O tome šta je predsjednik RS Milorad Dodik rekao ministru vanjskih poslova BiH Zlatku Lagumžiji u satirično zamišljenom telefonskom razgovoru prenosi naš kolumnista Predrag Lucić.
- Šta ima, Zlaja?
- A šta će imat?! Vrućina, vrućina i samo vrućina. Jedva je, brate, podnosim.
- A što ne probaš s ostavkom, pa da vidimo kako nju podnosiš?
- A što bih ja podnosio ostavku?
- Pa da ne budeš toliko nepodnošljiv. Ne podnosiš vrućinu, ne podnosiš ostavku, ne podnosiš ništa...
- Ne podnosim ja, Mile, ni tvoje glupe folove. Šta hoćeš, što me zoveš?
- Pa da podneseš ostavku, reko sam ti.
- Kome da je podnesem? Tebi?
- Ne moraš meni. Možeš i svojoj jaranici Hilari.
- Šta da joj kažem: „Gospođo Clinton, evo me nazvo Dodik iz Banja Luke da vam podnesem ostavku, pa ja, šta ću, poslušo...“?
- Pametnije bi ti bilo da slušaš mene nego nju. Tada bi brinuo o miru u svojoj kući, a ne o ratu u Siriji.
- A šta ti, matere ti, znaš o Siriji?
- Znam da si zloupotrebio svoj položaj i u Ujedinjenim nacijama glaso za rezoluciju o Siriji, a da za to nisi imo saglasnost Republike Srpske.
- A otkad je Republika Srpska članica UN-a pa da u New Yorku razbijaju glavu time šta vi u Banja Luci mislite o Siriji?!
- Republika Srpska je, još uvijek, makar formalno, članica te vaše Bosne i Hercegovine i ne može Bosna i Hercegovina nikad i nigdje da izglasava ono sa čim se Republika Srpska ne slaže. Republika Srpska ne pristaje na takav ponižavajući položaj!
- Šuti, bolan, papak jedan genocidni! Kako te nije sramota?! Tamo režim ubija žene i djecu, a ti sad našo da na njihovoj krvi metanišeš o položaju te svoje genocidne tvorevine!
- Imate li vi u Teheranu ijednu riječ osim tog genocida?
- A imaš li ti za Sarajevo ijednu riječ osim Teherana?
- Imam, al nemam bolju.
- Skontali smo mi, Mile, tvoju podvalu, skontali. Ti si htio da mi glasamo protiv rezolucije o Siriji samo zato što je protiv nje glaso i Iran. Pa da poslije okolo pričaš: „Eto, šta sam vam ja reko?! Čisti Teheran.“
- Jao, gdje me nađe... A šta ti misliš: da ja ne znam da ste za rezoluciju glasali samo zato što ju je predložila Saudijska Arabija?
- Mi smo glasali za ono za što je glaso sav civilizovani svijet: za zaustavljanje nasilja i za osudu jednog krvoločnog režima koji ide prema svome zasluženom kraju. Pa vidio si da je i dojučerašnji Bašarov premijer prebjegao na stranu pobunjenika.
- Pusti me, Zlaja, s tom američkom propagandom. Samo čekam da na televiziji jave da se i Bašar pobunio protiv samog sebe i da je krenuo da ruši sopstveni režim.
- Slušaj ti, Mile, te svoje Ruse koji negiraju činjenice o masovnim zločinima u Siriji, ko što i vi, skupa s njima, negirate Srebrenicu.
- Ne diraj se ti u Srebrenicu! Srebrenica se nalazi u Republici Srpskoj, a ne, ko što vaša štampa tvrdi, na nekoliko lokacija u Siriji! Te Srebrenica u Homsu, te Srebrenica tamo, te Srebrenica onamo... Toliko ste mi se popeli na glavu sa tom Srebrenicom, da sam krenuo da je tražim na karti Sirije.
- I jesi li je našo?
- Jasno da nisam.
- A šta bi da si je kojim slučajem našo? Tražio da Mladića puste iz Haaga i da umjesto njega za genocid u Srebrenici odgovara Bašar al-Asad?
- Vidiš, to ti nije loša ideja. Al šta ću kad je nisam našo... E, Zlaja, Zlaja, vajan si mi ti socijaldemokrata. Udružio se ti sa zapadnim kapitalistima koji organizuju haos u jednoj suverenoj državi samo zato što hoće da se dočepaju njene nafte.
- Ohladi, bolan, Mile, s tim šupljim pričama. Pa ne vode se ratovi samo radi nafte.
- Nego radi čega?
- Da niste i vi Srbi napali Bosnu i Hercegovinu zbog nafte?
- Prvo i prvo, mi nismo nikoga napali. Mi smo samo branili Jugoslaviju od Švaba, Amera, Vatikana, Turaka i Arapa koji su htjeli da je podijele i da u bivšoj Bosni i Hercegovini naprave džamahiriju.
- Šta, bolan, lupaš?! Kakvu džamahiriju?!
- Takvu ko što je kod vas u Teheranu. I kakva bi bila i ovdje u Banja Luci da se mi Srbi nismo organizovali i odbranili.
- A što bi, matere ti, Vatikan išo da pravi džamahiriju?
- Da napakosti Srbima.
- A što bi Amerikanci pravili džamahiriju? Da nije možda zato da bi mogli da je bombarduju pa da i ovdje naprave arapsko proljeće?
- Nismo mi te sreće.
- E, nećete ni bit! Nego objasni ti meni, Mile, kako se svim tim Amerikama, Vatikanima i ostalima dogodilo da krenu da naprave džamahiriju, pa umjesto džamahirije ispala Republika Srpska? Da i to nije zbog nafte? Imate, vala, više benzinskih pumpi nego sve članice OPEC-a zajedno.
- Imamo mi, Zlaja, i naftnih resursa. Rusi radili istraživanja, pa otkrili da Republika Srpska leži na moru nafte.
- Sad mi je jasno...
- Šta ti je jasno?
- Zašto ti opstruiraš naše pokušaje da se izborimo za naš dio jadranskog akvatorija koji
Hrvatska neće da nam prizna.
- Ajde reci i meni, pa da i ja znam.
- Zato što ste već dobili izlaz na more.
- Kakvo more?
- Crno, da ne može bit crnje.
- Šta ima, Zlaja?
- A šta će imat?! Vrućina, vrućina i samo vrućina. Jedva je, brate, podnosim.
- A što ne probaš s ostavkom, pa da vidimo kako nju podnosiš?
- A što bih ja podnosio ostavku?
- Pa da ne budeš toliko nepodnošljiv. Ne podnosiš vrućinu, ne podnosiš ostavku, ne podnosiš ništa...
- Ne podnosim ja, Mile, ni tvoje glupe folove. Šta hoćeš, što me zoveš?
- Pa da podneseš ostavku, reko sam ti.
- Kome da je podnesem? Tebi?
- Ne moraš meni. Možeš i svojoj jaranici Hilari.
- Šta da joj kažem: „Gospođo Clinton, evo me nazvo Dodik iz Banja Luke da vam podnesem ostavku, pa ja, šta ću, poslušo...“?
- Pametnije bi ti bilo da slušaš mene nego nju. Tada bi brinuo o miru u svojoj kući, a ne o ratu u Siriji.
- A šta ti, matere ti, znaš o Siriji?
- Znam da si zloupotrebio svoj položaj i u Ujedinjenim nacijama glaso za rezoluciju o Siriji, a da za to nisi imo saglasnost Republike Srpske.
- A otkad je Republika Srpska članica UN-a pa da u New Yorku razbijaju glavu time šta vi u Banja Luci mislite o Siriji?!
- Republika Srpska je, još uvijek, makar formalno, članica te vaše Bosne i Hercegovine i ne može Bosna i Hercegovina nikad i nigdje da izglasava ono sa čim se Republika Srpska ne slaže. Republika Srpska ne pristaje na takav ponižavajući položaj!
- Šuti, bolan, papak jedan genocidni! Kako te nije sramota?! Tamo režim ubija žene i djecu, a ti sad našo da na njihovoj krvi metanišeš o položaju te svoje genocidne tvorevine!
