizijskih stanica i tok šou emisija.
Drugim rečima, Tadžikistan i dalje spoljni svet gleda očima ruskih medija pod kontrolom Kremlja.
Tadžikistanski novinar Radžab Mirzo kaže da diskusije na društvenim mrežama o ratu u Ukrajini odlikuju nedostatak tolerancije, oštri sukobi i rasprostranjena upotreba jezika mržnje. On, međutim, dodaje da je trenutni visok nivo podrške u tadžikistanskom društvu za invaziju Rusije privremeni fenomen, pošto Moskva u propagandnom ratu gubi od Zapada.
Tadžikistanska filmska režiserka Anisa Sobiri rekla je za RSE da mnogi Tadžikistanci podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu jer "samo tadžikistansko društvo ima veću toleranciju na agresiju".
Neki novinari i stručnjaci ističu mentalitet tadžikistanskog naroda koji oseća zahvalnost Rusiji u kojoj je zaposleno do dva miliona ljudi iz Tadžikistana.
Mnogi migrantski radnici, njihovi rođaci i članovi porodice znaju da njihovo socijalno blagostanje, životni standard i ekonomska budućnost zavise od Rusije. To je stvorilo neku vrstu fiziološke zavisnosti među Tadžikistancima po kojoj je jedini način za poboljšanje društvenog statusa emigriranje u Rusiju.
To je dovelo do povećanja broja Tadžikistanaca koji su dobili ruske pasoše sa 44.700 u 2019. na 63.400 sledeće godine i oko 103.000 dosad u 2022. godini.
To je takođe razlog što mnogi od njih odbijaju da priznaju neki drugi narativ o Ukrajini ili da saslušaju alternativne informacije ili tačke gledanja.
Čitalac po imenu Somoni napisao je 19. marta na sajtu tadžikistanskog servisa RSE-a: "Kako je Rusija postupala u Ukrajini tokom vremena, istorija će dati svoj sud. Ali Rusija ostaje jedina opcija za Tadžikistan".
Drugi Tadžikistanac pod imenom Narodni osvetnik izjavio je: "Bio sam za Rusiju, ostajem uz nju i uvek ću biti; zahvaljujući Rusiji živim, radim i izdržavam svoju porodicu u vreme kada moju otadžbinu nije bilo briga za mene... Hvala, Rusijo!!!"
Međutim, krajnji izraz odanosti Rusiji predstavlja izjava Jormuhamda Saidova, čiji je sin među šestoro Tadžikistanaca koji su nedavno poginuli u Ukrajini boreći se za Rusiju.
"To je bila sudbina mog sina", rekao je Saidov. "Kažem vam, naša porodica mogla je da se prehrani zahvaljujući ruskoj državi od 1992. do danas. Nemamo pritužbi na Rusiju. A ako nas pozove tadžikistanska vlada, svi ćemo otići i služiti Rusiji u ratu."
Facebook Forum