Desetine studenata nastavile su 8. septembra okupaciju glavne zgrade Univerziteta za pozorišnu i filmsku umetnost (SZFE) u centru Budimpešte. Raste međunarodna podrška njihovom protestu zbog značajnih promena koje je nametnula vlada, a za koje kažu da ugrožavaju autonomiju fakulteta, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Spor oko kontrole na glavnom filmskom i pozorišnom fakultetu u Mađarskoj prelio se na ulice prestonice dva dana ranije, kada su hiljade studenata, članova osoblja i njihovih pristalica formirale ljudski lanac u znak protesta zbog promena koje je uvela nacionalistička, konzervativna vlada premijera Viktora Orbana. Promenom je nametnut prenos kontrole nad javnom institucijom na privatnu fondaciju od 1. septembra, kao i nova struktura koja će usmeravati ključne odluke u čuvenom SZFE.
Uprava fakulteta i brojni profesori podneli su ostavke u znak protesta, dok je grupa studenata od 1. septembra zabarikadirana unutar zgrade fakulteta.
Prema mađarskim medijima, nekoliko međunarodno priznatih umetnika, pisaca, režisera, glumaca i akademika - uključujući glumice Kejt Blanšet (Cate Blanchett) i Helen Miren (Helen Mirren), kao i pisca Salmana Rušdija - potpisali su otvoreno pismo u kojem se navodi da su promene "deo opšteg kulturnog rata za otimanje autonomije svih kulturnih prostora i institucija".
"To je, zapravo, privatizacija javne svojine od koje korist odlazi u džepove premijerovih klijenata. Mi, potpisnici, ustajemo u odbranu autentičnog vođstva univerziteta i njegovih studenata", navodi se u pismu.
Fakultet star 155 godina iznedrio je nekoliko dobitnika Oskara, uključujući direktora "Kazablanke", Majkla Kertiza (Michael Curtiz). Spor je podstakao filmskog režisera Kornela Mundruca (Kornel Mundruczo) da nosi majcu s natpisom #FreeSZFE na premijeri svog filma, "Pieces Of A Woman", na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu.
"Žalimo zbog činjenice da je Senatu Univerziteta oduzeta moć odlučivanja i da je Univerzitet za pozorišnu i filmsku umetnost u Budimpešti u suštini izgubio akademsku autonomiju", naveli su u saopštenju predsednik Evropske filmske akademije Vim Venders (Wim Wenders) i predsedavajući uprave te organizacije Majk Dauni (Mike Downey).
"Potpuno podržavamo studente i Senat Univerziteta u njihovoj odluci da ne priznaju legitimitet novog odbora. Filmska umetnost može disati samo u atmosferi otvorenosti, transparentnosti i demokratije. Podrška i solidarnost za uspešan ishod okupacije", dodali su oni.
Privatne grupe drže kontrolu
Poslednjih godina Orbanova vlada je kontroverzno stavila nekoliko glavnih univerziteta pod kontrolu privatnih grupa u kojima, prema navodima kritičara, dominiraju njegovi lojalni saveznici.
Orbana, koji je na čelu vlade protekle decenije, protivnici su takođe optužili za gušenje nezavisnih mađarskih medija koji su imali kritički odnos prema vladi.
Ministar za inovacije i tehnologiju Laslo Palkovič (Laszlo Palkovics) imenovao je pozorišnog i filmskog režisera Atilu Vidnjanskog (Attila Vidnyanszky) - koji je takođe na čelu mađarskog Nacionalnog pozorišta i koji sebe opisuje kao "kulturnog nacionalistu" - za predsednika odbora poverenika koji će praktično kontrolisati Univerzitet.
Za više drugih poverenika i članova nadzornog odbora se tvrdi da su bliski vladi.
Dok je prethodno Senat, koji je birao sam Univerzitet, odlučivao o pitanjima koja bi mogla bitno uticati na Univerzitet, nova povelja daje tu kontrolu odboru poverenika.
Odobrenje poverenika potrebno je za imenovanje rektora, kao i za izbor šefova odeljenja, pa čak i za odluku kada počinje nastava.
Ministarstvo za inovacije i tehnologiju tvrdi da Univerzitet "samo može pobediti" pod novim rukovodstvom.
U saopštenju se navodi da će "institucije bolje moći da se nose s novim izazovima promenom njihovog modela rada, koji se decenijama nije menjao".
Vladajući konzervativni savez Fides-KDNP predstavio je nacrt zakon za sprovođenje promena u maju i imao je većinu na glasanju za usvajanje zakona 3. jula, ostavljajući manje od dva meseca da se izvrši prenos.
Orbanova vlada 2017. je uvela zakon koji je razgnevio mnoge mađarske i međunarodne kritičare, nalažući obavezu da visokoškolske ustanove izvan Evropskog ekonomskog prostora mogu da rade u Mađarskoj samo ako njihova matična zemlja ima bilateralni sporazum s Budimpeštom.
Promena je izazvala gnevne proteste i smatralo se da je ona kriva što je prestižan Centralnoevropski univerzitet (CEU) sa sedištem u Budimpešti primoran da preseli svoje operacije u Austriju.
Slučaj CEU-a podstakao je Evropsku komisiju da 2017. godine pokrene postupak zbog kršenja zakona EU pred Sudom pravde.