Drastično podižući ulog u sporu sa Tokijom zbog hapšenja kapetana kineskog ribarskog broda, Peking je uveo embargo na izvoz Japanu retkih minerala bez kojih nije moguća proizvodnja hibridnih automobila, turbina na vetar i navođenih raketa.
Kineska carina je zaustavila sve isporuke Japanu takozvanih retkih metala.
Kineski premijer Ven Đibao je prethodno, u utorak pozvao japansku vladu da oslobodi kapetana, koji je u pritvoru od 7. septembra pošto se dvaput sudario sa japanskim patrolnim brodovima u spornom području u Istočnom kineskom moru kod ostrva Senkaki. Ostatak posade je u međuvremenu pušten. To područje kontroliše Japan, ali Kina tvrdi da njoj pripada. Dve zemlje se spore oko nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru, polažući prava na grupu ostrva koje Japan zove Senkaki, a Kina Diaoju, a oko kojih se procenjuje da postoje velika nalazišta nafte i gasa.
Kina odbacuje bilo kakvu mogućnost da uhapšeni kapetan bude kažnjen. Njemu, naime, prema japanskim zakonima preti tri godine zatvora zbog ometanja japanskih vlasti.
Analitičari ističu da se Kina, koja ne priznaje japansku jurisdikciju nad pomenutim oblastima, pribojava da Tokio nastoji da stvori pravni presedan time što će osuditi kapetana, koji bi se onda primenjivao i na druge slučajave i na taj način na kraju pravno ojačala svoje pretenzije na to područje.
Đibao je tada zapretio da će njegova zemlja preduzeti određene mere, u šta očito spada u međuvremenu uvedena obustava izvoza retkih metala.
U Kini se nalazi 93 odsto svetskih rezervi retkih minerala, a čak 99 procenata nekih od najvrednijih, koji koštaju i po nekoliko stotinu dolara za funtu (435.59 grama).
Japan najveći kupac
Uprkos imenu, oni su zapravo prilično rasprostranjeni. Međutim, retko se iskopavaju zbog skupe eksploatacije. Takođe, retki minerali u sirovom stanju su uglavnom pomešani sa radioaktivnim torijumom i uranijumom. Stoga je njihovo odvajanje i obrada veoma rizična zbog moguće radijacije. Prilično je skupo i komplikovano skladištenje ostataka torijuma. Tako je zbog curenja uskraćena licenca poslednjem američkom rudniku 2002. godine.
Dadli Kingsnort (Dudley Kingsnorth), izvršni direktor konsultantske kompanije industrijskih minerala Australije, izjavio je da je nekoliko preduzeća koja koriste retke minerale kao sirovinu, izrazilo zabrinutost zbog zabrane njihovog izvoza. Rukovodstvu tih kompanija je rečeno da će embargo trajati do kraja ovog meseca, a biće produžen ukoliko ne bude oslobođen uhapšeni kineski kapetan.
“Obustavom isporuka su prekršeni komercijalni ugovori, što je žalosno, ali i naglašava nužnost da se geografski diversifikuje snabdevanje”, ističe Kingsnort.
Japan je godinama najveći kupac retkih minerala iz Kine, koristićei ih u različitim industrijskim granama, kao što je staklo za solarne ploče, zatim za motore u klasičnim automobilima na benzin i naftu, kao i hibridne poput Tojote Prius.
Američke kompanije se u velikoj meri oslanjaju na uvoz iz Japana magneta i ostalih komponenti koje se prave od retkih metala, jer su prerađivački kapaciteti u SAD u toj oblasti nekonkurentni i uglavnom su zatvoreni u poslednje dve decenije.
Posledice po SAD
Kineski embargo će verovatno imati neposredne posledice po Vašington. Komitet Kongresa za nauku i tehnologiju razmatrao je u četvrtak akt čiji je cilj oživljavanje američke industrije retkih minerala. Najveći rudnik u planinama Pas u Kalifornji, zatvoren je 2002. godine ali je utoku procedura za njegovo otvaranje.
Komitet Predstavničkog doma za vojna pitanja zakazao je za 5. oktobar saslušanje o američkoj vojnoj zavisnosti od kineskih retkih elemenata. Stejt department takođe razmatra da SAD razviju sopstvene izvore retkih minerala, koji se koriste za opremu kao što su daljinomeri za tenkove, sonarni sistemi za mornaricu i kontrolni uređaji za pametne bombe.
Kineski embargo će izazvati najveću uzbunu u Japanu, koji ima veoma oskudne prirodne rezerve i već dugo birne zbog velike zavisnosti od njihovog uvoza. Tako su SAD bile najveći snabdevač Japana naftom tokom 1930-ih. Odluku Vašingtona da uvede naftni embargo Tokiju 1941. zbog njegove vojne ekspanzije, pojedini istoričari navode kao razlog za japanski napad na Perl Harbur.
