Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev odbrane da se odloži suđenje Jovici Stanišiću do ekspertize nezavisnog psihijatra o njegovom zdravstvenom stanju, a optuženi se nije pojavio ni u sudnici, ni u posebnoj sobi haškog pritvora odakle bi mu bilo omogućeno da učestvuje u procesu preko video linka.
Kako je Stanišić tvrdio, i da ne može da ode u pritvorsku sobu iz koje bi učestvovao u suđenju preko video-veze, ukoliko odbije suđenje, i na taj način proces se nastavlja po uobičajenom rasporedu, odnosno tako što tužilac daje uvodnu reč.
Zoran Jovanović, advokat Franka Simatovića, rekao je za naš program da će se Stanišićeva odbrana sigurno žaliti na odluku suda da je on ipak sposoban za suđenje:
“I onda, ukoliko to ode na Žalbeno veće, Žalbeno veće će dati svoje konačno mišljenje o tome. Ukoliko Veće utvrdi da on neopravdano odbija da se pojavi, bilo na jednom ili drugom mestu, onda će suđenje, jednostavno, da ide svojim tokom.”
Pritvorski lekar Mihael Eikof izvestio je sudije da je Stanišić sposoban da u sudnici sedi ne duže od deset minuta ili da u sobi sa video-vezom leži ne duže od jednog sata. Na pitanje sudije Alfonsa Orija da li je tačno da Stanišić odlazi u sobu za pušenje u pritvoru, a tvrdi da ne može otići do sobe za video-vezu, Eikof je odgovorio da mu to nije poznato, ali je ponovio da Stanišić tvrdi da mentalno nije u stanju da prati suđenje.
Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitrano pravo, rekao je za naš program da je ovo suđenje izuzetno važno, i da ne bi smelo da se dogodi da ne bude održano, ali je u tom kontekstu podsetio na jednu priču koja se pojavljivala u medijima:
“Smatram da Amerikanci stoje iza Stanišića. Kada je prvi put pušten na slobodu, američka administracija je uputila dopis Sudu u Hagu kako je on imao velike zasluge za bezbednost američkih vojnika u istočnoj Bosni.”
Tribunal je krajem aprila 2008. pokušao da započne suđenje Stanišiću i Simatoviću, ali je taj proces nedugo zatim poništen zato što Stanišić nije bio u stanju da prisustvuje pretresu u sudnici.
Sredinom aprila 2009, novopostavljeno sudsko veće zakazalo je početak novog suđenja, ocenivši da Stanišić može da učestvuje u postupku pod prilagođenim uslovima. Međutim, advokat Zoran Jovanović kaže da Stanišić boluje od više bolesti, i da zbog toga ne veruje da on može da učestvuje u suđenju ni putem video linka:
“Najvažnije je njegovo psihičko stanje. Ako je nekom loše psihičko stanje, taj ne može da učestvuje u tome, bez obzira da li u sudnici ili u nekoj drugoj prostoriji.”
Jovica Stanišić i Franko Simatović, optuženi su za organizovanje, naoružavanje i finansiranje tajnih jedinica Državne bezbednosti Srbije, koje su činile ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni. U te specijalne jedinice, kako navodi Tužilaštvo, između ostalih spadale su Jedinica za specijalne operacije, poznata kao Crvene beretke, Škorpioni, Arkanovi Tigrovi, Martićeva policija, milicija takozvane SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i Jedinica za antiteroristička dejstva.
Advokat Dragoljub Todorović kaže da je Tužilaštvu poznato da je Državna bezbednost Srbije početkom rata formirala Crvene beretke, i da se kao njen osnivač vodi Franko Simatović, zbog čega smatra da optužbe neće biti teško dokazati, pogotovu što postoje i materijalni dokazi iz ratnog doba u kojima je u jednoj od glavnih uloga Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant JSO-a:
“Legija je ratovao rame uz rame, postoje i snimci o tome kako zajednički ratuju komandant Škorpiona Boca Medić i Legija i da se nalaze zajedno na frontu u Bosni. Sve te, i JSO i Škorpione i Bokanovce, i mnoge druge na bosanskom i na hrvatskom ratištu, je formirala Državna služba bezbednosti.”
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da se u spisak dokaza uvrsti i nedavno pronađena beležnica haškog optuženika Ratka Mladića, jer smatra da ona može biti od ključne važnosti na ovom suđenju.
U nekoliko ratnih i posleratnih beležnica Ratko Mladić je opisao sastanke sa nekadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, prvim čovekom Državne bezbednosti Srbije Jovicom Stanišićem, kao i vojnim zvaničnicima i drugim tada važnim osobama, pa Tužilaštvo tvrdi da se u njima nalaze i detalji koji ilustruju blisku saradnju između učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, za šta su optuženi i Simatović i Stanišić.
Dragoljub Todorović zaključuje da je ovo jedno od najvažnijih suđenja jer Tužilaštvo želi da dokaže umešanost vlasti u Beogradu u ratna dešavanja u Hrvatskoj i Bosni:
“Tu je bilo i oružje, municija, granate, avioni, kamioni, plate, logistika, i svako drugo finansiranje. Tu je bilo mnogo ovih robijaša, Žutih osa, Škorpiona. I obični vojnici, i oni su bili iz Srbije.”
Jovicu Stanišića i Franka Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom akcije "Sablja", posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003, a nakon transfera u Hag prvi put su na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008.
