Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tadžikistanac ključna figura IDIL-a u Avganistanu


Snage avganistanskog Nacionalnog direktorata za bezbednost prate navodne pripadnike talibana i Islamske države u Džalalabadu, 23. maja

Malo poznati 31-godišnji Tadžikistanac, odrastao u predgrađu Dušanbea, došao je na čelo jedne od avganistanskih podružnica militantne organizacije "Islamska država" (IDIL), dok ekstremisti pokušavaju da povećaju svoje prisustvo u toj ratom razorenoj zemlji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Nedavni izveštaj Saveta bezbednosti UN navodi da Sajvali Šafiev predvodi grupu od oko 200 boraca koji potiču iz Tadžikistana, Uzbekistana i drugih centralnoazijskih zemalja.

Šafiev takođe učestvuje u regrutovanju tadžičkih boraca za militante "Islamske države" i vodi onlajn propagandu na tadžičkom jeziku, navodi se u studiji Tima UN za analitičku podršku i nadziranje sankcija.

Sajvali Šafiev
Sajvali Šafiev

Vlasti u Dušanbeu veruju da Šafiev i njegovi saradnici obučavaju tadžičke regrute u Avganistanu posle čega ih šalju nazad u Tadžikistan da prave ćelije terorista spavača.

Tadžikistanski zvaničnik službi za bezbednost kaže da je Šafiev "pod radarom tadžikistanskih bezbednosnih službi već neko vreme".

"Znamo da je Šafiev postao ključna figura IDIL-a u Avganistanu", rekao je on 8. avgusta za RSE. Zvaničnik je govorio pod uslovom da mu se na navodi ime pošto nema ovlašćenje da razgovora s medijima.

Ratno ime Šafieva je Mauavija, dok tadžikistanske bezbednosne službe navode da je među tadžikistanskim regrutima takođe poznat kao Džalolobodi.

Podružnica militantne organizacije "Islamska država" u Avganistanu sebe naziva Vilajet Horosan, što je teritorija koja je u prošlosti obuhvatala delove današnjeg Avganistana, centralne Azije i Irana.

Prema izveštaju UN, Šafiev je u šuri, najvišem liderstvu IDIL-a - Horosan, što ističe njegov značaj među pripadnicima te zloglasne terorističke organizacije.

'Izučavanje religije'

Malo se zna o životu Šafieva u Tadžikistanu, gde je rođene i odrastao u selu Mirzo Rizo u okrugu Hisor, zapadno od prestonice Dušanbea, u kako kažu zvaničnici, "običnoj" porodici s niskim primanjima.

Šafiev je u mladosti "pokazivao veliko interesovanje" za religiju i otišao je iz Tadžikistana 2011. ili 2012. da "izučava religiju" u Pakistanu, kažu zvaničnici. Dve godine je bio u inostranstvu.

Šafiev je drugi put otišao iz Tadžikistana 2014, kada je IDIL zauzimao znatne teritorije u Siriji i Iraku.

"Tačno kretanje Šafieva nije poznato, ali tadžikistanske bezbednosne službe veruju da je otišao u Tursku i tamo bio neko vreme vodeći kampanju za Islamsku državu", rekao je tadžikistanski zvaničnik. "Želeo je da ode u Siriju, ali nije poznato da li je ušao u Siriju ili umesto toga otišao u Avganistan", dodao je zvaničnik.

Šafievljev otac je rekao tadžikistanskim vlastima da njegov sin dve godine nije u kontaktu s porodicom.

Međutim, Šafiev je navodno aktivan na internetu, pozivajući Tadžike da se pridruže Islamskoj državi i "džihadu".

Tadžikistanski Državni odbor za nacionalnu bezbednost navodi da Šafiev propagira ideologiju IDIL-a pod maskom islama, uglavnom koristeći sve popularniju aplikaciju Zelo (Zello) i uglavnom ciljajući na tadžičke migrantske radnike u Rusiji, gde ih ima nekoliko stotina hiljada.

