Grupa studenata u blokadi koja je 25. aprila ujutru krenula iz Novog Sada na štafetni maraton do Brisela stigla je u Osijek.
U ovom gradu u susednoj Hrvatskoj priređen im je svečani doček.
Dočekani su sa transparentom – Jedan svijet, jedna borba.
"Čim smo čuli da na svom putu prolaze kroz Osijek, odmah smo krenuli u organizaciju dočeka, smještaja, hrane i svega", rekla je za Radio Slobodna Evropa Petra iz Inicijative Studenti za studente.
Inicijativa je, kako navodi, nastala ko podrška studenata iz Osijeka, studentima iz Srbije.
"Mislim da baš ovi događaji pokazuju da mi kao neke nove, poslijeratne generacije ne moramo nositi teret prošlosti i mržnje, nego smisao za neki novi i ljepši svijet", rekla je ona.
Dvadesetak studenata i studentkinja iz Srbije krenulo je na štafetni maraton ka Briselu kako bi evropskim zvaničnicima ukazali na zahteve višemesečnih protesta i blokada.
"Ovo je pokazatelj koliko smo daleko spremni da idemo – mi kao studenti – kako bi se naš glas čuo. Ne samo naš glas, glas svih ljudi koji žive u ovoj zemlji", rekao je za Radio Slobodna Evropa student iz Novog Sada Aleksa Dimitrijević.
Prvog dana puta, studenti maratonci su prešli oko stotinu kilometara do Osijeka gde će prenoćiti, a potom 26. aprila ujutru nastaviti put.
Trče po grupama koje se menjaju nakon određenog broja pređenih kilometara.
Na maraton dug skoro dve hiljade kilometara, studenti su krenuli od Železničke stanice u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi.
Na putu koji će trajati 18 dana, maratonci iz Srbije će, pored Hrvatske, proći kroz Austriju, Nemačku, Francusku, preko Luksemburga do Belgije.
U Brisel bi trebalo da stignu 12. maja uoči zasedanja Evropskog parlamenta, čijim predstavnicima nose pisma sa informacijama o situaciji u Srbiji.
Studenti maratonci nastavljaju put svojih kolega koji su ranije ovog meseca biciklima prešli 1.400 kilometara do evropskih institucija u Strazburu.
U fokusu njihovih zahteva je utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za nesreću u Novom Sadu.
Vlast tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete.
Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju.
Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.
