Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tadićeva odluka kontraproduktivna


Predsednik Srbije bio je na inauguraciji Makedonskog predsednika jer tamo nije bio pozvan kosovski predsednik (Na fotografiji Tadić u neformalnom susretu sa Mesićem i Vujanovićem tokom inauguracije predsednika Makedonije
Nedolazak predsednika Srbije na inauguraciju novoizabranog predsednika Hrvatske Ive Josipovića zbog toga što će tom protokolarnom dogadjaju prisustvovati i predsednik Kosova nameće pitanje da li je ovakva kosovska diplomatija Beograda dugoročno održiva i da li će biti kontraproduktivna i po Srbiju i po Srbe na Kosovu.

Predsednik Srbije Boris Tadić neće prisustvovati inauguraciji novoizabranog predsednika Hrvatske. Ivo Josipović je za B92 kazao da to ne vidi kao akt neprijateljstva prema Hrvatskoj, da odnose Hrvatske i Srbije ne treba meriti odnosima Hrvatske i Kosova, ali i dodao:

“Ja mislim da je to neracionalan potez koji ne doprinosi nikom...no, to je zaista stvar Srbije, ja ne bih htio dijelit lekcije...ali, ne vidim da će Srbija dobit išta bježanjem od predstavnika Kosova. Ne vidim da će išta bitno u srpskoj politici pomaknut nabolje time što predsjednik Tadić neće radi predsjednika Kosova doći u Zagreb.”


Odbijanjem da učestvuje na dogadjajima i skupovima na kojima se pojavljuju i predstavnici Kosova Srbija, dugoročno gledano, sebe vodi u samoizolaciju, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

William Montgomery
Bivši ambasador u Hrvatskoj i Srbiji William Montgomery smatra da takvom politikom Srbija puca samoj sebi u nogu. Osim toga, nekadašnji američki diplomata ne smatra da bi Tadićev odlazak na Josipovićevu inauguraciju kojoj će prisustvovati i predsednik Kosova Sejdiu bio vidjen kao ikakav nagoveštaj da Beograd omekšava politku prema Prištini.

“Lično mislim da odlazak predsednika Tadića na inauguraciju hrvatskog predsednika ne bi značio da je Srbija promenila politiku prema Kosovu niti da bi ona time učinila gest u pravcu priznanja Kosova. Nije Srbija ta koja je pozvala kosovskog predstavnika na inauguraciju nego Hrvatska. Dakle, mislim da je to nepotreban gest. Na toj inauguraciji srpski predstavnik ne bi morao da se sreće sa kosovskim predstavnikom. Srbija je umesto odluke koju je donela mogla da uzme učešća na inauguraciji, uz, recimo, izdavanje saopćtenja da to ni u kom slučaju ne znači da time menja politiku prema Kosovu.”.


Montgomery je uveren da će neodstupanjem od ovakve politike Srbija dugoročno trpeti samo štetu.

“Smatram da je odluka Srbije veoma kontraproduktivna i da će naškoditi njoj samoj jer, kad jednom ustanovite taj kurs, kad odlučite da nećete ići na dogadjaje i skupove na kojima će se pojavljivati predstavnici druge strane, to vas izoluje i zatvara u politiku koju je kasnije veoma teško promeniti. Uz to, ako kažete: neću se pojavljivati ni na jednom skupu na kojem će uccestvovati Kosovo vi zapravo sebe isključujete iz velikog broja dogadjaja na kojima biste zapravo rado učestvovali. Zato mislim da je to veoma kontraproduktivna politika.”


GEST NIJE NEUOBIČAJEN


Gledano iz ugla negativnih, protestnih, diplomatskih mera koje države preduzimaju jedna prema drugoj, profesor medjunarodnog prava Vojin Dimitrijević kaže da ovo nije prvi put u savremenoj istoriji da neke zemlje preduzimaju protivmere prema drugim zemljama.

“To je radila Nemačka sa istočnom Nemačkom, tako da bi bilo teško zamisliti šezdesetih godina prošlog veka da bi predsednik Savezne Republike Nemačke otišao negde gde bi bio prisutan Ulbricht. Evo vam još jedan primer: arapske zemlje – većina njih – ne priznaje izrael, u Ujedinjenim nacijama saradjuju sa njim kad treba, ali neće otići ni na kakav prijem na koji će da dodju izraelci. Prema tome, to su gestovi koji izražavaju neko nezadovoljstvo, ali nisu zabranjeni. Josipović to shvata i preko toga prelazi.“


Upitan da li, dugoročnije gledano, ovaj kurs Srbiji može doneti politčki bumerang-efekat, Dimitrijević kaže:

“Doneće veću izolaciju jer mi ako se ljutimo i izolujemo, pa ne dodjemo kad god oni dodju, to je loša politika nepriznavanja realnosti. Ali, imate tu unutrašnje-političku stranu: ako bi Tadić tamo otišao, odneo bi ga djavo ovde. Kao što vidite, vi nemate nikave javne diskusije o Kosovu. Neko me je pitao postoji li kod nas ikakva intelektualna rasprava o tome da li priznati Kosovo ili ne. Ona ne postoji, niko se ne usudjuje da je otvori.”

NE MORAJU SE GRLITI


I Jelko Kacin, slovenački parlamentarac i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ocenjuje da nema nikakvih viših razloga da se predsednik Srbije Boris Tadić ne pojavi na inauguraciji predsednika Ive Josipovića.

Jelko Kacin
“Prvo moram reći da nisam gradjanin Srbije i da ni na koji način ne želim deliti instrukcije nikome u Srbiji. Suverena Srbija ima pravo da njen predsednik odlazi ili ne odlazi na takve ili slične skupove, ali inauguracija predsednika Hrvatske je inauguracija predsednika Hrvatske, to nije inauguracija predsednika Kosova. Novi predsednik Hrvatske unosi izuzetno racionalne tonove, kao i proevropski i intelektualni pristup i ja mislim da se predsednik Srbije na neki način odriče jedinstvene prilike da manifestuje proevropsku orijentaciju Srbije i samog sebe. To da će tamo biti prisutan i predsednik Kosova Sejdiu ne može biti razlog da gospodin Tadić tamo ne ode. Naime, nikakve potrebe nema da se oni tamo grle i ljube, što bi srpska javnost mogla da shvati na negativan način. Radi se pre svega o odnosu prema budućem trećem predsedniku prvog srpskog suseda koja je otišla najdalje u pregovorima za ulazak u Evropsku uniju, koja će verovatno biti prva ili druga u sledećem krugu širenja EU, koja će imati svoje parlamentarce, svog komesara i koja će učestvovati u sledećim odlukama o širenju Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana.”

Koristiti prisustvo kosovskog predsednika kao razlog za nedolazak na Josipovićevu inauguraciju nije mudro i nije dugoročno vizionarski iz još jedog razloga, ocenjuje Kacin:

“Jer sve što radi na Kosovu i što radi za Kosovo Srbija navodno radi zbog Srba na Kosovu i ja mislim da bi svojim prisustvom na toj inauguraciji gospodin Tadić učinio veliki potez u korist Srba na Kosovu. Ja razumem da Beograd ima svoje istorijske poglede na Kosovo, ali mene zanima pre svega budućnost i sudbina onih Srba koji su ostali na Kosovu i koji na Kosovu žive.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG