Lideri EU su se saglasili na samitu u Briselu da su potrebne delimične promene Lisabonskog sporazuma što bi pomoglo u izbegavanju nove finansijske krize.
Čelnici Unije su se dogovorili o merama jačanja budžetske discipline kako bi se izbegla slična situacija kao početkom ove godine, kada je dužnička kriza u Grčkoj uzdrmala evrozonu što je primoralo EU da odobri ogromni paket pomoći i stvori fond od 440 milijardi evra kako bi se poduprle ostale zemlje evrozone u slučaja finansijskih teškoća.
Današnji sporazum predviđa stvaranje stalnog fonda za pomoć zemljama u nevolji. EU će kontrolisati budžete država članica koje će se suočiti sa sankcijama ukoliko ne budu poštovale pravila o budžetskom deficitu i dugovima. Predsednik Evropskkog saveta Herman Van Rompej (Rompuy), kaže da će u poređenju sa sadašnjom situacijom, sankcije će biti mnogo ranije primenjivane i postupno.
Herman Van Rompej na samitu lidera EU u Briselu, 29. oktobar 2010.
"Javni dug će se razmatrati uporedo sa kriterijumima za deficit. Sankcije će biti moguće pre nego što se dostigne deficit od tri odsto ako se ne preduzmu neophodne preventivne mere", kaže on.
Na promenama su insistirale ključne članice EU Nemačka i Francuska.
Nemačka je dala najviše novca za finansijski paket spasavanja Grčke od 110 milijardi evra i fond od 440 milijardi evra za ostatak evrozone.
Berlin smatra da bilo kakav stalni aranžman iziskuje delimičnu izmenu Lisabonskog sporazuma. Naime, ovaj ključni dokument ne predviđa da bilo koja članica EU može ekonomski spasavati drugu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, kaže da mora postojati stalni mehanizam za suočavanje sa krizom.
"Kao i da države članice treba da ga formiraju. Stoga su se svi saglasili da su potrebne ograničene promene Lisabonskog sporazuma”, istakla je ona.
Diplomate ističu da su pojedine zemlje nerado prihvatile čak i ove delimične promene.
Nemačka kancelarka Angela Merkel drži konferenciji za novinare posle Samita lidera EU, Brisel, 29. oktobar 2010.
Naime, mnogi nisu oduševljeni najavljenim promenama Lisabonskog sporazuma koji je usvojen tek pre 11 meseci nakon višegodišnjih teških i neizvesnih pregovora, a Irci su ovaj dokument odbacili na prvom referendumu.
Herman Van Rompej smatra, međutim, da nema razloga za pesimizam.
"Nije reč o preispitivanju Lisabonskog sporazuma ili o novoj institucionalnoj debati o njemu. Morate da reagujete na potrebu uspostavljanja stalnog mehanizma za suočavanje sa krizama i to je želja svih", kaže Van Rompej.
No, čak i dogovor o neznatnim izmenama biće komplikovan zadatak. Neophodna je saglasnost svih o promenama koje moraju ratifikovati sve članice bilo u parlamentu ili na referendumu.
Sada je na potezu Herman Van Rompej da pripremi predlog izmena kao i da utvrdi da li postoji način da se izbegne ponovno održavanje nacionalnih referenduma.
Lideri EU će razmatrati predlog izmena na samitu u decembru s ciljem da se sporazum postigne do sredine 2013. godine.
U decembru inače prestaje važnost privremenog fonda pomoći koji je ustanovljen u maju. Na predstojećem samitu, čelnici EU će razmotriti još jedan predlog Nemačke – o suspendovanju prava glasanja za članice koje u više navrata prekorače dozvoljeni nivo budžetskog deficita i duga.
Čelnici Unije su se dogovorili o merama jačanja budžetske discipline kako bi se izbegla slična situacija kao početkom ove godine, kada je dužnička kriza u Grčkoj uzdrmala evrozonu što je primoralo EU da odobri ogromni paket pomoći i stvori fond od 440 milijardi evra kako bi se poduprle ostale zemlje evrozone u slučaja finansijskih teškoća.
Današnji sporazum predviđa stvaranje stalnog fonda za pomoć zemljama u nevolji. EU će kontrolisati budžete država članica koje će se suočiti sa sankcijama ukoliko ne budu poštovale pravila o budžetskom deficitu i dugovima. Predsednik Evropskkog saveta Herman Van Rompej (Rompuy), kaže da će u poređenju sa sadašnjom situacijom, sankcije će biti mnogo ranije primenjivane i postupno.
"Javni dug će se razmatrati uporedo sa kriterijumima za deficit. Sankcije će biti moguće pre nego što se dostigne deficit od tri odsto ako se ne preduzmu neophodne preventivne mere", kaže on.
Na promenama su insistirale ključne članice EU Nemačka i Francuska.
Nemačka je dala najviše novca za finansijski paket spasavanja Grčke od 110 milijardi evra i fond od 440 milijardi evra za ostatak evrozone.
Berlin smatra da bilo kakav stalni aranžman iziskuje delimičnu izmenu Lisabonskog sporazuma. Naime, ovaj ključni dokument ne predviđa da bilo koja članica EU može ekonomski spasavati drugu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, kaže da mora postojati stalni mehanizam za suočavanje sa krizom.
"Kao i da države članice treba da ga formiraju. Stoga su se svi saglasili da su potrebne ograničene promene Lisabonskog sporazuma”, istakla je ona.
Diplomate ističu da su pojedine zemlje nerado prihvatile čak i ove delimične promene.
Naime, mnogi nisu oduševljeni najavljenim promenama Lisabonskog sporazuma koji je usvojen tek pre 11 meseci nakon višegodišnjih teških i neizvesnih pregovora, a Irci su ovaj dokument odbacili na prvom referendumu.
Herman Van Rompej smatra, međutim, da nema razloga za pesimizam.
"Nije reč o preispitivanju Lisabonskog sporazuma ili o novoj institucionalnoj debati o njemu. Morate da reagujete na potrebu uspostavljanja stalnog mehanizma za suočavanje sa krizama i to je želja svih", kaže Van Rompej.
No, čak i dogovor o neznatnim izmenama biće komplikovan zadatak. Neophodna je saglasnost svih o promenama koje moraju ratifikovati sve članice bilo u parlamentu ili na referendumu.
Sada je na potezu Herman Van Rompej da pripremi predlog izmena kao i da utvrdi da li postoji način da se izbegne ponovno održavanje nacionalnih referenduma.
Lideri EU će razmatrati predlog izmena na samitu u decembru s ciljem da se sporazum postigne do sredine 2013. godine.
U decembru inače prestaje važnost privremenog fonda pomoći koji je ustanovljen u maju. Na predstojećem samitu, čelnici EU će razmotriti još jedan predlog Nemačke – o suspendovanju prava glasanja za članice koje u više navrata prekorače dozvoljeni nivo budžetskog deficita i duga.
