Nakon dvodnevnih teških razgovora u Seulu, šefovi Grupe 20 (G20) bogatih država i zemalja u usponu saglasili su se da se uzdrže od "konkurentske devalvacije" valuta, ali su ostale ključne razlike.
Učesnici samita su se saglasili da utvrde “jasne smernice” kako bi identifikovali i uhvatili se u koštac sa velikom trgovinskom neravnotežom koja utiče na rast svetske ekonomije.
Međutim, nije prihvaćen predlog SAD da se odredi limit za trgovinske deficite i suficite država.
Američki predsednik Barak Obama je rekao na konferenciji za novinare na kraju samita da zemlje sa velikim trtgovinskim viškovima moraju da odustanu od “nezdrave zavisnosti” od izvoza.
“Neke zemlje imaju ogromne trgovinske viškove, druge manjkove. Jednostavno rečeno, rizikujemo da upadnemo u stare neravnoteže koje su doprinele ekonomskoj krizi i prete globalnom oporavku”, rekao je Obama.
Ključno pitanje u debati o trgovinskoj neravnoteži je trenutni kurs valuta. Američki zvaničnici ističu da Kina veštački održava slabom svoju valutu, juna, što njenim izvoznicima omogućava nefer prednost a Pekingu velike devizne reserve, zato je i predsednik Obama reagovao.
“Kina troši ogromne količine novca za intervencije na tržištu kako bi održala juan potcenjenim. Smatramo da je važno da Kina postepeno usmerava svoju tranziciju ka tržišnom sistemu”, kaže on.
SAD ističu da bi jači juan učinio kineski izvoz skupljim, a američku robu jeftinijom u Kini. To bi umanjilo američki deficit u trgovini sa Kinom koji je na putu da ove godine izjednači rekord iz 2008. godine od 268 milijardi dolara.
No, učesnici samita odbili su da podrže pritisak SAD na Kinu da dozvoli rast vrednosti svoje valute.
Istovremeno, Vašington se suočavaa sa pritužbama Kine i drugih zemalja da i on sam obara vrednost dolara.
One su iritirane planom Federalnih rezervi da ubace dodatnih 600 milijardi dolara u usporenu privredu SAD. Taj potez one vide kao sebično i neodgovorno zasipanje tržišta dolarima što obara vrednost američkog novca i daje prednost domaćim izvoznicima.
Zvaničnici u Vašingtonu odbacuju ove kritike ističući da se vrednost dolara neometano određuje na tržištu. Zbog toga nije iznenađujuće što je završno saopštenje razvodnjeno.
Učesnici su obećali da će se uzdržati od konkurentskog obaranja vrednosti valuta i da će da se usmere ka tržišnom određivanju deviznog kursa, ali je izbegnuto pominjanje kineske valutne politike, a što je bilo uključeno u nacrt tokom predsamitskih pregovora.
To ostavlja nerešenim spor između SAD i Kine, što može da oživi destuktivnu politiku protekcionizma. Najveća opasnost preti od podizanja trgovinskih barijera koje bi mogle da gurnu svetsku privredu nazad u recesiju.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi (u sredini) govori sa ruskim kolegom Dmitrij Medvedevim prilikom otvaranja plenarne sednice samita G20, Seulu, 12. novembar 2010.
Saopštenje od petka neće rešiti najveći problem sa kojim je G20 suočena: kako ojačati svetsku privredu koja se dugo hrani ogromnim
deficitom SAD u trgovanju sa Kinom, Nemačkom ili Japanom.
Istovremeno, lideri G 20 su obećali da će zaštiti svetsku privredu od “ekscesa iz prošlosti koji su se desili u finansijskom sektoru”, a što je izavalo globalnu krizu.
Oni su se založili za čvršću finansijsku regulaciju, uključujući bankarski kapital i kriterijume likvidnosti.
G20 je takođe podržao korenite reforme koje bi omogućile veći uticaj Kine u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kojim su dugo dominirale zapadne zemlje.
Izvršni odbor MMF već se saglasio sa promenama.
Evropa je pristala da ustupi dva svoja mesta u ovom telu, dok će Brazil, Rusija, Indija i Kina biti među 10 zemalja sa najvećim pravima učešća u MMF. Kina je postala treći po snazi akcionar umesto dosadašnjeg šestog mesta.
U međuvremenu, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija su zajednički nastojali da tokom samita uvere investitore da neće biti tražen novac iz privatnih fondova u slučaju spasavanja Islanda od finansijske krize.
Ove zemlje su saopštile da bilo koji mehanizam finansijskog spasavanja stupa na snagu sredinom 2013. godine i neće imati uticaj na sadašnje aranžmane. Naredni samit grupe 20 biće održan 3. i 4. novembra 2011. godine u Kanu, na jugu Francuske.
