Optužnice u predmetima Srebrenica, Istok i Štrpci, uskoro će biti podignute u Beogradu, najavljeno je iz Tužilaštva Srbije za ratne zločine. U ovim slučajevima biće procesuirano nekoliko desetina lica i oni bi trebalo da promene stanje u predmetima za ratne zločine u kojima je, kako procenjuje Fond za humanitarno pravo, poslednjih godina optužen mali broj ljudi.
Na slučajevima Srebrenica, Štrpci i Istok tužilaštvo radi već tri godine, a u tim predmetima biće optuženo više od 40 osoba.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je da će optužnice u tim velikim predmetima biti podignute u naredna tri meseca.
“Ključni problem u slučaju Srebrenica je pristup zaštićenim svedocima u Bosni. Trenutno je u fazi pokušaja da se sudu objasni da će to biti izuzetno korisno za postupak koji bi se vodio u Srbiji. Izuzetno je značajno da se naše tužilaštvo opredeli, posebno zbog toga što nekoliko ljudi koji su po svoj prilici učestvovali u tom zločinu još slobodno šeta našim ulicama”, naveo je Vekarić.
U sladu sa protokolom o saradnji, tužilaštvo u Bosni i Hercegovini bilo je saglasno da svedoci za beogradski predmet "Srebrenica" budu na raspolaganju ali je to naknadno osporio tamošnji sud. Slučajevi Srebrenica, Štrpci i Istok su, kako je rekao Vekarić, veoma zahtevni i ne mogu se završiti u kratkim rokovima kao u redovnim predmetima, i to je jedan od odgovora tužilaštva na kritike Fonda za humanitarno pravo (FHP) da je u 2013. podignuto samo sedam optužnica protiv svega 14 osoba.
U godišnjem izveštaju FHP ukazuje da su poseban problem odluke Apelacionog suda koji, kako se navodi, u više od 90 odsto slučajeva ukida presude prvostepenog suda.
Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a, kaže da je hitno potreban pravilnik po kom presude iz predmeta ratnih zločina ne mogu biti “anonimizovane”.
“Anoniminizacija presuda je nešto što nije svojstveno samo sudovima u Beogradu, već je to jedna vrsta epidemije koja je zahvatila ceo region. Radi se o tome da je anonimizacija praksa Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu da zatamnjuju pojedine delove presuda iz predmeta ratnih zločina. A kada to rade, pozivaju se na zakon o zaštiti podataka o ličnosti”, konstatuje Sandra Orlović.
Problem zaštite svedoka
Jedan od predmeta u kom je primenjena praksa da se na presudama zatamnjuju imena sudija, advokata i optuženih, je "Gnjilanska grupa" u kom su svi optuženi nedavno pravosnažno oslobođeni. Kritike nevladinih organizacija su i da u slučajevima ratnih zločina preovlađuje blaga kaznena politika, kao i da je veliki problem na polju zaštite svedoka.
Na javnoj debati u beogradskom Medija centru o suđenjima za ratne zločine iz publike se za reč javio Slobodan Stojanović, penzionisani načelnik policijske stanice Crna Trava, koji je u predmetu ratnih zločina na Kosovu četiri meseca 2009. godine bio u programu zaštite svedoka.
“Posle toga sam iz čistog mira izbačen iz programa. Ja, moja supruga i dete… Vraćen sam u Leskovac. Više puta sam tražio zaštitu jer sam u svom gradu doživljavao strašne pretnje, šikaniranje i maltretiranje. Velike neprijatnosti trpim i dan danas. Sada tražim azil, da napustim ovu zemlju”, ispričao je Stojanović.
Sandra Orlović rekla je da su ovakvi problemi sistemski, i pomenula slučaj zaštićenog svedoka Zorana Raškovića.
“On je morao glavom bez obzira da pobegne iz Srbije zbog toga što su mu pretili i zastrašivali ga pripadnici policijske Jedinice za zaštitu svedoka. Čak mu je i načelnik te jedinice pretio. Nedavna smena tog čoveka jeste ohrabrujući potez, ali svakako ne rešava činjenicu da su u toj jedinici angažovani policajci koji nisu podobni da čuvaju svedoke”, naglasila je Orlović.
Kao posebnu primedbu u izveštaju o suđenjima za ratne zločine FHP navodi da među optuženima nema visokopozicioniranih ličnosti iz policije i vojske, dok tužilaštvo često napominje da radi sa malim brojem ljudi i ograničenim resursima.
Bruno Vekarić slaže sa kritikama da je optužen mali broj oficira i generala i tvrdi da će se to vrlo brzo promeniti.
“Mi upravo od policije i vojske tražimo informacije koje su nam potrebne za određene predmete. Naravno, kod nekih ljudi u tim strukturama postoji strah da će se u jednom momentu doći do njih samih kada daju odgovore na naša pitanja. Taj zavet ćutanja u policiji i vojsci svakako ne doprinosi kažnjavanju svih ratnih zločinaca”, smatra Vekarić.
Fond za humanitarno pravo u septembru će objaviti analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u prethodnih deset godina. To će poslužiti, zaključuje Sandra Orlović, za stručni dijalog šta je na tom planu potrebno u narednoj deceniji.
“Otvaranje pregovora sa Evropskom unijom koji se tiču vladavine prava je jako dobar trenutak da se priča i o suđenjima za ratne zločine. Tim pre Vlada Srbije mora da usvoji strategiju za procesuiranje ratnih zločina u periodu od 2015. do 2025.”
