Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Stari automobili kamikaze na putevima


Napokon sprečeno registrovanje vozila na časnu reč, kaže penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta

Ljudi još uvek ne shvataju da sa starim vozilom koje još i nije ispravno postaju kamikaze na putevima, kaže Jovan Kostić, vlasnik ovlašćenog servisa za tehnički pregled vozila iz Kraljeva, jednog od gradova centralne Srbije, pravdajući strože mere kontrole.

Sa Kostićem razgovaramo mesec dana od početka primene novog Pravilnika o kontroli ispravnosti vozila u Srbiji. On je jedan od svedoka toga da se ovdašnji vozači još nisu prilagodili znatno rigoroznijoj proveri njihovih četvorotočkaša, a dodatnu konfuziju unose i servisi za tehnički pregled različitim tumačenjem propisa.

Vozači se žale na dodatne troškove zbog novog Pravilnika, a iz ovlašćenih servisa im poručuju da moraju znatno više pažnje da posvete svom automobilu pre dolaska na tehnički pregled, kako bi uspešno prošli kontrolu.

Nije tajna da su mnogi vozači redovne godišnje tehničke preglede svojih automobila doživljavali više kao formalnu obavezu, a ne kao suštinsku proveru sigurnosti sistema i ukupne bezbednosti njihovih vozila. Sada bi takva praksa trebalo da se promeni.

Milorad Jevtović iz Kragujevca, u centralnoj Srbiji, među prvima se suočio sa odredbama koje predviđaju detaljnu proveru svih ključnih delova i sklopova na svim vozilima pa i njegovom “puntu” starom šesnaest godina.

“Kočioni sistem kao i sistem za upravljanje su bili potpuno ispravni, kao i sve ostalo. Ispostavilo se da je problem mestimično ispucala farba na karoseriji. Farba je pukla zbog godina, jer je moj auto marke punto iz 2008 godine”, kaže Jevtović.

On objašnjava da je, za razliku od ranijih godina, ovog puta za tehnički pregled utrošio više vremena i novca i ističe da je do jula ove godine provera ispravnosti bila besplatna. Sada, nastavlja on, košta 3.000 dinara (oko 25 evra) što, uz dodatne troškove za usluge majstora koji vrše sanaciju nedostataka, znatno povećava trošak registracije, odnosno njenog produženja nakon tehničkog pregleda.

“Sada su mi tehnički pregled radili 35 minuta i svaku operaciju fotografisali, a pre toga sam išao kod auto limara da mi sanira oštećenja, a potom da ih prefarba i lakira. Sve je to zahtevalo nove troškove”, ističe Jevtović.

"Sada su mi tehnički pregled radili 35 minuta i svaku operaciju fotografisali", kaže sagovornik RSE (Ilustrativna fotografija)
"Sada su mi tehnički pregled radili 35 minuta i svaku operaciju fotografisali", kaže sagovornik RSE (Ilustrativna fotografija)

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže za Radio Slobodna Evropa da još uvek traje period uhodavanja novog sistema zbog čega dolazi do brojnih nesporazuma i velikog broja žalbi građana, čija kola nisu prošla tehnički pregled iz razloga, kao što su naknadno postavljeni nosači na krovu za kofer ili umesto fabrički isporučenih felni, naknadno montiranih aluminijumskih.

“Dešava se da pojedina vozila, zbog nedostataka koji nemaju nikakav uticaj na bezbednost saobraćaja, ne prođu tehnički pregled, a da vozila sa nedostacima koji mogu da utiču na bezbednost saobraćaja prođu pregled, što ne bi smelo da se događa”, kaže Okanović.

Povodom ovakvih i sličnih slučajeva paušalnog tumačenja propisa, u petak se saopštenjem oglasilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koje je preciziralo da su na tehničkom pregledu vozila dozvoljena oštećenja koja ne utiču na bezbednost, te da površinska korozija nije razlog da vozilo bude tretirano kao neispravno.

Kako se navodi, nije dozvoljena dubinska korozija na šasiji vozila ili podu, ali su dozvoljena manja oštećenja poput ogrebotine, ulegnuća nastala pri parkiranju vozila, nedostatak bočne lajsne, naprsline na prednjim i zadnjim farovima.

“Ukoliko na vetrobranskom staklu postoji više manjih ili većih oštećenja koja utiču na normalnu vidljivost vozača, onda se vozilo smatra neispravnim”, saopštio je MUP, dodajući da se ugradnja uređaja koja služe da prevoz prtljaga ne smatra prepravkom vozila.

“Prepravkom se smatra promena deklarisanih karakteristika uređaja na vozilu, kao što su ugradnja motora drugog tipa, zatamnjivanja stakala, naknadne ugradnje svetlosnih uređaja i metalnih ojačanja karoserije i promena komandi za upravljanje vozilom lica sa invaliditetom”, piše u saopštenju MUP.

Mnogi se ispravnosti i bezbednosti vozila sete samo pred tehnički pregled
Mnogi se ispravnosti i bezbednosti vozila sete samo pred tehnički pregled

Naš sagovornik iz Kraljeva, sa početka priče, Jovan Kostić, vlasnik ovlašćenog servisa, ukazuje da problem ne treba tražiti u Pravilniku i kod izvođača kontrole ispravnosti, već u starosti voznog parka u Srbiji i tradicionalno lošem održavanju vozila, čije se ispravnosti i bezbednosti vozači sete samo pred tehnički pregled. Do tada se, kaže Kostić, ponašaju po sistemu “sipaj gorivo i vozi”.