On navodno pomaže nekim od regruta da dođu do karata, viza i lažnih pasoša za putovanje iz Rusije u Avganistan da prođu terorističku obuku u kampovima na teritorijama pod kontrolom različitih ekstremističkih grupa.

Ime Šafieva je spomenuto u slučaju povezanom s terorizmom na sudu u Dušanbeu 8. maja.

Optuženi u slučaju je bio 36-godišnji Tadžik kojeg su dok je radio u Rusiji navodno radikalizovali regruteri iz IDIL-a.

Prema sudskim dokumentima, optuženi Todžidin Nosirov eventualno je iskazao odanost IDIL-u i vratio se u Tadžikistan kao član navodne spavačke ćelije Islamske države čekajući nalog za pokretanje napada.

Na sudu se čulo da je Nosirov preko aplikacije Zelo slušao predavanja i uputstva Šafieva i drugih o džihadu i ideologiji "Islamske države".

'Sprečeni napadi' u Dušanbeu i Šafiev

Ipak, još važnije, tadžikistanske bezbednosne službe su povezale ime Šafieva s navodnim sprečenim planom za nekoliko velikih terorističkih napada u Dušanbeu 2018. godine.

U akciji u februaru 2018. godine Odbor za nacionalnu bezbednost je, prema izveštajima, pritvorio 14 ljudi koji su potom optuženi za planiranje napada na nekoliko istaknutih meta, uključujući strane ambasade, rusku vojnu bazu i vladine zgrade.

Prema bezbednosnim službama, napade je trebalo izvesti tokom Novruza, proslava persijske Nove godine u martu 2018. godine.

Mada se tvrdnje o navodnim napadima ne mogu nezavisno proveriti i postoje oskudni dokazi koji bi ih potvrdili, 14 muškaraca je bilo na suđenju zbog optužnica povezanih s terorizmom. Dvanaest optuženih je poslato u zatvor na po sedam godina, dok su dvojica vođa grupe dobili kaznu od 26 godina.

Državna televizija je u julu 2018. prikazala dokumentarac "Plaćenici" koji je pripremio Odbor za nacionalnu bezbednost o navodnom sprečenom planu.

Prikazujući optužene pred kamerama, dokumentarac tvrdi da su prošli kroz obuku u Avganistanu gde su navodno naučili kako da koriste oružje i prave improvizovane eksplozivne naprave.

Optuženi su rekli da je sprečeni plan imao za cilj stvaranje haosa u Tadžikistanu i podrivanje poverenja javnosti u stabilnost zemlje.

Jedan od navodnih lidera, 26-godišnji Mahmudžon Azamov rekao je da je bio u onlajn kontaktu sa Šafievim od novembra 2015.

"Šafiev bi... pozivao ljude da se pridruže religiji, džihadu i 'Islamskoj državi'", rekao je Azamov, koji je u to vreme bio migrantski radnik u Rusiji.

Samo tri meseca kasnije, u februaru 2016. godine, Šafiev i njegovi saradnici su pomogli Azamovu da s nekoliko letova preko Moskve, Dubaija i Mašhada konačno stigne u Kabul.

Azamov je rekao da je proveo dve godine u okrugu Ačin u provinciji Nangarhar na istoku Avganistana gde je do decembra 2017. prošao terorističku obuku saradnika Šafieva.

Azamov je tvrdio da je poslat nazad u Tadžikistan s naredbom Šafieva da se pridruži spavačkoj ćeliji drugih pristalica militantne "Islamske države" i da čeka naređenje za izvođenje napada.

RSE ne može nezavisno potvrditi tvrdnje Azamova i drugih optuženih i ostaje nepoznato da li su njihove izjave dobijene pod prinudom.

'Podstaknuti Šafievim'

Avganistanske vlasti su u januaru 2019. predale osam tadžikistanskih državljana uhapšenih u Avganistanu zbog navodnih veza s "Islamskom državom".