Džef Grin (Jeff Green), lobista u Vašingtonu za procesore od retkog materijala, kaže da su Kina i Japan jedini izvori za početne, poluprerađene blokove retkog magnetskog materijala. Ako Japan ostane bez retkih minerala iz Kine – mada ih skladišti u poslednje dve godine – onda će SAD morati da ove poluprerađene blokove kupuju direktno od Kine.
“Na taj način ćemo biti 100 procentno zavisni od Kine za proizvodnju komponenti za potrebe odbrane”, ističe Grin.
Japanske kompanije sada otvaraju fabrike za obradu retkih minerala u severnom Vijetnamu, jer i ova zemlja raspolaže malim rezervama ovih elemenata. Istovremeno, koristi sirovine koje se prokrijumčare iz južnog dela Kine. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci Peking je drastično pooštrio kontolu kako bi ograničio krijumčarenje.
Snabdevanje retkim elementima je sve teže, jer su poskupeli nakon što su kineske vlasti saopštile u julu da će smanjiti izvozne kvote za čak 72 odsto do kraja godine. Tako je samarijum - koji je ključan za naoružanje koje dostiže visoku temperature kao što su motori za rakete sa navođenjem – poskupeo od jula tri puta dostigavši 32 dolara za funtu.
Delegacija čelnika japanske privrede sastala se u Pekingu sa kineskim zvaničnicima 7. septembra, protestujući zbog ovakve odluke. Često se navodi da je bivši kineski lider Deng Ksijapoing izjavljivao da dok bliski istok ima naftu, Kina dominira sa rezervama retkih minerala.
Međutim, dok su arapske zemlje koristile ograničenja u izvozu nafte kao političko oružje u krizama 1956, 1967 i 1973, Kina se do skora od toga uzdržavala. No, očigledno je Peking sada odlučio da iskoristi i ovaj adut prema svom susedu sa kojim se kroz istoriju često sukobljavao a i sadašnji odnosi obiluju tenzijama bez obzira na sve intenzivniju ekonomsku saradnju.
Sadašnji spor između dve zemlje je najozbiljniji nakon 2005. godine kada su izbile masovne antijapanske demonstracije u Kini u znak protesta zbog japanskih udžbenika iz istorije u kojima se prekraja njegova uloga tokom Drugog svetskog rata, kao i predloga da zvanični Tokio postane stalni član Saveta bezbednosti.
Kineska carina je zaustavila sve isporuke Japanu takozvanih retkih metala.
Kineski premijer Ven Đibao je prethodno, u utorak pozvao japansku vladu da oslobodi kapetana, koji je u pritvoru od 7. septembra pošto se dvaput sudario sa japanskim patrolnim brodovima u spornom području u Istočnom kineskom moru kod ostrva Senkaki. Ostatak posade je u međuvremenu pušten. To područje kontroliše Japan, ali Kina tvrdi da njoj pripada. Dve zemlje se spore oko nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru, polažući prava na grupu ostrva koje Japan zove Senkaki, a Kina Diaoju, a oko kojih se procenjuje da postoje velika nalazišta nafte i gasa.
Kina odbacuje bilo kakvu mogućnost da uhapšeni kapetan bude kažnjen. Njemu, naime, prema japanskim zakonima preti tri godine zatvora zbog ometanja japanskih vlasti.
Analitičari ističu da se Kina, koja ne priznaje japansku jurisdikciju nad pomenutim oblastima, pribojava da Tokio nastoji da stvori pravni presedan time što će osuditi kapetana, koji bi se onda primenjivao i na druge slučajave i na taj način na kraju pravno ojačala svoje pretenzije na to područje.
Đibao je tada zapretio da će njegova zemlja preduzeti određene mere, u šta očito spada u međuvremenu uvedena obustava izvoza retkih metala.
U Kini se nalazi 93 odsto svetskih rezervi retkih minerala, a čak 99 procenata nekih od najvrednijih, koji koštaju i po nekoliko stotinu dolara za funtu (435.59 grama).
Japan najveći kupac
Uprkos imenu, oni su zapravo prilično rasprostranjeni. Međutim, retko se iskopavaju zbog skupe eksploatacije. Takođe, retki minerali u sirovom stanju su uglavnom pomešani sa radioaktivnim torijumom i uranijumom. Stoga je njihovo odvajanje i obrada veoma rizična zbog moguće radijacije. Prilično je skupo i komplikovano skladištenje ostataka torijuma. Tako je zbog curenja uskraćena licenca poslednjem američkom rudniku 2002. godine.
Embargo bi mogao potrajati do kraja ovog meseca, a biće produžen ukoliko ne bude oslobođen uhapšeni kineski kapetan.