- Imate li vi u Teheranu ijednu riječ osim tog genocida?
- A imaš li ti za Sarajevo ijednu riječ osim Teherana?
- Imam, al nemam bolju.
- Skontali smo mi, Mile, tvoju podvalu, skontali. Ti si htio da mi glasamo protiv rezolucije o Siriji samo zato što je protiv nje glaso i Iran. Pa da poslije okolo pričaš: „Eto, šta sam vam ja reko?! Čisti Teheran.“
- Jao, gdje me nađe... A šta ti misliš: da ja ne znam da ste za rezoluciju glasali samo zato što ju je predložila Saudijska Arabija?
- Mi smo glasali za ono za što je glaso sav civilizovani svijet: za zaustavljanje nasilja i za osudu jednog krvoločnog režima koji ide prema svome zasluženom kraju. Pa vidio si da je i dojučerašnji Bašarov premijer prebjegao na stranu pobunjenika.
- Pusti me, Zlaja, s tom američkom propagandom. Samo čekam da na televiziji jave da se i Bašar pobunio protiv samog sebe i da je krenuo da ruši sopstveni režim.
- Slušaj ti, Mile, te svoje Ruse koji negiraju činjenice o masovnim zločinima u Siriji, ko što i vi, skupa s njima, negirate Srebrenicu.
- Ne diraj se ti u Srebrenicu! Srebrenica se nalazi u Republici Srpskoj, a ne, ko što vaša štampa tvrdi, na nekoliko lokacija u Siriji! Te Srebrenica u Homsu, te Srebrenica tamo, te Srebrenica onamo... Toliko ste mi se popeli na glavu sa tom Srebrenicom, da sam krenuo da je tražim na karti Sirije.
- I jesi li je našo?
- Jasno da nisam.
- A šta bi da si je kojim slučajem našo? Tražio da Mladića puste iz Haaga i da umjesto njega za genocid u Srebrenici odgovara Bašar al-Asad?
- Vidiš, to ti nije loša ideja. Al šta ću kad je nisam našo... E, Zlaja, Zlaja, vajan si mi ti socijaldemokrata. Udružio se ti sa zapadnim kapitalistima koji organizuju haos u jednoj suverenoj državi samo zato što hoće da se dočepaju njene nafte.
- Ohladi, bolan, Mile, s tim šupljim pričama. Pa ne vode se ratovi samo radi nafte.
- Nego radi čega?
- Da niste i vi Srbi napali Bosnu i Hercegovinu zbog nafte?
- Prvo i prvo, mi nismo nikoga napali. Mi smo samo branili Jugoslaviju od Švaba, Amera, Vatikana, Turaka i Arapa koji su htjeli da je podijele i da u bivšoj Bosni i Hercegovini naprave džamahiriju.
- Šta, bolan, lupaš?! Kakvu džamahiriju?!
- Takvu ko što je kod vas u Teheranu. I kakva bi bila i ovdje u Banja Luci da se mi Srbi nismo organizovali i odbranili.
- A što bi, matere ti, Vatikan išo da pravi džamahiriju?
- Da napakosti Srbima.
- A što bi Amerikanci pravili džamahiriju? Da nije možda zato da bi mogli da je bombarduju pa da i ovdje naprave arapsko proljeće?
- Nismo mi te sreće.
- E, nećete ni bit! Nego objasni ti meni, Mile, kako se svim tim Amerikama, Vatikanima i ostalima dogodilo da krenu da naprave džamahiriju, pa umjesto džamahirije ispala Republika Srpska? Da i to nije zbog nafte? Imate, vala, više benzinskih pumpi nego sve članice OPEC-a zajedno.
- Imamo mi, Zlaja, i naftnih resursa. Rusi radili istraživanja, pa otkrili da Republika Srpska leži na moru nafte.
- Sad mi je jasno...
- Šta ti je jasno?
- Zašto ti opstruiraš naše pokušaje da se izborimo za naš dio jadranskog akvatorija koji
Hrvatska neće da nam prizna.
- Ajde reci i meni, pa da i ja znam.
- Zato što ste već dobili izlaz na more.
- Kakvo more?
- Crno, da ne može bit crnje.
