Zaposleni na beogradskoj televiziji Avala, koji skoro 60 dana štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, pokušali su da uđu u prostorije te kuće, ali ih je na vratima dočekalo nesvakidašnje obaveštenje da “televizija ne radi zbog državnog praznika”. Ova kuća sa nacionalnom frekvencijom, čiji je jedan od vlasnika medijski tajkun Željko Mitrović, već dva meseca emituje samo filmove, serije i reprize emisija, a niko od nadležnih ih za sada u tome ne sprečava. Situacija u TV Avala slika je prilika stanja medija u Srbiji, koje kontroliše politika u sprezi sa tajkunima.
Nakon dva meseca koje zaposleni na TV Avala provode po hodnicima i kancelarijama čekajući svoje plate, rukovodstvo te kuće zatvorilo im je i vrata prostorija. Nekoliko desetina novinara, snimatelja, producenata, montažera.. stajalo je ispred zgrade te medijske kuće na kojoj su zatekli obaveštenje da “ne radi zbog državnog praznika”.
“Evo drage kolege ovo je Srbija! Ovako se ide u Evropsku uniju, države otvaraju granice, a oni zatvaraju. Pogledajte kako danas mi radimo, a sutra očekujte isto tako i vi da radite. Dobro se zapitajte da li je ovo Srbija za koju smo se borili 5. oktobra”, poručio je jedan od zaposlenih ispred zgrade televizije.
"Dobro se zapitajte da li je ovo Srbija za koju smo se borili 5. oktobra”, poručio je jedan od zaposlenih ispred zgrade televizije.
Zaposleni na TV Avala stupili su u štrajk pre 57 dana. U međuvremenu, isplaćene su im dve od četiri zaostale plate, a iz gornjeg levog ugla ekrana skinuto je njihovo obaveštenje o štrajku na koje imaju zakonsko pravo i koje je tamo stajalo prethodnih mesec dana.
Nikola Vukomanović iz štrajkačkog odbora Avale poručuje da ne odustaju i da će ponovo doći u ponedeljak, i to sa svojim kolegama honorarcima koji su porukama sa nepoznatog broja telefona obavešteni da od 20. februara imaju i konačnu zabranu ulaska u zgradu televizije.
“U ovu situaciju su nas doveli naši vlasnici, ali i država – ne radeći svoj posao kako treba. Pitamo zašto Danko Đunić, Johan Verner Kraus i Željko Mitrović imaju povlašćen tretman? Da li neko pomaže naše vlasnike i toleriše im ovo zato što su ih nečim zadužili? Jedno od pitanja i za RRA je kako je moguće da se ovakav program emituje, kako je moguće da mi 54 dana nemamo nikakve vesti, nikakve emisije, kako je moguće da RRA još nije uzeo da procenjuje šta se to kod nas emituje, da li je taj program sa licencama ili nije?”, upitao je Vukomanović.
Odgovoran menadžment
Na nedavnom sastanku sa vlasnicima TV Avala, Republička radiodifuzna agencija dala im je rok od 60 dana da konsoliduju ovu kuću i počnu sa redovnim emitovanjem programa, jer im u suprotnom preti oduzimanje nacionalne frekvencije.
Željko Mitrović
No, ni predsednik Upravog odbora Televizije Danko Đunić, ni manjinski vlasnik Željko Mitrović nisu se posle susreta činili zabrinutim.
“Hoćemo sada kao press conference ili jedan po jedan?”, upitao je Mitrović okupljene novinare, te nastavio u sličnom tonu sa predlogom “da bi i vlasnici trebalo da štrajkuju jer se njima duguju mnogo veće pare nego radnicima”. Pitanje o daljoj sudbini zaposlenih, manjinski vlasnik Avale i vlasnik televizije Pink ostavio je bez odgovora.
“Pa ne znam da li ste vi pregovarač u ime Avale ili mislite da bi bilo bolje da sednemo sa štrajkačkim odborom i sa njima razogvaramo. Ali, ako vas legitimišu kao njihovog advokata, vrlo smo radi i sa vama da pregovaramo,” odgovorio je Mitrović na pitanje novinarke.
Predstavnici novinarskih udruženja pozvali su tužilaštvo i policiju da se "pozabave slučajem Televizije Avala", dok bivši glavni i odgovorni urednik ove kuće Robert Nemeček smatra da je menadžment preduzeća odgovoran za nastale dugove.
“Ovo je jedan vrlo ružan dokaz da su mediji u Srbiji njihovim vlasnicima u desetom planu, i da se oni koriste za neke druge stvari koje nemaju veze
“Ma koliko to paradoksalno zvučalo, mi danas imamo manje medijskih sloboda nego devedesetih", tvrdi Dinko Gruhonjić.
sa javnim interesom, koji podrazumeva i dodeljivanje nacionalne frekvencije. Sećamo se uostalom i kako su one podeljene i kako su eliminisani i neki veliki igrači iz sveta, zarad interesa domaćih tajkuna,” ocenjuje za RSE predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, koji je većinom prećutan, pokazao je da u Srbiji danas gotovo da nema medija sa jasnom strukturom vlašništva. Praktično, za vodeće medijske kuće, uključujući i one sa nacionalnom frekvencijom, nije moguće utvrditi ko ih poseduje, čime bi se dobio odgovor i na pitanje ko im određuje uređivačku politiku.
“Ma koliko to paradoksalno zvučalo, mi danas imamo manje medijskih sloboda nego devedesetih, bar kada je reč o konvencionalnim medijima koji su pod direktinim uticajem tajkuna ili političkih moćnika. To je sprega prljavog kapitala koji je stečen devedesetih godina i koji sada pokušava da se legitimizuje ako treba i preko vlasništva nad medijima. Taj izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije zapravo može da se čita kao neki triler ili kriminalistički roman. Tužno je što on to nije, nego je u pitanju naša stvarnost koju živimo već 20 godina i koja je potpuno uvela cenzuru u klasičnim medijima u Srbiji”, kaže Gruhonjić.
Dok zaposleni na TV Avala ispred zgrade čekaju odgovore na postavljena pitanja, ova televizija sa nacionalnom frekvencijom emituje filmove, serije i reprize emsija.
