Dostupni linkovi

Sud u Strazburu doneo presudu protiv Mađarske zbog proterivanja migranata


Migranti na srpsko-mađarskoj granici, 2020. godine

Evropski sud za ljudska prava (ECJ) doneo je 8. jula presudu protiv Mađarske, zbog proterivanja državljana Pakistana koji su u Mađarsku ušli iz Srbije 2016. godine.

Prema objašnjenju presude, sudsko veće je jednoglasno zaključilo da je došlo do kršenja dva člana Evropske konvencije o ljudskim pravima i to člana 4: zabrana kolektivnog proterivanja stranaca, i člana 13: pravo na efikasan pravni lek.

Presuda je doneta na osnovu tužbe pakistanskog državljanina Kurama Šahzada (1986).

Kako stoji u presudi, on je avgusta 2016. iz Srbije, gde je bio odbijen njegov zahtev za azil, ilegalno ušao na teritoriju Mađarske zajedno sa još 11 drugih migranata, ali ih je ubrzo uhvatila i uhapsila mađarska policija i bez formalne odluke i uz primenu fizičke sile, prebacila ih na srpsku stranu granične ograde.

Sud je posebno utvrdio da je Šahzad bio podvrgnut „kolektivnom“ proterivanju, jer, kakao stoji u presudi „vlasti nisu ispitale pojedinačnu situaciju nijednog člana grupe i nisu obezbedile istinske i efikasne načine ulaska u Mađarsku, niti su mu obezbedile odgovarajući pravni lek“.

Takođe, utvrđeno je da vlada Mađarske nije dostavila dokaze da je prisustvo ovih ljudi stvorilo smetnju ili rizik za javnu bezbednost u toj zemlji.

Prijava je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 10. februara 2017, a presudu je donelo veće od sedam sudija. Sud je presudio da će Mađarska platiti podnosiocu predstavke 5.000 evra na ime nematerijalne štete i 5.000 evra na ime troškova i izdataka.

Mađarska je 2018. usvojila zakon, koji je omogućio automatsko odbacivanje zahteva za azil podnet u tranzitnim zonama na granici.

Oglušivanje Mađarske na presude suda u Strazburu

ECJ je i ranije doneo nekoliko sličnih presuda protiv Mađarske.

Kao najviši sud EU, u novembru 2019. ECJ je presudio da je Mađarska prekršila svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava vraćanjem tražilaca azila u Srbiju, ne uzimajući u obzir rizik da bi mogli biti izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu.

Međutim, vlada Mađarske je odbacivala presude ECJ.

U jednoj od njih iz maja 2020. navodi se da je ta zemlja prekršila zakone Evropske unije, nelegalno držeći tražioce azila iz Avganistana i Irana u prihvatnim centrima na granici sa Srbijom, u uslovima nalik na zatvorske, pri čemu su se posebno isticali loši uslovi i tretman u pograničnom tranzitnom centru Rozke.

Mađarska ministarka pravde Judit Varga odbacila je ovu presudu, navodeći da su "mađarsko zakonodavstvo i praksa u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom".

Nakon presude Evropskog suda, organizacije za ljudska prava su zatražile od mađarskih vlasti da oslobode tražioce azila i migrante koje nelegalno drži u tranzitnim zonama.

Orbanova vlada, međutim, smatra da ovi ljudi nisu nezakonito zadržani, jer mogu slobodno da se vrate u Srbiju.

Pored toga, u decembru 2020. Evropski sud pravde proglasio je da su deportacije izbeglica iz Mađarske u Srbiju nezakonite, ali nacionalno-konzervativna vlada premijera Viktora Orbana ignoriše tu presudu i nastavlja da proteruje migrante.

Kako piše Deutsche Welle, prema zvaničnim statistikama dostupnim na internet-stranici mađarske policije, samo u januaru 2021, u blizini granične ograde sa Srbijom pokupljeno je 2.824 izbeglica, koje su silom prebačene natrag u Srbiju. Uz to su zabeležena još 184 slučaja izbeglica koji su prošli kroz krivični postupak u Mađarskoj. I oni su deportovani u Srbiju.

To ne predstavlja samo kršenje međunarodnih sporazuma, poput Ženevske konvencije o izbeglicama čija je potpisnica i Mađarska, već i kršenje pravosnažne presude Evropskog suda pravde od decembra 2020. kojom su prisilna vraćanja migranata proglašena nezakonitim, navodi Deutsche Welle.

Mađarska je u više navrata bila kritikovana od Evropske unije zbog rigoroznog odnosa prema migrantima pre nego što je pokrenut prvi slučaj pred Evropskim sudom sa sedištem u Luksemburgu.

Evropska unija se suočila talasom migranata 2015-2016. godine, uključujući i mnoge iz ratom pogođene Sirije, što je dovelo do podela među članicama oko migracione i politike azila.

XS
SM
MD
LG