Plan iz sovjetskog doba za izgradnju najviše brane na svetu ovog meseca se malo približio stvarnosti, pošto međunarodni zajmodavci pojačavaju podršku hidroelektrani Rogun u Tadžikistanu.

Početkom oktobra Dušanbe je ratifikovao grant od 300 miliona dolara od Svetske banke za projekat i od tada su se pojavili izveštaji o mogućih dodatnih 500 miliona dolara od Azijske razvojne banke.

Filipo Menga (Filippo), vanredni profesor geografije na Univerzitetu u Bergamu u Italiji, rekao je za RSE da nedavne vesti o finansiranju ne garantuju završetak projekta, ali da, s obzirom na to da velike multilateralne banke vezuju svoj kredibilitet za Rogun, "finansijski i politički projekat je sada veoma teško zaustaviti", rekao je on.

Projekat brane Rogun trebalo bi da je podigne 335 metara – više od Ajfelovog tornja – kako bi začepio usku klisuru reke Vahš 100 kilometara istočno od Dušanbea. Hidroelektrana će udvostručiti proizvodne kapacitete Tadžikistana, čime bi se potencijalno mogla okončati hronična zimska nestašica struje u toj zemlji i obezbediti višak električne energije za izvoz.

Izgradnja masivne brana će takođe raseliti više od 50.000 ljudi kako se nivo vode bude podizao i punio rezervoar, poplavljujući nekoliko sela uzvodno od projekta.

U selu blizu Roguna, Mukim Hasanov bio je jedan od desetina hiljada ljudi koji čekaju preseljenje kada je Tadžikistanski servis RSE razgovarao sa njim u junu. Sedamdesetpetogodišnji poljoprivrednik je rekao da je njegovoj porodici dodeljena parcela zemlje dalje od brane, ali da će inflacija progutati veliki deo nadoknade za njegovu kuću koja je obećana godinama ranije.

"Kada su procenjivali naše stanove i imovinu, cene su bile potpuno drugačije, uključujući i cene građevinskog materijala", rekao je on. "Sada je sve veoma skupo. Na primer, drvena ploča je tada koštala 50 somonija (oko 4,8 evra), a sada je 150 somonija (oko 14,5 evra)".

U Rogunjonu, predgrađu na obodu Dušanbea, nazvanom po poreklu mnogih seljana koji su se već raselili iz poplavne zone akumulacije, neki se žale da nikad nisu dobili zemljište koje im je obećano za uzgoj useva.

Drugi izražavaju "stopostotno zadovoljstvo" naseljem. "Nikakvih problema", rekao je Tavakal Šamsulojev. "Popravili su nam puteve i instalirali struju".

Protivnici projekta brane tvrde da bi oko 32.000 ljudi moglo da izbegne preseljenje ako bi brana bila izgrađena samo 35 metara niže.

Judžin Simonov, koordinator koalicije za zaštitu prirode Reke bez granica, rekao je za RSE da je verovatno da je Dušanbe želeo titulu najviše brane na svetu kao "važan kvalitet projekta nacionalnog ponosa, sličnog svetoj piramidi".

Dušanbe je naveo da će rekordna visina ponuditi "superiorne ekonomske i ekološke performanse" u poređenju s nižim verzijama brane. Tu procenu potkrepljuju izveštaji Svetske banke.

Branu Rogun je prvobitno zamislio Sovjetski Savez i radovi su počeli 1976. Usčed raspada SSSR-a, posle čega je usledio građanski rat u Tadžikistanu, projekat je propao. Naporima nezavisnog Tadžikistana da ponovo pokrene projekat u početku se protivio Uzbekistan, koji se nalazi nizvodno od brane.

Tadašnji predsednik Uzbekistana Islam Karimov kritikovao je branu Rogun kao "glupu", navodeći bezbednosne probleme i strahove da bi Tadžikistan mogao da iskoristi kontrolu nad vodom koja teče ka Uzbekistanu za političku moć.

Uzbekistan je prestao da se protivi brani posle smrti Karimova 2016. Sledeće godine, ministar spoljnih poslova Uzbekistana Abdulaziz Komilov javno je pozvao Tadžikistan da "nastavi izgradnju" brane, insistirajući na garancijama u vezi s korišćenjem vode.

Izgradnja je nastavljena kasnije te godine, ali se ispostavilo da je lokacija izuzetno složena. Postojala je opasnost da se sloj kamene soli debljine više metara, odmah uzvodno od brane, rastvori pod pritiskom rezervoara koji raste, dok je položaj brane u seizmički nemirnom regionu otvorio mogućnost za zemljotrese "izazvane akumulacijom", upozoreno je u više tehničkih izveštaja. Pored toga, utvrđeno je da je radovima na projektu iz sovjetskog doba potrebna opsežna obnovu kako bi se ispunili savremeni bezbednosni standardi.

Webuild, italijanski infrastrukturni gigant koji radi na projektu, odbio je da komentariše tehničke aspekte izgradnje, ali izveštaj iz 2014. navodi "značajne sanacione radove" potrebne za sovjetske građevinske radove.

Rogun se gradi kao nasuta brana s jezgrom od vodonepropusne gline koju sa obe strane podupire kameni nasip. Ovaj relativno elastičan tip brane izabran je delom zbog njene sposobnosti da bolje apsorbuje zemljotrese od betonskih brana s oblogom, koje mogu da pucaju.

Dve turbine hidroelektrane već rade, a treća od ukupno šest proizvodnih jedinica trebalo bi da bude puštena u rad 2027.

Menga, autor knjige o politici voda u Centralnoj Aziji, kaže da s oko 145 metara koliko je ostalo za izgradnju brane i potrebu za nastavkom političke dobre volje tadžikistanskih suseda u Centralnoj Aziji, "verovatnije nego ikada da će Rogun biti završen, ali da navodi da je to 'praktično izvesno' predstavljaju preterivanje".

Procenjuje se da je tadžikistanskoj vladi i dalje potrebno oko 5,8 milijardi dolara za završetak projekta hidroelektrane Rogun, koji će biti uglavnom finansiran iz državnog budžeta zemlje. Ciljni datum završetka je 2035.