Bivši predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi) i drugi bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) - Kadrija Veselji (Kadri Vesli), Redžep Seljimi (Rehxep Selimi) i Jakup Krasnići (Jakup Krasniqi) izjasnili su se da nisu kriv po novim optužbama za ratne zločine iz potvrđene izmenjene optužnice, koju je podiglo Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu.
Tači je na ročištu 10. maja rekao da ne razume nove optužbe koje mu se stavljaju na teret, ali se ipak izjasnio se da se ne oseća krivim.
Nove optužbe se odnose na navodne zločine u dva pritvorska centra u Suvoj Reci i pritvorskom centru u Gnjilanu, odnosno da su tu počinjeni zločini progona, zatvaranja i druga nehumana dela, nehumano postupanje, mučenje, protivzakonito ubistvo i prisilni nestanak.
Pretpretresni sudija Nikola Giju je rekao da je tužilaštvo podnelo izmenjenu optužnicu u tri kategorije u slučaju protiv Tačija i drugih bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
"Druga kategorija se sastoji od dva incidenta - progona i ubistva počinjena u mestima zatvaranja u opštini Gnjilane. Treća kategorija obuhvata dva događaja u kojima je optuženi lično učetsvovao u ključnim delima za koje se tereti", rekao je Giju.
Dopunjene tačke u optužnici nisu pročitane tokom saslušanja, ali je sudija rekao da će one naknadno biti dostupne u online formatu.
I Kadri Veselji se izjasnio da nije kriv po novim tačkama optužnice i zatražio da suđenje počne što pre.
"Pročitao sam [nove optužbe], samo želim da suđenje počne što pre i da imam pravo da se izjasnim o svojoj nevinosti pred građanima i sudom", rekao je Veselji.
Jakup Krasnići se takođe izjasnio da se ne oseća krivim po novim tačkama optužnice.
"Mogu sa punim ubeđenjem da kažem da mi je teško da razumem i prvu optužnicu i dopunjenu (optužnicu), jer nikada u životu nisam počinio ta dela”, rekao je Krasnići.
I on je zatražio da suđenje počne što je pre moguće.
Rekao je i da ne može da veruje da su sudije, koje su se obrazovale u liberalnim demokratijama "usudile da podignu optužnicu koja se isključivo zasniva na lažima Srbije."
Redžep Seljimi također je odbacio navode iz dopunjene optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, napominjući da nije odgovoran za dela koja mu se stavljaju na teret.
Optužnica protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija je podignuta oktobra 2020. godine a objavljena 5. novembra iste godine.
Za šta su optuženi?
U optužnici se navodi se da su individualno krivično odgovorni po raznim oblicima krivične odgovornosti za krivična dela iz optužnice koja su izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.
Navodi se i da su od marta 1998. do septembra 1999. Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići i drugi članovi „udruženog zločinačkog poduhvata imali isti cilj sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima.
U optužnici se navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukesu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima, a precizira da su se među žrtvama našli Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili su bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK.
U optužnici se takođe pominje postojanje pritvorskih centara u Likoču, Jablanici, Lapušniku, Drenovcu itd.
Specijalizovana veća imaju mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
Šta piše u novim tačkama optužnice?
Prema dopunjenoj verziji optužnice sumnja se da je u selima Budakovo i Semetište u Suvoj Reci od 4. juna 1998. do septembra 1998. godine, bilo zatvoreno najmanje 12 lica u pritvorskim centrima.
"Zarobljenici su u različitom vremenskom periodu, držani u zatvorenim prostorijama i pod nadzorom naoružanih stražara. Ubrzo nakon zatočenja u Budakovu, najmanje jedan zarobljenik je prebačen u Semetište, gde je takođe bio zarobljen u periodu između 19. i 20. avgusta 1998. godine. Nekoliko pripadnika OVK je bilo uključeno u ova zarobljavanja, uključujući pripadnike 123. brigade, u okviru ‘Operativne zone Paštrik’“, navodi se u izmenjenoj optužnici.
Takođe se dodaje da su pripadnici OVK krajem juna i početkom jula 1999. godine u sedištu OVK, koji se nalazio u zgradi bivše škole i studentskog doma u Gnjilanu, bespravno zatvorili najmanje tri osobe.
