Svet odao počast: Nastaviti Mandelino nasleđe

Desetine hiljada građana, predstavnici skoro 60 država sveta, predsednika, premijera, članova kraljevskih porodica okupili su se na stadionu „Soker siti“ u Johanesburgru na komemoraciji u čast Nelsona Mandele.

Pred očima čitavog sveta, putem direktnog televizijskog prenosa, to je bilo jedno od najvećih okupljanja sa ciljem iskazivanja poštovanja prema preminulom lideru u poslednjih nekoliko generacija.

Svi kao jedan, glasovima koji bude emocije, njihali su se na kiši koja se sručila nad stadionom. Tonovi su to bili kojima se izražava žalost zbog odlaska velikog lidera, ali i budi odlučnost za odbranu nasleđa onog čije je doprinos rušenju aparthejda neizmerljiv.

"Došao sam ovde da se pozdravim od Mandele sa građanima Južne Afrike”, kazao je Stiv Kolins, jedan od desetina hiljada građana koji se slivaju u stadion.

Tu su bili predsednik SAD Barak Obama i prva dama Mišel Obama, bivši američki predsednici Džordž Buš, Bil Klinton i Džimi Karter, generalni sekretar UN Ban Ki Mun i njegov prethodnik Kofi Anan, britanski premijer Dejvid Kameron, bivši i sadašnji predsednici Francuske Fransoa Oland i Nikola Sarkozi, zatim nemački predsednik Joakim Gauk, predsednica Brazila Dilma Rusof, kubanski lider Raul Kastro, španski premijer Marijano Rahoj i princ Felipe, britanski princ Čarls i drugi.

Hrvatsku je predstavljao predsednik Ivo Josipović a Srbiju Tomislav Nikolić. Mediji naglašavaju da na komemoraciji nije Dalaj-lama kojem je dva puta uskraćena viza.

Pozdravnim govorima obratili su se članovi Mandeline porodice. Među njima i general Tandukolo Mandela, u govoru kojim je pozvao na očuvanje nasleđa svih južnoafričkih boraca za slobodu:

“Da verujemo u njegovo izuzetno nasleđe. I sada kada nije sa nama njegovo nasleđe o pomirenju, univerzalnoj humanosti, mora biti nastavljeno. Taj plamen mora ostati u nama. U svim nacijama, malim i velikim. U svim ljudima daleko i blizu. Omogućimo drugo putovanje u kojem ćemo ići ka harmoniji i miru”.



Kamere su bile uperene ka ulazu u “Soker citi” kada su stigli i frontmen grupe U2 Bono Voks, slavni model Naomi Kembel, glumica Šarliz Teron, dok je nekadašnja prva dama SAD i bivša državna sekretarka Hilari Klinton posebno srdačno dočekana od Mandeline porodice. Oni sami, svesni da njegov odlazak nije značajan samo za njih, poručili su da im je u masi koja ih okružuje ostalo malo prostora za ličnu tugu, ali i podelili svoja sećanja sa javnošću. Mandelina unuka Tukvini Mandela:

“Ono što je moj deda najbolje radio, jeste da je davao savete kroz priče. Bio je izuzetni pripovedač. Kada je pričao vraćao vas je u vreme kada se to događalo. On nikada nije govorio ¨nemoj to raditi¨. Uvek je objašnjavao kroz anegdotu ili priču”.

Baš kao na ličnom, ništa manje inspirativan i na planu globalne politike. U svom pozdravnom govoru, uz napomenu da je Mandela “mrzeo mržnju”, generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je podvukao:

“Demokratska transformacija Južne Afrike bila je pobeda od strane i za Južnoafrikance. Ali bio je to trijum i ideala Ujedinjenih nacija”.


Ban napominje i da je Mandela imao srce veće od stadiona na kome mu se pošta odaje. Usledilo je prozivanje afričkih lidera praćeno aplauzima, posebno pojačanim kada je pročitano ime čelnika Zimbabvea Roberta Mugabea.

Nešto kasnije, sa oduševljenjem je dočekan Barak Obama. Poredeći Mandelu sa Gandijem, poručio je:

“Svet vam je zahvalan što delite Nelsona Mandelu sa nama. Njegova borba je bila vaša borba. Njegov trijumf je bio vaš trijumf. Vaš ponos i vaše nade su izražene kroz njegov život. Vaša demokratija i sloboda su njegovo nasleđe”.

Dok su se njegovi sunarodnici širom zemlje molili i pevali pesme protiv aparthejda, masa se nije udaljavala ni od ulaza u njegovu kuću u severnom pregrađu Jahanesburga Hotonu, gde je umro. Dobar deo njih pokušao je da se priključi centralnoj ceremoniji.

“Idem kako bih iskazao svoju poslednju počast Mandeli. Bio je neverovatan čovek, otac slobode, dao je izuzetan doprinos našoj slobodi u našoj zemlji. Bez njega, ne znam gde bi ova zemlja bila. On je žrtvovao mnogo toga u svom životu, sve”, nadahnuto poručuje Lojs Nikangveni, podsećajući na dvadesetsedmogodišnju robiju koju je Mandela izdržao, da bi nadvladao takve okolnosti, te se do kraja žikvota dokazujući kao humanista.

Inače, skup u Johanesburgu, po broju prisutnih delegacija, prevazišao je poslednji slični, onaj 2011. u čast češkog lidera Vaclava Havela, prenosi AP, kao i onaj iz 1997. godine priređen za princezu Dajanu. Sudeći po podacima sa ove liste skup iz maja 1980. godine, kada je u Beogradu sahranjen Josip Broz Tito, ipak je bio veći. Tada se okupilo preko 123 delegacije, dok je u Johanesburgu 91 šef vlada ili država, 10 bivših lidera i 75 istaknutih ličnosti.

Državna sahrana Nelsona Mandele, dobitnika Nobelove nagrade za mir i borca za ljudska prava, biće održana 15. decembra. Pre sahrane telo će biti izloženo u njegovom rodnom mestu Kunu, potom tri dana u Pretoriji, u zgradi vlade. U Južnoj Africi je proglašena desetodnevna žalost.