Politički transferi u Srbiji toliko su česti da su postali skoro svakodnevica na domaćoj sceni. Poslednji primer je put jednog radikala do naprednjaka i nazad, a javnost ih sve više doživljava kao fudbalske prelaske iz kluba u klub pitajući se šta time zvezda “prelaznog roka” dobija.
Nekadašnji vojni general Božidar Delić godinama je bio u Srpskoj radikalnoj stranci koju predvodi haški optuženik Vojislav Šešelj, da bi pre dve i po godine u velikom partijskom potresu napustio radikale i prešao u Srpsku naprednu stranku koju su osnovala dvojica dotadašnjih radikalskih čelnika.
Ova poslanik u ponedeljak se vraća odakle je i došao zbog, kako kaže, neslaganja sa politikom opozicionih naprednjaka.
“Mogu da kažem da sam danas radostan. Ne želim da učestvujem u daljim prevarama. Svi vide da moja stranka više jednostavno ne napada vlast. Meni su rekli da ne talasam, a da ću za uzvrat u toj stranci dobiti sve što želim. Ali ja od njih ne želim ništa. Jer u toj partiji šansu imaju samo prijatelji, kumovi i burazeri”, tvrdi Delić.
Aleksandar Vučić
Na političkoj sceni Srbije menjanje stranačkih boja skoro da je postalo praksa tako da izgleda da ovakve situacije mnogo ne pogađaju učesnike.
Aleksandar Vučić, potpredsednik SNS-a, na prvi pogled nije se ni osvrnuo na optužbe Delića i njegov povratak u staro jato.
“Svaki čovek bira svoju budućnost”, kratko je rekao.
Iako je Delićev manevar samo jedan od mnogih sličnih prelazaka iz stranke u stranku, pravi motivi za takve poteze najčešće ostaju tajna za birače.
Lovci na položaje
Jovo Bakić, sociolog i politički analitičar, rekao je za RSE da se u ovom slučaju razlozi ipak mogu nazreti.
“Izgleda mi da potez Božidara Delića više ima veze sa nekim njegovim načelima, nego sa nekom korišću. Jer je za njega politika Srpske napredne stranke verovatno otišla previše prozapadno. A sada se treba setiti i da je on bio u sukobu sa vođstvom SNS-a oko izručenja Ratka Mladića, jer on to nije odobravao”, ocenjuje Bakić.
Da li je u pitanju političko ubeđenje ili nešto drugo zna samo Delić, ali je interesantno da tvrdi da za dve i po godine nije saznao kakav je program naprednjaka, jer je pisan samo na engleskom jeziku.
Ovakvi detalji zabavni su za javnost, ali samo ukoliko se ne razmišlja o suštinskim razlozima sličnih transfera.
Marko Blagojević, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže za RSE da su motivi različiti od slučaja do slučaja, ali da su najčešće dve kategorije, od kojih je ređa ideologija.
“A motiv može da bude i oportune prirode. Dakle, ljudi mogu da tragaju za uhlebljenjem u nekoj drugoj partiji. Jer, recimo, partija kojoj su pripadali više nema političku budućnost. Ili je stranka koju razmatraju kao partiju u koju bi možda prešli prosto ona koja ima bolje izglede na nekim narednim izborima”, rekao je Blagojević.
Jovo Bakić kaže da je jasno da je politika u Srbiji prilika za lagodan život, zbog čega se prelasci iz jednog u drugi tabor često prelamaju i kroz tu prizmu.
“Uistinu, ovde se živi od politike. Velika većina su jednostavno lovci na položaje. Ulazak u političku stranku je idealna prilika za relativno brzo bogaćenje. Ubace vas u upravni odbor javnog preduzeća a vi, razume se, za to dobijete sinekuru. Od toga date procenat stranci, ali istovremeno i sebe lepo opskrbite. I svi zadovoljni. Osim naravno građana”, zaključuje Bakić.
Boljka pretpolitičkog društva
Mada stranačkih transfera ima i u daleko razvijenijim demokratijama, pitanje je zašto se oni u Srbiji tako često dešavaju.
Zgrada Skupštine Srbije, ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
Marko Blagojević kaže da je to odlika manje razvijenih političkih sistema.
“To jeste odlika lošije i slabije definisanih političkih sistema. Naročito onih u kojima još ne postoji jasna i precizno definisana podela na levicu i na desnicu. To je boljka pretpolitičkog društva u kojem se mi još uvek nalazimo”, smatra Blagojević.
Nabrajanje bar dela onih koji su u poslednjoj deceniji promenili stranke u Srbiji odnelo bi dosta prostora.
Ali ipak, kaže Jovo Bakić, trebalo bi pomenuti neke šampione domaće scene.
“Pogledajte recimo Tihomira Arsića. On je bio u Novoj demokratiji, pa je otišao u Demokratsku stranku Srbije, i sada je u Srpskoj naprednoj stranci. Niko me ne može ubediti da su tu primarni načelni razlozi”, navodi Bakić.
A slični transferi, zaključuje Jovo Bakić, teško da će uskoro prestati.
