Da li u Srbiji odnos prema nevladinom sektoru sve više liči na onaj iz 90-ih godina, kada su tretirani kao izdajnici i strani plaćenici? Povoda za ovo pitanje ima dosta - najnoviji su napadi na prostorije Kuće ljudskih prava u Beogradu koja okuplja pet nevladnih orgaizacija, prekršajna prijava direktorki Inicijative mladih za ljudska prava zbog paljenja sveća 10. jula ispred Predsedništva Srbije u znak solidarnosti sa žrtvama srebreničkog genocida.
Nepoznati napadači razbili su u noći između četvrtka i petka izloge Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu. Policija je izvršila uviđaj.
“Jutros u osam sati kada smo došli u kancelariju zatekli smo polomljena dva izloga na biblioteci Kuće ljudskih prava. Polomljeni su namerno, jer ne postoji mogućnost da se, zbog uskog trotoara, na neki drugi način to desi. Policajac koji došao na uviđaj je rekao da je to urađeno nekom štanglom, nekim velikim tupim predmetom”, kaže za RSE direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović.
Deo civilnog sektora upozorava da je već mesecima pojačano nasilje čije su mete do sada bili predstavnici institucija koje kritički govore o rezultatima vlasti, predstavnici opozicionih stranaka, a sada i organizacije za ljudska prava.
To ilustruje i ovonedeljna rasprava u Skupštini Srbije u kojoj se osporava pravo nevladinom sektoru da predlaže svog kandidata za regulatnorno telo elektronskih medija, kao i serija natpisa u listu Politika o tome ko prima strane pare, ko su strani plaćenici koji rade za strane ineterese, kaže Maja Stojanović i dodaje:
“Sve ovo podseća na atmosferu 90-ih.”
Napad na Kuću ljudskih prava osudio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministar policije Nebojša Stefanović koji je obećao istragu. Regovao je i britanski ambasador Denis Kif koji je izjavio da je šokiran napadom, ali i pozdravio reakciju MUP-a i izrazio nadu da će počinioci biti kažnjeni.
Ali, kako podseća Maja Stojanović, do sada policija nije pronašla počinioce napada na pripadnike medija i drugih kontrolnih institucija: od napada na Ivana Ninića, saradnika za borbu protiv korupcije, Miroslavu Milenović, članicu Saveta za borbu protiv korupcije, dr Milovana Šuvakova, pomoćnika ministra za obrazovanje, i profesora Iliju Vujačića koji su prvi progovorili o sumnjivim doktoratima, pokazalo se i nekih visokih funkcionera.
Istovremeno sa ovim incidentom Inicijativi mladih za ljudska prava, preciznije direktroki Aniti Mitić, stigla je prekršajna prijava zbog neprijavljenog skupa 10. jula kada je grupa od nekoliko stotina građana, organizovanih preko društvenih mreža, palilo sveće u znak poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida. Tome je prethodila zabrana skupa “Sedam hiljada” kojim je trebalo 11. jula ispred Skupštine Srbije da se obeleži godišnjica genocida.
“Ja sam na svom Fejsbuk profilu objavila 10. jula da se dođe uveče i zapale sveće i policija je zbog toga mene zvala na razgovor i zatim sam dobila prekšajnu prijavu kao sazivač ovog skupa. U prijavi inače piše da je bilo 70-ak ljudi iako je bilo oko 500. Odnos policije pokazuje i činjenica da se genocid stavlja pod navodnike, iako je taj zločin u Hagu dokazan”, objašnjava direktorka Inicijative mladih Anita Mitić.
Iz MUP-a Srbije dobili smo informaciju da su i protiv Srpske radikalne stranke koja je organizovala kontraskup 10. jula i jednog od prisutnih takođe podnete prekršajne prijave.
Izdavač i kolumnista Dejan Ilić tim povodom kaže da se ponašanje ekstremne desnice u Srbiji koristi kao izgovor za obračunavanje sa onom drugom stranom koja ne deli vrednosti koje su zajedničke ljudima koji su trenutno na vlasti i ekstremnoj desnici.
"Meni je to, u načelu, jedna politička igra. Milslim da je ona loša, a onda vam je prostor da to kritikujete sužen, jer jer vam neko kaže - mi samo primenjujemo zakon - a protiv toga imate stvarno mao šta da kažete”, navodi Ilić.
Inicijativa podseća da je Ustavni sud u aprilu 2015. godine proglasio Zakon o okupljanju građana u celini neustavnim, da je ta odluka stupila na snagu u oktobru 2015. godine, i smatra da usled toga prekršajni postupak mora biti obustavljen.
