Jahorina, Vuk i Angelina

(Pripremni razgovor Borisa Tadića i Ive Josipovića uoči sastanka Igmanske inicijative na Jahorini)

- Pa gde si, druže? Šta radiš?

- Ništa posebno.

- Ako, druže, ako. Nemoj da radiš ne ništa posebno već ništa uopšte. Narod koji cepidlači oko predsedničke penzije, ne zaslužuje da se za njega išta radi.

- Pusti sad to...

- Šta da pustim? Narod koji ne ceni sopstvenog predsednika ne ume da ceni ni tuđeg. Mi, čoveče, treba da se sindikalno organizujemo, da zaštitimo svoja prava...

- Pusti, kažem ti, bilo pa prošlo...

- Jeste prošlo kod vas u Saboru. A šta ako prođe i kod nas u Skupštini? Zapitaš li se ti: šta ako i Obami smanje penziju?

- Pa neće vaša Skupština odlučivati o Obaminoj mirovini...

- Neće, ali oće. Vidiš li ti gde živimo? Ceo svet je umrežen, sve vuče jedno drugo... Ovo što si ti dozvolio, to je opasan presedan.

- Borise, kako te nije sram? Mlađi si od mene, a samo o mirovini govoriš.

- Neću ja, Ivo, da me starost pita gde mi je bila mladost. Čoveče, putujem okolo, reskiram svoj nenadomestivi život, a za šta, molim te? Da bi mi neko udelio crkavicu od penzije? Da danas-sutra kopam po kontejnerima? Zamisli samo da su oni ludaci, oni šiptarski teroristi i onaj crnogorski pisac, aktivirali onaj eksploziv u Banja Luci...

- Pa ti u tom slučaju ne bi dočekao mirovinu, pa ne bi ni kopao po kontejnerima.

- Baš ti hvala! Mnogo si kolegijalan i saosećajan. E dabogda u petak na Jahorini pronašli eksploziv, pa da te vidim kako ćeš da se zevzečiš...

- Kakav eksploziv? Kakva Jahorina?

- Eksploziv plastičan, a Jahorina zavejana snegom, pa da te vidim kako voziš slalom bez smučki, brže od onog vašeg Kostelića...

- Ti to misliš na ovaj sastanak Igmanske inicijative?

- Pa da.

- I čekaj, tamo će netko stvarno postaviti eksploziv?

- Ma neće, šta si se smrzo... Zezam se, čoveče.

- Sigurno neće?

- Ma ko će da pronese i šibicu kraj onolikog obezbeđenja, šta ti je?

- A-ha, sad sam shvatio.

- Šta si shvatio?

- Zašto se Igmanska inicijativa održava na Jahorini, a ne na Igmanu.

- Ajde baš da čujem zašto.

- Iz sigurnosnih razloga. Da zavaramo teroriste.

- Kakve sad teroriste?

- Pa te što bi postavili eksploziv. To je genijalan manevar. Oni misle da smo mi kao Igmanska inicijativa na Igmanu i tamo postave eksploziv, a mi smo ustvari na Jahorini, mirni i sigurni... Je li tako, Borise?

- Može da bude, ne mora da znači.

- Zašto?

- Zato što ni teroristi nisu budale. Informisani su oni i znaju da se Igmanska inicijativa sastaje svuda sem na Igmanu: i u Beogradu, i na Braču, pa eto i na Jahorini.

- Vidiš, o tome nisam razmišljao... Znači: ipak postoji mogućnost da Igmansku inicijativu miniraju i na Jahorini?

- Šta si se ustrtario?! Ko će, čoveče, da te diže u vazduh kad zna kolipacna ti je penzija?! Onaj ko te mrzi, taj će da te pusti da je dočekaš.

- Opet ti, Borise! Pa nećemo valjda i na Jahorini razgovarati o mirovinama!

- Dobro, nećemo. A o čemu bi ti da razgovaramo?

- Pa ja sam pripremio jedan prijedlog o kažnjavanju počinitelja ratnih zločina...