Kako je Stanišić tvrdio, i da ne može da ode u pritvorsku sobu iz koje bi učestvovao u suđenju preko video-veze, ukoliko odbije suđenje, i na taj način proces se nastavlja po uobičajenom rasporedu, odnosno tako što tužilac daje uvodnu reč.
Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev odbrane da se odloži suđenje Jovici Stanišiću do ekspertize nezavisnog psihijatra o njegovom zdravstvenom stanju, a optuženi se nije pojavio ni u sudnici, ni u posebnoj sobi haškog pritvora odakle bi mu bilo omogućeno da učestvuje u procesu preko video linka.
Zoran Jovanović, advokat Franka Simatovića, rekao je za naš program da će se Stanišićeva odbrana sigurno žaliti na odluku suda da je on ipak sposoban za suđenje:
“I onda, ukoliko to ode na Žalbeno veće, Žalbeno veće će dati svoje konačno mišljenje o tome. Ukoliko Veće utvrdi da on neopravdano odbija da se pojavi, bilo na jednom ili drugom mestu, onda će suđenje, jednostavno, da ide svojim tokom.”
Pritvorski lekar Mihael Eikof izvestio je sudije da je Stanišić sposoban da u sudnici sedi ne duže od deset minuta ili da u sobi sa video-vezom leži ne duže od jednog sata. Na pitanje sudije Alfonsa Orija da li je tačno da Stanišić odlazi u sobu za pušenje u pritvoru, a tvrdi da ne može otići do sobe za video-vezu, Eikof je odgovorio da mu to nije poznato, ali je ponovio da Stanišić tvrdi da mentalno nije u stanju da prati suđenje.
Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitrano pravo, rekao je za naš program da je ovo suđenje izuzetno važno, i da ne bi smelo da se dogodi da ne bude održano, ali je u tom kontekstu podsetio na jednu priču koja se pojavljivala u medijima:
Smatram da Amerikanci stoje iza Stanišića. Kada je prvi put pušten na slobodu, američka administracija je uputila dopis Sudu u Hagu kako je on imao velike zasluge za bezbednost američkih vojnika u istočnoj Bosni.
Tribunal je krajem aprila 2008. pokušao da započne suđenje Stanišiću i Simatoviću, ali je taj proces nedugo zatim poništen zato što Stanišić nije bio u stanju da prisustvuje pretresu u sudnici.
Sredinom aprila 2009, novopostavljeno sudsko veće zakazalo je početak novog suđenja, ocenivši da Stanišić može da učestvuje u postupku pod prilagođenim uslovima. Međutim, advokat Zoran Jovanović kaže da Stanišić boluje od više bolesti, i da zbog toga ne veruje da on može da učestvuje u suđenju ni putem video linka:
“Najvažnije je njegovo psihičko stanje. Ako je nekom loše psihičko stanje, taj ne može da učestvuje u tome, bez obzira da li u sudnici ili u nekoj drugoj prostoriji.”
Jovica Stanišić i Franko Simatović, optuženi su za organizovanje, naoružavanje i finansiranje tajnih jedinica Državne bezbednosti Srbije, koje su činile ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni. U te specijalne jedinice, kako navodi Tužilaštvo, između ostalih spadale su Jedinica za specijalne operacije, poznata kao Crvene beretke, Škorpioni, Arkanovi Tigrovi, Martićeva policija, milicija takozvane SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i Jedinica za antiteroristička dejstva.
Advokat Dragoljub Todorović kaže da je Tužilaštvu poznato da je Državna bezbednost Srbije početkom rata formirala Crvene beretke, i da se kao njen osnivač vodi Franko Simatović, zbog čega smatra da optužbe neće biti teško dokazati, pogotovu što postoje i materijalni dokazi iz ratnog doba u kojima je u jednoj od glavnih uloga Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant JSO-a:
“Legija je ratovao rame uz rame, postoje i snimci o tome kako zajednički ratuju komandant Škorpiona Boca Medić i Legija i da se nalaze zajedno na frontu u Bosni. Sve te, i JSO i Škorpione i Bokanovce, i mnoge druge na bosanskom i na hrvatskom ratištu, je formirala Državna služba bezbednosti.”
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da se u spisak dokaza uvrsti i nedavno pronađena beležnica haškog optuženika Ratka Mladića, jer smatra da ona može biti od ključne važnosti na ovom suđenju.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da se u spisak dokaza uvrsti i nedavno pronađena beležnica haškog optuženika Ratka Mladića, jer smatra da ona može biti od ključne važnosti na ovom suđenju.
U nekoliko ratnih i posleratnih beležnica Ratko Mladić je opisao sastanke sa nekadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, prvim čovekom Državne bezbednosti Srbije Jovicom Stanišićem, kao i vojnim zvaničnicima i drugim tada važnim osobama, pa Tužilaštvo tvrdi da se u njima nalaze i detalji koji ilustruju blisku saradnju između učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, za šta su optuženi i Simatović i Stanišić.
Dragoljub Todorović zaključuje da je ovo jedno od najvažnijih suđenja jer Tužilaštvo želi da dokaže umešanost vlasti u Beogradu u ratna dešavanja u Hrvatskoj i Bosni:
“Tu je bilo i oružje, municija, granate, avioni, kamioni, plate, logistika, i svako drugo finansiranje. Tu je bilo mnogo ovih robijaša, Žutih osa, Škorpiona. I obični vojnici, i oni su bili iz Srbije.”
Jovicu Stanišića i Franka Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom akcije "Sablja", posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003, a nakon transfera u Hag prvi put su na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008.
