Jedanaest godina dug pravosudni proces, u javnosti poznat kao „Stečajna mafija“, rezultirao je nedovoljnim brojem dokaza da se utvrdi kako su propala neka od najvećih srpskih preduzeća.
„Najveći udar na korupciju od 5. oktobra“, kako je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić okarakterisao policijsku akciju izvedenu 12. aprila 2006. godine, završen je, čini se, tako da za propast giganata domaće privrede – niko nije kriv. Postavlja se zato pitanje – šta to govori o borbi protiv korupcije?
U aprilu 2006. godine, u vreme hapšenja optuženih, u tužilaštvu je rečeno da postupak obuhvata štetu koja je kroz stečajne postupke naneta preduzećima u iznosu od oko 50 miliona evra, te da postoji veliki broj dokaza za zloupotrebe.
Velike reči o velikom slučaju izrečene pre 11 godina, pamte i brojni Beograđani.
„Posle 11 godina da bude nikom – ništa... Da su posle 11 meseci to rekli, pa i hajde, ali 11 godina da neko nekoga zeza u ovom društvu i sada odjednom – pojeo vuk magarca. Hajde zdravo“, rekao nam je taksista koji nam se predstavio kao Dragan.
Sugrađanin Raša Srećković kaže da u to da li je neko kriv ili nevin, ne ulazi, ali ističe da je previše vremena prošlo od aprila 2006. godine, kada su izvedena prva hapšenja. „To je sramota, 11 godina... Šta se čekalo?“, pita.
Iako je prošlo mnogo vremena, javnost i dalje pamti sliku bivšeg predsednika Trgovinskog suda, Gorana Kljajevića, koga sa lisicama na rukama odvode policajaci u maskirnim uniformama. Aprila 2017. Kljajević izlazi iz Specijalnog suda kao slobodan čovek. U drugom prvostepenom postupku sud je utvrdio da nema dokaza za primanje mita i zloupotrebe položaja. U prvom postupku, Kljajević je, podsetimo, bio osuđen na šest i po godina zatvora, ali je drugostepeni sud tu presudu ukinuo.
Podsetimo i da je Goran Kljajević rođeni brat sudije Marka Kljajevića, koji je bio na čelu sudskog veća u procesu kasnije osuđenima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Nedugo nakon što mu je brat uhapšen, Marko Kljajević se povukao sa čela tog veća, čime je dodatno usporen rad u procesu Đinđićevim ubicama. Sve se događalo dok je na čelu Vlade Srbije bio premijer Vojislav Koštunica.
Svih optužbi su oslobođeni i Sekula Pjevčević, Srboljub Spasić, Zoran Jovanović i Radisav Jocović.
Završetak velikog slučaja „stečajna mafija“, ako se taj termin uopšte više i može koristiti, trebalo bi da posluži kao opomena, ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
„Ako se prisetimo sa kakvom se pompom ušlo u taj slučaj prilikom hapšenja, i izjava državnih zvaničnika od pre desetak godina i ako to uporedimo sa ishodom presuda do sada, videćemo da postoji velika nesrazmera. To ne znači da su svi oni koji su bili osumnjičeni krivi pa da nisu kažnjeni. Naprotiv, moguće je da su oni ili neki od njih od samog početka bili nevini. Ali, u svakom slučaju, mislim da ova presuda treba da nam bude upozorenje, pre svega za istražne organe, da kada izlaze sa svojim saopštenjima i još pre, kada prikupljaju dokaze o krivičnim delima, možda budu pažljiviji i da odmere da li su odradili svoj posao onako kako treba“, rekao nam je Nenadić.
Proces nazvan „stečajna mafija“ ukupno je obuhvatao 48 osoba kojima je na teret stavljano da su kroz stečajne postupke oštetili preduzeća.
Pojedine optužbe protiv nekih okrivljenih su odlukom Apelacionog suda odbijene zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, a većina optuženih pravnosnažno je oslobođena.
Na četiri godine zatvora osuđen je Miljko Živojinović, zbog zloupotreba prilikom stečajnog postupka firme „Rad”, kojim je preduzeću „Gemaks” pribavljena protivpravna korist od 142.000 evra. Sud je naložio Živojinoviću da „Radu” nadoknadi štetu od 12.000.000 dinara.
Anđelko Bitević osuđen je na četiri i po godine zatvora zbog poreske utaje u slučaju transakcije između preduzeća „Eko produkt” i „Freš milk”, čime je državni budžet oštećen za 116.000.000 dinara. Njemu je izrečena i novčana kazna od 800.000 dinara.
Optuženi Milivoje Mirković i Ljubiša Mitić osuđeni su na po dve godine zatvora kao nekadašnji rukovodioci preduzeća „Komel”. Utvrđeno je da su oni počinili zloupotrebu položaja odgovornog lica u poslu sa nabavkom nameštaja od firme „Reka eksport” po višestruko uvećanim cenama, čime je tom preduzeću nezakonito pribavljena korist od 7.500.000 dinara.
Nekadašnja sudija Jelisaveta Vasilić, inače članica Saveta za borbu protiv korupcije, pozivajući se na iskustvo, uverava da se uspešno vođen postupak ne može razvući na čitavu deceniju.
„Institucije nam ne rade, pravosuđe ne radi – jer nema krivice koja može da traje deset godina – nema. Kao bivši sudija to znam. Ni jedan spor, niti krivični niti parnični, ne može da traje deset godina i da se okonča utvrđivanjem jasnih činjenica. Ako dokaza nije bilo, nije ih bilo ni pre dve godine, ni pre šest godina... Šta je taj predmet radio deset godina?“, pita Jelisaveta Vasilić.
U međuvremenu, građani Srbije suočeni sa još jednim bombastično najavljivanim slučajem koji je priveden kraju uz daleko manje pompe, dolaze do zaključka da se zakon ne primenjuje jednako na sve.
„Ja kada bih ukrao odmah bih dobio kaznu, robiju. Idi ukradi iz prodavnice, pa da vidiš kako ćeš da prođeš...“ , rekao nam je Dragan Jerinić iz Beograda.
Dodajmo i da svi koji su kao okrivljeni neosnovano proveli vreme u pritvoru imaju pravo na odštetu, a da bi, prema nezvaničnim procenama koje prenose mediji, troškovi ovog postupka mogli bi da koštaju građane Srbije i više desetina miliona evra.
Facebook Forum