“Kada poslanik u parlamentu bude imao slobodan mandat, treba očekivati da će doći do još žešćih trgovina. Tako da će se Srbija još nagledati raznih političkih transfera”, smatra on.
Nekadašnji vojni general Božidar Delić godinama je bio u Srpskoj radikalnoj stranci koju predvodi haški optuženik Vojislav Šešelj, da bi pre dve i po godine u velikom partijskom potresu napustio radikale i prešao u Srpsku naprednu stranku koju su osnovala dvojica dotadašnjih radikalskih čelnika.
Ova poslanik u ponedeljak se vraća odakle je i došao zbog, kako kaže, neslaganja sa politikom opozicionih naprednjaka.
“Mogu da kažem da sam danas radostan. Ne želim da učestvujem u daljim prevarama. Svi vide da moja stranka više jednostavno ne napada vlast. Meni su rekli da ne talasam, a da ću za uzvrat u toj stranci dobiti sve što želim. Ali ja od njih ne želim ništa. Jer u toj partiji šansu imaju samo prijatelji, kumovi i burazeri”, tvrdi Delić.
Na političkoj sceni Srbije menjanje stranačkih boja skoro da je postalo praksa tako da izgleda da ovakve situacije mnogo ne pogađaju učesnike.
Aleksandar Vučić, potpredsednik SNS-a, na prvi pogled nije se ni osvrnuo na optužbe Delića i njegov povratak u staro jato.
“Svaki čovek bira svoju budućnost”, kratko je rekao.
Iako je Delićev manevar samo jedan od mnogih sličnih prelazaka iz stranke u stranku, pravi motivi za takve poteze najčešće ostaju tajna za birače.
Lovci na položaje
Jovo Bakić, sociolog i politički analitičar, rekao je za RSE da se u ovom slučaju razlozi ipak mogu nazreti.
“Izgleda mi da potez Božidara Delića više ima veze sa nekim njegovim načelima, nego sa nekom korišću. Jer je za njega politika Srpske napredne stranke verovatno otišla previše prozapadno. A sada se treba setiti i da je on bio u sukobu sa vođstvom SNS-a oko izručenja Ratka Mladića, jer on to nije odobravao”, ocenjuje Bakić.
Bakić: Ulazak u političku stranku je idealna prilika za relativno brzo bogaćenje.
Da li je u pitanju političko ubeđenje ili nešto drugo zna samo Delić, ali je interesantno da tvrdi da za dve i po godine nije saznao kakav je program naprednjaka, jer je pisan samo na engleskom jeziku.
Ovakvi detalji zabavni su za javnost, ali samo ukoliko se ne razmišlja o suštinskim razlozima sličnih transfera.
Marko Blagojević, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže za RSE da su motivi različiti od slučaja do slučaja, ali da su najčešće dve kategorije, od kojih je ređa ideologija.
“A motiv može da bude i oportune prirode. Dakle, ljudi mogu da tragaju za uhlebljenjem u nekoj drugoj partiji. Jer, recimo, partija kojoj su pripadali više nema političku budućnost. Ili je stranka koju razmatraju kao partiju u koju bi možda prešli prosto ona koja ima bolje izglede na nekim narednim izborima”, rekao je Blagojević.
Jovo Bakić kaže da je jasno da je politika u Srbiji prilika za lagodan život, zbog čega se prelasci iz jednog u drugi tabor često prelamaju i kroz tu prizmu.
“Uistinu, ovde se živi od politike. Velika većina su jednostavno lovci na položaje. Ulazak u političku stranku je idealna prilika za relativno brzo bogaćenje. Ubace vas u upravni odbor javnog preduzeća a vi, razume se, za to dobijete sinekuru. Od toga date procenat stranci, ali istovremeno i sebe lepo opskrbite. I svi zadovoljni. Osim naravno građana”, zaključuje Bakić.
Boljka pretpolitičkog društva
Mada stranačkih transfera ima i u daleko razvijenijim demokratijama, pitanje je zašto se oni u Srbiji tako često dešavaju.
Marko Blagojević kaže da je to odlika manje razvijenih političkih sistema.
“To jeste odlika lošije i slabije definisanih političkih sistema. Naročito onih u kojima još ne postoji jasna i precizno definisana podela na levicu i na desnicu. To je boljka pretpolitičkog društva u kojem se mi još uvek nalazimo”, smatra Blagojević.
Nabrajanje bar dela onih koji su u poslednjoj deceniji promenili stranke u Srbiji odnelo bi dosta prostora.
Ali ipak, kaže Jovo Bakić, trebalo bi pomenuti neke šampione domaće scene.
“Pogledajte recimo Tihomira Arsića. On je bio u Novoj demokratiji, pa je otišao u Demokratsku stranku Srbije, i sada je u Srpskoj naprednoj stranci. Niko me ne može ubediti da su tu primarni načelni razlozi”, navodi Bakić.
A slični transferi, zaključuje Jovo Bakić, teško da će uskoro prestati.
“Kada poslanik u parlamentu bude imao slobodan mandat, treba očekivati da će doći do još žešćih trgovina. Tako da će se Srbija još nagledati raznih političkih transfera”, smatra on.