- Ti si, čoveče, opsednut ratnim zločinima ko da si onaj, kako se zove, Šeks! Jel ti to oćeš da se opet zarati samo da bi bilo dovoljno materijala za priču o ratnim zločinima?!

- Ali ti znaš da su brojni ratni zločini ostali nerasvijetljeni i nesankcionirani...

- U kom veku ti živiš, čoveče?! Ako ti je do zločina, ima ih koliko oćeš i u miru... Što bi svi zločini morali da budu ratni?

- Pa ne moraju...

- Imamo li išta drugo za priču sem ratnih zločina?

- I mirovina?

- Eto, to je naprimer jedan mirnodopski zločin. Ali nećemo ni o tome, jer osećam da ti je neugodno.

- Pa hoćemo li onda o funkcionalnosti vlasti u Bosni i Hercegovini? Doći će sva trojica iz njihovog Predsjedništva...

- Nisam poludeo da se bakćem s njihovim problemima. Neka sami zarade svoje penzije.

- Ali znaš i sam da se od nas očekuje da budemo konstruktivni. To od nas očekuje međunarodna zajednica...

- Međunarodna zajednica ima ozbiljnijih problema od toga ko će i kako da vlada u Bosni. Ona najpre treba da reši problem rukovođenja samom sobom.

- Kako to misliš?

- Ona treba da se saglasi da naš Vuk Jeremić bude predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pa će sve posle lako da se reši.

- To samo po sebi ne znači ništa. Bio je i onaj naš Neven Jurica predsjedavajući Vijeća sigurnosti, pa je završio u zatvoru.

- Onaj što vam je spiskao budžet po kockarnicama, pa se posle vadio da je lobistima poklanjao salvete i servise, a Sanaderovim ćerkama kupovao karte za let na Mars, Jupiter i Saturn? Mnogo talentovan čovek!

- Pusti sad Juricu. Bilo pa prošlo. Nego da se mi ipak malo dogovorimo za tu Jahorinu, što da kažemo našim kolegama iz Predsjedništva BiH?

- Daj, budi ozbiljan! Mene mrzi da govorim o toj Bosni. Nisam ja, čoveče, ko ova tvoja drugarica Anđelina Džoli, pa da me pucaju ti filmovi. I kakav je to, molim te, način da se i jedna Lara Kroft bavi ratom u Bosni? Što lepo ne traži piramide umesto što traži da se ukine Republika Srpska?

- Ma nije ona to tražila. To su dezinformacije.

- Jesi ti to njen advokat?

- Ne, mi smo se samo upoznali i lijepo družili ljetos na Brijunima...

- Ne pitam te, bre, za Anđelinu već za Republiku Srpsku.

- Ne razumijem pitanje.

- Pa jesi video onaj predlog Emila Vlajkija da Republika Srpska, Republika Hrvatska i Republika Srbija treba da stvore specijalne veze i da se udruže u jedan snažan ekonomsko-politički blok?

- Vidio sam, ali nisam baš najbolje shvatio. Ti znaš neke detalje o tome?

- Šta ima da se detaljiše?! Treba lepo da se udružimo u Republiku SHS i rešen problem.

- Misliš: Republiku Srba, Hrvata i Slovenaca?

- Batali Slovence. Republika SHS znači Republika Srpska, Hrvatska i Srbija. Kapiraš?

- Da, ali... gdje ti tu vidiš budućnost Bosne i Hercegovine o kojoj bismo trebali razgovarati na Jahorini?

- U bioskopu.

- Kako to misliš?

- Pa može ova tvoja drugarica Anđelina da snimi „U zemlji krvi i meda 2“, „U zemlji krvi i meda 3“, sve dok ne dođe do onih trista hiljada mrtvih o kojima govori.

- Ma ne govori ona o tristo tisuća... To su dezinformacije.

- Pa ne moraju do veka da ostanu dezinformacije...

- Ti, Borise, znači, misliš da je budućnost BiH čista fikcija?

- Ti baš ništa ne razumeš. Što se mene tiče, ne moraju to da budu igrani filmovi. Može drugarica Lara Kroft da se prebaci i na dokumentarce.