Učesnici samita su se saglasili da utvrde “jasne smernice” kako bi identifikovali i uhvatili se u koštac sa velikom trgovinskom neravnotežom koja utiče na rast svetske ekonomije.
Međutim, nije prihvaćen predlog SAD da se odredi limit za trgovinske deficite i suficite država.
Američki predsednik Barak Obama je rekao na konferenciji za novinare na kraju samita da zemlje sa velikim trtgovinskim viškovima moraju da odustanu od “nezdrave zavisnosti” od izvoza.
“Neke zemlje imaju ogromne trgovinske viškove, druge manjkove. Jednostavno rečeno, rizikujemo da upadnemo u stare neravnoteže koje su doprinele ekonomskoj krizi i prete globalnom oporavku”, rekao je Obama.
Ključno pitanje u debati o trgovinskoj neravnoteži je trenutni kurs valuta. Američki zvaničnici ističu da Kina veštački održava slabom svoju valutu, juna, što njenim izvoznicima omogućava nefer prednost a Pekingu velike devizne reserve, zato je i predsednik Obama reagovao.
“Kina troši ogromne količine novca za intervencije na tržištu kako bi održala juan potcenjenim. Smatramo da je važno da Kina postepeno usmerava svoju tranziciju ka tržišnom sistemu”, kaže on.
Učesnici samita odbili su da podrže pritisak SAD na Kinu da dozvoli rast vrednosti svoje valute
SAD ističu da bi jači juan učinio kineski izvoz skupljim, a američku robu jeftinijom u Kini. To bi umanjilo američki deficit u trgovini sa Kinom koji je na putu da ove godine izjednači rekord iz 2008. godine od 268 milijardi dolara.
No, učesnici samita odbili su da podrže pritisak SAD na Kinu da dozvoli rast vrednosti svoje valute.
Istovremeno, Vašington se suočavaa sa pritužbama Kine i drugih zemalja da i on sam obara vrednost dolara.
One su iritirane planom Federalnih rezervi da ubace dodatnih 600 milijardi dolara u usporenu privredu SAD. Taj potez one vide kao sebično i neodgovorno zasipanje tržišta dolarima što obara vrednost američkog novca i daje prednost domaćim izvoznicima.
Zvaničnici u Vašingtonu odbacuju ove kritike ističući da se vrednost dolara neometano određuje na tržištu. Zbog toga nije iznenađujuće što je završno saopštenje razvodnjeno.
Učesnici su obećali da će se uzdržati od konkurentskog obaranja vrednosti valuta i da će da se usmere ka tržišnom određivanju deviznog kursa, ali je izbegnuto pominjanje kineske valutne politike, a što je bilo uključeno u nacrt tokom predsamitskih pregovora.
To ostavlja nerešenim spor između SAD i Kine, što može da oživi destuktivnu politiku protekcionizma. Najveća opasnost preti od podizanja trgovinskih barijera koje bi mogle da gurnu svetsku privredu nazad u recesiju.
Saopštenje od petka neće rešiti najveći problem sa kojim je G20 suočena: kako ojačati svetsku privredu koja se dugo hrani ogromnim
deficitom SAD u trgovanju sa Kinom, Nemačkom ili Japanom.
Istovremeno, lideri G 20 su obećali da će zaštiti svetsku privredu od “ekscesa iz prošlosti koji su se desili u finansijskom sektoru”, a što je izavalo globalnu krizu.
Oni su se založili za čvršću finansijsku regulaciju, uključujući bankarski kapital i kriterijume likvidnosti.
G20 je takođe podržao korenite reforme koje bi omogućile veći uticaj Kine u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kojim su dugo dominirale zapadne zemlje.
Izvršni odbor MMF već se saglasio sa promenama.
Evropa je pristala da ustupi dva svoja mesta u ovom telu, dok će Brazil, Rusija, Indija i Kina biti među 10 zemalja sa najvećim pravima učešća u MMF. Kina je postala treći po snazi akcionar umesto dosadašnjeg šestog mesta.
U međuvremenu, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija su zajednički nastojali da tokom samita uvere investitore da neće biti tražen novac iz privatnih fondova u slučaju spasavanja Islanda od finansijske krize.
Ove zemlje su saopštile da bilo koji mehanizam finansijskog spasavanja stupa na snagu sredinom 2013. godine i neće imati uticaj na sadašnje aranžmane. Naredni samit grupe 20 biće održan 3. i 4. novembra 2011. godine u Kanu, na jugu Francuske.