"Dvojica su zarobljena tokom avganistanske bezbednosne operacije, trojica su pritvorena u Kabulu i jedan tadžikistanski državljanin je uhapšen sa suprugom i detetom dok je ulazio u Avganistan iz Irana", rekao je tadžikistanski bezbednosni zvaničnik.

Tokom ispitivanja u Dušanbeu, šest od osam njih tvrdilo je da su u bili u direktnom kontaktu sa Šafievim i da je Šafiev bio taj koji ih je ubedio da se pridruže Islamskoj državi, rekao je zvaničnik za RSE.

Govoreći iz Kabula, portparol avganistanskog Ministarstva odbrane Rohulah Ahmadzai je rekao za RSE da su avganistanske i tadžikistanske vlade uspostavile blisku saradnju, razmenu obaveštajnih podataka i "koordinisanu kampanju protiv "Islamske države", koju vide kao pretnju stabilnosti celog regiona".

Ahmadzai je rekao da je "više tadžikistanskih državljana, uključujući i muškarce i žene s vezama s Islamskom državom" uhvaćeno u Avganistanu gde su trenutno u pritvoru.

Tragovi Islamske države u Tadžikistanu

S aktuelnim sukobima i vazdušnim napadima u Avganistanu, nije poznato da li je Šafiev živ ili mrtav. On je, međutim, drugi tadžikistanski državljanin koji je postao značajna figura u zloglasnoj terorističkoj mreži.

Gulmurod Halimov
Gulmurod Halimov

Gulmurod Halimov, bivši komandant specijalnih snaga tadžikistanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, 2015. se pridružio Islamskoj državi u Siriji.

Američki Stejt department je 2016. označio Halimova kao ključnog člana Islamske države i ponudio nagradu od tri miliona dolara za informacije o njegovoj lokaciji.

Militantna organizacija "Islamska država" preuzela je odgovornost za teroristički napada u kojem su brutalno ubijena četiri zapadna biciklista na jugu Tadžikistana u julu 2018.

Vlada, međutim, za napad okrivljuje zabranjenu opozicionu Partiju islamskog preporoda, što ta stranka snažno negira.

Poslednjih meseci vlada je dva slučaja izbijanja nasilja u zatvorima sa smrtnim ishodima povezala s navodnim militantima "Islamske države".

Tadžikistanske vlasti su saopštile da su uveče 19. maja tri čuvara i 29 zatvorenika ubijena u neredu u maksimalno obezbeđenom zatvoru u okrugu Vahdat kod Dušanbea.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je nasilje podstaklo 30 zatvorenika, među kojima je bilo 17 pripadnika "Islamske države". Ta tvrdnja se ne može nezavisno proveriti.

U novembru 2018. nasilje je izbilo u drugom maksimalno obezbeđenom zatvoru u severnom gradu Hučand. Vlada navodi da su 21 zatvorenik i dva zatvorska čuvara ubijeni u tom incidentu.

Internet sajt povezan s "Islamskom državom" tvrdio je da je jedan od njenih "boraca" odgovoran za početak nereda u Hučandu, što je nemoguće proveriti.

Vlada u Dušanbeu navodi da se oko 1.900 tadžikistanskih državljana pridružilo Islamskoj državi u Siriji i Iraku pre nego je ta teroristička organizacija uveliko poražena tamo.

Stotine tadžičkih boraca i članova njihovih porodica su ubijene u borbama i vazdušnim napadima. Neki su se vratili u Tadžikistan koristeći amnestiju i ponovo su integrisani u društvo.

Tadžikistan je u aprilu prihvatio 84 deteta i tinejdžera iz Iraka čije su tadžičke majke zarobile iračke vlasti pod optužbom da pripadaju "Islamskoj državi".

Prema Timu UN za analitičku podršku i nadziranje sankcije, veruje se da se oko 100 boraca iz Tadžikistana trenutno nalazi u Avganistanu u okviru različitih ekstremističkih grupa. Do 30 njih pripada organizaciji Džamat Ansarulah.

XS
SM
MD
LG