Dadli Kingsnort (Dudley Kingsnorth), izvršni direktor konsultantske kompanije industrijskih minerala Australije, izjavio je da je nekoliko preduzeća koja koriste retke minerale kao sirovinu, izrazilo zabrinutost zbog zabrane njihovog izvoza. Rukovodstvu tih kompanija je rečeno da će embargo trajati do kraja ovog meseca, a biće produžen ukoliko ne bude oslobođen uhapšeni kineski kapetan.
“Obustavom isporuka su prekršeni komercijalni ugovori, što je žalosno, ali i naglašava nužnost da se geografski diversifikuje snabdevanje”, ističe Kingsnort.
Japan je godinama najveći kupac retkih minerala iz Kine, koristićei ih u različitim industrijskim granama, kao što je staklo za solarne ploče, zatim za motore u klasičnim automobilima na benzin i naftu, kao i hibridne poput Tojote Prius.
Američke kompanije se u velikoj meri oslanjaju na uvoz iz Japana magneta i ostalih komponenti koje se prave od retkih metala, jer su prerađivački kapaciteti u SAD u toj oblasti nekonkurentni i uglavnom su zatvoreni u poslednje dve decenije.
Posledice po SAD
Kineski embargo će verovatno imati neposredne posledice po Vašington. Komitet Kongresa za nauku i tehnologiju razmatrao je u četvrtak akt čiji je cilj oživljavanje američke industrije retkih minerala. Najveći rudnik u planinama Pas u Kalifornji, zatvoren je 2002. godine ali je u
Kineski embargo će verovatno imati neposredne posledice po Vašington. Komitet Kongresa za nauku i tehnologiju razmatrao je u četvrtak akt čiji je cilj oživljavanje američke industrije retkih minerala.
Komitet Predstavničkog doma za vojna pitanja zakazao je za 5. oktobar saslušanje o američkoj vojnoj zavisnosti od kineskih retkih elemenata. Stejt department takođe razmatra da SAD razviju sopstvene izvore retkih minerala, koji se koriste za opremu kao što su daljinomeri za tenkove, sonarni sistemi za mornaricu i kontrolni uređaji za pametne bombe.
Kineski embargo će izazvati najveću uzbunu u Japanu, koji ima veoma oskudne prirodne rezerve i već dugo birne zbog velike zavisnosti od njihovog uvoza. Tako su SAD bile najveći snabdevač Japana naftom tokom 1930-ih. Odluku Vašingtona da uvede naftni embargo Tokiju 1941. zbog njegove vojne ekspanzije, pojedini istoričari navode kao razlog za japanski napad na Perl Harbur.
Džef Grin (Jeff Green), lobista u Vašingtonu za procesore od retkog materijala, kaže da su Kina i Japan jedini izvori za početne, poluprerađene blokove retkog magnetskog materijala. Ako Japan ostane bez retkih minerala iz Kine – mada ih skladišti u poslednje dve godine – onda će SAD morati da ove poluprerađene blokove kupuju direktno od Kine.
“Na taj način ćemo biti 100 procentno zavisni od Kine za proizvodnju komponenti za potrebe odbrane”, ističe Grin.
Japanske kompanije sada otvaraju fabrike za obradu retkih minerala u severnom Vijetnamu, jer i ova zemlja raspolaže malim rezervama ovih elemenata. Istovremeno, koristi sirovine koje se prokrijumčare iz južnog dela Kine. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci Peking je drastično pooštrio kontolu kako bi ograničio krijumčarenje.
Snabdevanje retkim elementima je sve teže, jer su poskupeli nakon što su kineske vlasti saopštile u julu da će smanjiti izvozne kvote za čak 72 odsto do kraja godine. Tako je samarijum - koji je ključan za naoružanje koje dostiže visoku temperature kao što su motori za rakete sa navođenjem – poskupeo od jula tri puta dostigavši 32 dolara za funtu.
Delegacija čelnika japanske privrede sastala se u Pekingu sa kineskim zvaničnicima 7. septembra, protestujući zbog ovakve odluke. Često se navodi da je bivši kineski lider Deng Ksijapoing izjavljivao da dok bliski istok ima naftu, Kina dominira sa rezervama retkih minerala.
Međutim, dok su arapske zemlje koristile ograničenja u izvozu nafte kao političko oružje u krizama 1956, 1967 i 1973, Kina se do skora od toga uzdržavala. No, očigledno je Peking sada odlučio da iskoristi i ovaj adut prema svom susedu sa kojim se kroz istoriju često sukobljavao a i sadašnji odnosi obiluju tenzijama bez obzira na sve intenzivniju ekonomsku saradnju.
Sadašnji spor između dve zemlje je najozbiljniji nakon 2005. godine kada su izbile masovne antijapanske demonstracije u Kini u znak protesta zbog japanskih udžbenika iz istorije u kojima se prekraja njegova uloga tokom Drugog svetskog rata, kao i predloga da zvanični Tokio postane stalni član Saveta bezbednosti.
