Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija traži odgodu iseljenja iz ambasada


Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, arhiv, foto: Radovan Borović
U četvrtak je objavljena vest da su zemlje sukcesori bivše Jugoslavije, Hrvatska, BiH, Slovenija i Makedonija poslale prostestno pismo Srbiji što je u poslednjem trenutku otkazala sastanak Komisije za sukcesiju diplomatsko konzularnih predstavništava u svetu zakazan za 17. jun.

Ambasadori i otpravnici poslova 4 države saopštili su da su na prvom delu sastanka 21. maja srpskoj strani jasno izneseni stavovi o tome da je ona, od potpisivanja Zagrebačke rezolucije krajem 2006. godine, imala dovoljno vremena za primopredaju dogovorenih objekata, odnosno za preseljenje svog diplomatsko-konzularnog osoblja.

Reč je o 24 objekta iz kojih bi trebalo da se odmah iseli osoblje srpske diplomatije. Srbija, kako se saznaje, traži rok do naredne godine.

Na naše pitanje zašto je odložen sastanak Komisije Mirjana Živković, generalni skeretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, nam je rekla:

“Jednostavno, stavovi u Srbiji se još uvek usaglašavaju u vezi sa dinamikom predaje tih objekata. Kada budemo imali usaglašeni stav, pozvaćemo ostale predstavnike i naravno pokušati da se usaglasimo međusobno.”

Dakle, ni posle pune četiri godine od dogovora, Srbija ne samo što se nije iselila iz 24 objekta, već ne zna ni kada će to učiniti. Poziva se na krizu i besparicu. Da li je ovakav način otkazivanja sastanka, s obzirom na oštru reakciju četiri države koje čekaju da Srbija ispuni dogovor još iz 2006. te godine, suprotan dobrim diplomatskim manirima?

Bivši ambasador Srbije u Hagu i profesor međunarodnog prava Radosav Stojanović:

“Mislim da to nije u redu, da se otkazuje sastanak na kome se razgovara o sukcesiji. Mislim da Srbija treba da bude fleksibilnija.”


Upletena i imovina Kraljevine


Podsetimo, diplomatsko konzularna imovina bivše Jugoslavije se sastoji od 123 objekta - 67 ambasada i generalnih konzulata, 33 rezidencije, 17 stanova i kuća i pet građevinskih parcela. Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine nalagao je da zemlje potpisnice najkasnije šest meseci od parafiranja, kao akt dobre volje izvrše podelu pet objekata.

Tako je 2001. godine BiH preuzela Ambasadu u Londonu, Hrvatska Ambasadu u Parizu, Makedonija zgradu nekadašnjeg konzulata u Parizu, Slovenija Ambasadu u Vašingtonu, a SR Jugoslavija rezidenciju u Parizu.

Potom dolazi rezolucija potpisana 2006. godine u Zagrebu. Od 44 objekta diplomatske mreže SFRJ, Srbiji je pripalo 20. I iza toga - nikom ništa. Ostali sukcesori čekaju da Srbija izađe iz ambasada, predstavništava itd., koji joj više ne pripadaju.

Profesor međunarodnog prava Radosav Stojanović podseća da mnogo toga još nije rešeno između zemalja sukcesora, da je u pitanju veliko bogatstvo u posedu bivše jugoslovenske države koje treba da podele razvedeni partneri i navodi neke primere.

“Koliko znam, Srbija je spremna da napusti jedan broj zgrada. Znam da je Ambasada u Hagu na prethodnim razgovorima bilo dogovoreno da pripadne Hrvatskoj. Hrvati došli da vide zgradu, kad su je videli, rekli su: nećemo to!.
Tu imate upletenu i imovinu Kraljevine Srbije. Na primer, u Parizu je deo imovine stekla još pre Prvog svetskog rata. To nije ušlo u imovinu Jugoslavije. Zato su u Parizu dali Hrvatima ambasadu koja je sagrađena kao administrativna zgrada pri ambasadi. To je dato Hrvatima. I oni to uživaju danas. Ima niz problema koji treba da se reše zajedno. Nije to tako jednostavno.”

Povodom novih nesporazuma o podeli imovine, neko se prisetio da sve ambasade skandinavskih zemalja dele jednu zgradu u Berlinu. Možete li zamisliti tako nešto sa balkanskim zemljama?

“Bićemo komšije, i to najbliže u nekom od gradova sveta, sigurno, ali da delimo zgrade… to ne verujem”,
rekla je naša sagovornica Mirjana Živković jednim domaćim novinama.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG