U opoziciji, sasvim očekivano, niko nije spreman da prizna korupciju u sopstvenim stranačkim redovima. Njeni prvaci oštro su se obrušili na Tadićevu izjavu, zahtevajući da predsednik, ukoliko ima saznanja o korupciji u političkim partijama, javno to i saopšti.
Dragan Todorović, Foto: Vesna AnđićDragan Todorović, drugi čovek Srpske radikalne stranke čiji je prethodnik na toj funkciji Tomislav Nikolić, po odlasku iz redova Radikala, priznao da su srpski tajkuni Mišković i Beko plaćali neke predizborne račune toj stranci, pravi se nevešt i sve svaljuje na stranke na vlasti:
"Verovatno da on ima podatke, a ako ih ima, on bi bio najpozvaniji da sve one za koje zna da su korumpirani ne samo stavi na stub srama nego i učini da se protiv njih pokrenu i zakonom predviđene radnje za te stvari. Siguran sam da je korupcija najveća, pre svega, u Demokratskoj stranci, kriminal takođe, pa onda redom, G17... Ono što je veoma važno, korupcija je vezana za vlast, jer ne korumpira se niko drugi nego onaj ko može da vam da protivuslugu."
Velimir Ilić
Velimir Ilić, šef opozicione Nove Srbije, takođe se ne prepoznaje u Tadićevim rečima da su sve stranke duboko u korupciji:
"Ne, mi se nismo prepoznali. Ako ima nešto da se kaže, neka predsednik iznese argumente. Ja očekujem da se reši pitanje što su samo država i grad Beograd oštećeni na dve investicije, a to je Ušće i Luka Beograd, za 2.5 milijarde evra. To je cena autoputa Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad – da se napravi principom ključ u ruke za te pare. Ako je to neko uzeo, bogami treba da odgovara."
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, komentarišući Tadićevu dijagnozu o tome da su sve partije u korupciji i da će Srbija rat protiv nje dobiti, kaže da reči moraju pratiti i konkretna dela. A o završnom računu Demokratske stranke, objavljenom na sajtu te partije, nad kojim se cela nacija smejala, kaže:
Dejan Vuk Stanković"To jeste bilo nešto što je ličilo na farsu i ne verujem, zaista, da jednu tako veliku stranku kao što je Demokratska stranka finansiraju mali donatori, kao što ne verujem da to rade za bilo koju drugu političku stranku. Dovoljno je samo da vidite koliko cena koštanja tih kampanja ne odgovara onome što je prijavljeni novac koji stiže na račun. To jeste pokazatelj. Mnogo vremena će očigledno proći dok se te stvari ne dovedu u neku zakonsku efektivnu kontrolu, i biće potrebno da se izvrši neka vrsta pritiska da ti odnosi između tokova novca političara i, uopšte, društva i države budu mnogo transparentniji, da prosto možemo znati ko stoji finansijski iza tih stranaka, ali da istovremeno i te stranke ne raspolažu nikakvim tajnim fondovima, i tako dalje."
Drago Kos, predsednik GRECO, tela u okviru Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije, kaže da su preporuke koje je usvojio Savet Evrope u pogledu finansiranja političkih stranaka veoma jednostavne: donacije ne smeju biti anonimne, niti inostrane, a ne smeju biti ni iz javnih preduzeća; mora se evidentirati od kojih fizičkih i pravnih lica dolaze, koji je njihov tačan iznos i na koji način je uplaćen. Kos za Radio Slobodna Evropa otkriva kako u Sloveniji nezavisna revizorska kuća kontroliše finansiranje stranaka:
"U Sloveniji je to Vrhovno revizorsko telo, Računski sud koji prati rad stranaka i rad kandidata na izborima. Posle svakih izbora, posle svake godine, Računski sud na temelju izveštaja stranaka u kojem postoje podaci o donatorima, o visini donacija, o načinu isplaćivanja donacija, posle svog pregledanja obaveštava parlament o tome. Neka skraćena verzija izveštaja Računskog suda se objavljuje na internetu, tako da je dostupan svim građanima. Što se tiče mog izveštaja Savetu Evrope u vezi sa borbom protiv korupcije u Srbiji, teško mi je da sad prejudiciram kakvi će biti pronalasci grupe eksperata koje ćemo poslati u Srbiju baš po pitanju transparentnosti finansiranja stranaka. Ali, na osnovu onoga što je meni poznato, imaćemo dosta posla i siguran sam da će preporuke koje će se dati Srbiji biti veoma jake i Srbija će morati mnogo truda da uloži da ih implementira u roku godinu i po dana, koliko je obično rok za implementaciju tih preporuka."
"Verovatno da on ima podatke, a ako ih ima, on bi bio najpozvaniji da sve one za koje zna da su korumpirani ne samo stavi na stub srama nego i učini da se protiv njih pokrenu i zakonom predviđene radnje za te stvari. Siguran sam da je korupcija najveća, pre svega, u Demokratskoj stranci, kriminal takođe, pa onda redom, G17... Ono što je veoma važno, korupcija je vezana za vlast, jer ne korumpira se niko drugi nego onaj ko može da vam da protivuslugu."
Velimir Ilić, šef opozicione Nove Srbije, takođe se ne prepoznaje u Tadićevim rečima da su sve stranke duboko u korupciji:
"Ne, mi se nismo prepoznali. Ako ima nešto da se kaže, neka predsednik iznese argumente. Ja očekujem da se reši pitanje što su samo država i grad Beograd oštećeni na dve investicije, a to je Ušće i Luka Beograd, za 2.5 milijarde evra. To je cena autoputa Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad – da se napravi principom ključ u ruke za te pare. Ako je to neko uzeo, bogami treba da odgovara."
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, komentarišući Tadićevu dijagnozu o tome da su sve partije u korupciji i da će Srbija rat protiv nje dobiti, kaže da reči moraju pratiti i konkretna dela. A o završnom računu Demokratske stranke, objavljenom na sajtu te partije, nad kojim se cela nacija smejala, kaže:
Drago Kos, predsednik GRECO, tela u okviru Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije, kaže da su preporuke koje je usvojio Savet Evrope u pogledu finansiranja političkih stranaka veoma jednostavne: donacije ne smeju biti anonimne, niti inostrane, a ne smeju biti ni iz javnih preduzeća; mora se evidentirati od kojih fizičkih i pravnih lica dolaze, koji je njihov tačan iznos i na koji način je uplaćen. Kos za Radio Slobodna Evropa otkriva kako u Sloveniji nezavisna revizorska kuća kontroliše finansiranje stranaka:
"U Sloveniji je to Vrhovno revizorsko telo, Računski sud koji prati rad stranaka i rad kandidata na izborima. Posle svakih izbora, posle svake godine, Računski sud na temelju izveštaja stranaka u kojem postoje podaci o donatorima, o visini donacija, o načinu isplaćivanja donacija, posle svog pregledanja obaveštava parlament o tome. Neka skraćena verzija izveštaja Računskog suda se objavljuje na internetu, tako da je dostupan svim građanima. Što se tiče mog izveštaja Savetu Evrope u vezi sa borbom protiv korupcije u Srbiji, teško mi je da sad prejudiciram kakvi će biti pronalasci grupe eksperata koje ćemo poslati u Srbiju baš po pitanju transparentnosti finansiranja stranaka. Ali, na osnovu onoga što je meni poznato, imaćemo dosta posla i siguran sam da će preporuke koje će se dati Srbiji biti veoma jake i Srbija će morati mnogo truda da uloži da ih implementira u roku godinu i po dana, koliko je obično rok za implementaciju tih preporuka."