“Ljudi voze kola po sedam, osam godina i ništa ne rade na njima. Zamislite u kakvom je stanju njihov kočioni sistem, paknovi, diskovi, dovodna creva i ulje za kočnice posle toliko godina i desetine hiljada pređenih kilometara”, ističe Kostić razmere nebrige domaćih vozača za sopstvene automobile u kojima voze i decu.

On dodaje da su zbog toga protesti vozača zbog navodne ugroženosti novim propisima neosnovani, a pogotovu incidenti poput onoga u Jagodini, udaljenoj sat i po vožnje od Beograda, gde je jedan revoltirani vozač spalio svoj automobil, u znak protesta što nije prošao tehnički pregled. Potom je snimak spaljivanja podelio na internetu.

Navode o totalnom zanemarivanju automobila i neophodnosti njihovog redovnog održavanja potvrđuje i Slavko Toljački iz Subotice, vlasnik auto-servisa koji ispravlja uočene nedostatke i priprema vozila za tehnički pregled.

“Milion puta kada podignem auto na platformu vidim da je polutruo. Meni se ovde jedan golf četvorka umalo nije prepolovio i pao sa platforme, jer je bio truo”, kaže Toljački.

On poseduje i vulkanizersku radnju u kojoj svakoga dana gleda kako ljudi na svoja vozila montiraju stare gume iz inostranstva, koje su veoma nebezbedne. Stoga postavlja pitanje:

“Da li biste vi montirali stare, dotrajale i ispucale gume sa šarom do dva milimetra i krenuli sa ženom i decom na letovanje putem dugim 1.200 kilometara?”

Toljački podvlači da se u Subotici, na krajnjem severu Srbije, mogu kupiti stare gume iz inostranstva po ceni od samo pedeset evra, ali poručuje da je ta opcija najskuplja jer može imati smrtni ishod, nakon čega sve priče o malim platama i skupim delovima postaju izlišne.

Damir Okanović smatra da je primena oštrijih pravila, pored početnog nesnalaženja i nesporazuma ipak donela izvesne benefite, koji će u budućnosti biti još izraženiji.

“Vlasnici vozila su se definitivno uozbiljili i sada će svakako voditi mnogo više računa o ispravnosti svojih vozila. Oni koji ih redovno održavaju ne bi trebalo da imaju bilo kakvih problema, a oni koji su navikli da godinama prolaze tehnički pregled bez obzira na stanje vozila – sada su u problemu”, kaže Okanović.

Dalje podseća da je zbog primedbi građana, velike prosečne starosti vozila u Srbiji i loše ekonomske situacije, privremeno odloženo merenje emisije štetnih gasova.

“Mi moramo da mislimo o životnoj sredini jer, na veliki broj malignih oboljenja sigurno da utiču i izduvni gasovi iz 2.200.000 auspuha na putevima Srbije, ali ja mislim da je dobro što je napravljeno prelazno rešenje”, kaže Okanović i dodaje da bi momentalna primena tog propisa žestoko pogodila građane u Srbiji jer bi sigurno veliki deo vozila bio isključen iz saobraćaja.

Zbog primedbi građana i velike prosečne starosti vozila u Srbiji privremeno odloženo merenje emisije štetnih gasova
Zbog primedbi građana i velike prosečne starosti vozila u Srbiji privremeno odloženo merenje emisije štetnih gasova

“Imajući u vidu koliko je star vozni park i kakav je standard građana to bi zaista bio veliki udar na njih. Ne bi bilo dobro da se taj rok od tri godine produžava i bilo bi dobro stalno podsećati građane da je 1. jul 2020. godine krajnji rok kada će njihova vozila morati da ispunjavaju norme koje se odnose na izduvne gasove, da se ne ponovi situacija kada rok ističe da se traži odlaganje primene propisa”, kaže Okanović.

Procenjujući benefite i sporove koje je doneo početak primene novih pravila, Milan Vujanić, penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu za RSE kaže:

“Sada je napokon sprečeno registrovanje vozila na časnu reč, čega je ranije bilo jer su ljudi samo sa saobraćajnom dozvolom registrovali automobile. Sada su pooštreni kriterijumi, ali su, u praksi, neki od kriterijuma postali sami sebi suprotnost. Pored toga sporni su i pojedini servisi za tehnički pregled koji primenjuju pravila po svom nahođenju, pa se pitam kome smo to dozvolili da vrši tehnički pregled i ko im je dao pravo da se poigravaju sa građanima”, pita se Vujanić.

Iako se Okanović i Vujanić slažu da između novog i starog pravilnika u suštini nema mnogo razlike, ipak ističu da oštrija primena postojećih propisa, zajedno sa novim može biti od koristi za celo društvo.

Jedna od takvih novina, na čijoj se strogoj primeni insistira, je obavezno fotografisanje vozila, što će osujetiti sve češću pojavu dobijanja potvrde o ispravnosti za registraciju vozila, bez njihovog pojavljivanja na tehničkom pregledu.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG