Srbija je pred novim izborima, dakle i pred novim obećanjima. O zapošljavanju nezposlenih (kojih je u Srbiji preko 700.000), investicijama koje dolaze, novim putevima i mostovima, građani su slušali već mnogo puta, ali su, čini se, sve manje skloni i da poveruju. Dok se kampanja zahuktava, istraživali smo šta su prioriteti onih koji pretenduju na vlast i da li će biti u saglasju sa onim što građani traže već duže od deceniju – bolji život.
Novi izbori, sa novom kampanjom donose i nova obećanja kojih će se građani Srbije do 16. marta sasvim sigurno naslušati. Da li će biti grandiozna kao ona od pre dve ili više godina, tek će se videti, pošto političke stranke još hvataju zalet za kampanju.
Za sada nema priča o stotinama hiljada novih radnih mesta, milijardama investicija ili kilometrima puteva, već predstavnici partija, upitani o svojim ponudama, govore o zapošljavanju mladih, obrazovanju, agraru, beloj kugi...
Građani međutim, na pitanje šta je ono što će ih opredeliti da nekome povere glas – da li su to programi stranaka, čelne ličnosti, iskustvo koje su sa njima imali, uglavnom odgovaraju da za sada ne vide ništa što bi ih privuklo ka nekome:
Iako građani navode da im je teško da odluče kome, pa čak i da li da daju svoj glas, politikolog Jovan Komšić ukazuje da će birače, u najvećem broju opredeljivati poverenje u lidere partija, pre nego u same stranke. Komšić istovremeno upozorava da će se sa ličnostima povezivati i poverenje u njihovu sposobnost da održe datu reč.
„Tu na scenu stupa element verodostojnosti i veštine lidera, veštine političkog vođe da se predstavi kao pouzdan realizator datog programa. U ovom momentu je dosta teško naći veći broj takvih lidera kojima je moguće verovati, s obzirom na to da je većina lidera prisutno u politici već manje - više 20 godina i da su svi bili u prilici da ne održe data obećanja. Ali, politika je to i građani Srbije ne memorišu na duge staze izneverena obećanja“, kaže Komšić.
A koliko su uopšte građani, poučeni iskustvima od ranije, skloni da poveruju novim obećanjima:
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković razume ovakav stav građana, jer kako navodi, iza sebe imaju već četvrt veka iskustva sa višepartizmom. Ipak, kako dodaje, istovremeno su u situaciji da moraju da razumeju dve stvari:
"Da živeti na Balkanu i u Srbiji znači vezati sudbinu za politiku koja vam odlučuje životni okvir i drugo da je politika najunosnije privredno udruženje ili organizacija, jer logikom raspodele političkog plena iz politike se zapošljava, okupiraju socijalne političke pozicije, razmenjuje i trguje uticajem. Prema tome hteli, ne hteli oni su, ili velika većina njih, u čitavoj toj priči“, kaže Stojiljković i ukazuje da je građanima, već duže od decenije, prioritet isti – kvalitet života.
Zato očekuje da ovoga puta to, po prvi put ozbiljnije, bude dominanto u predstojećoj kampanji.
„Znači životna, takozvana svakodnevna pitanja – razvoja, zapošljavanja, smanjivanje i redukovanje ekstremno razvijenog siromaštva i nezaposlenosti. Uz to, može biti i ono što je u mentalitetu našem, da i kada nam je loše vidimo da više nema drastičnih nejednakosti i nedodirljivosti, dakle ponovo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Oni će procenjivati ko tu šta ima da im ponudi“, rekao je Stojiljković
I politkolog Jovan Komšić ocenjuje da su kvalitet života i borba protiv korupcije ono što će se naći u fokusu predizborne trke. Komšić veruje da će partije pre svih ciljati na takozvane „tranzicione gubitnike“, građane koji su u sumnjivim privatizacijama ostali bez radnih mesta i mogućnosti da izdržavaju sebe i svoje porodice, a kojih je u Srbiji veoma mnogo.
„Građanima je kao so, kao kap vode, neophodna vera u to da je u politici moguće naći i koliko - toliko pridržavanja vladavine prava i sprečavanja krađe javne, društvene, državne imovine. Mislim da će to biti ključno i u tom polju onda naravno da su prisutni utisci i predstave građana, i da će oni koji su prvi krenuli u tu kampanju imati veću podršku u odnosu na druge aktere“, kaže Komšić
Novi izbori, sa novom kampanjom donose i nova obećanja kojih će se građani Srbije do 16. marta sasvim sigurno naslušati. Da li će biti grandiozna kao ona od pre dve ili više godina, tek će se videti, pošto političke stranke još hvataju zalet za kampanju.
Za sada nema priča o stotinama hiljada novih radnih mesta, milijardama investicija ili kilometrima puteva, već predstavnici partija, upitani o svojim ponudama, govore o zapošljavanju mladih, obrazovanju, agraru, beloj kugi...
Građani međutim, na pitanje šta je ono što će ih opredeliti da nekome povere glas – da li su to programi stranaka, čelne ličnosti, iskustvo koje su sa njima imali, uglavnom odgovaraju da za sada ne vide ništa što bi ih privuklo ka nekome:
Iako građani navode da im je teško da odluče kome, pa čak i da li da daju svoj glas, politikolog Jovan Komšić ukazuje da će birače, u najvećem broju opredeljivati poverenje u lidere partija, pre nego u same stranke. Komšić istovremeno upozorava da će se sa ličnostima povezivati i poverenje u njihovu sposobnost da održe datu reč.
„Tu na scenu stupa element verodostojnosti i veštine lidera, veštine političkog vođe da se predstavi kao pouzdan realizator datog programa. U ovom momentu je dosta teško naći veći broj takvih lidera kojima je moguće verovati, s obzirom na to da je većina lidera prisutno u politici već manje - više 20 godina i da su svi bili u prilici da ne održe data obećanja. Ali, politika je to i građani Srbije ne memorišu na duge staze izneverena obećanja“, kaže Komšić.
A koliko su uopšte građani, poučeni iskustvima od ranije, skloni da poveruju novim obećanjima:
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković razume ovakav stav građana, jer kako navodi, iza sebe imaju već četvrt veka iskustva sa višepartizmom. Ipak, kako dodaje, istovremeno su u situaciji da moraju da razumeju dve stvari:
"Da živeti na Balkanu i u Srbiji znači vezati sudbinu za politiku koja vam odlučuje životni okvir i drugo da je politika najunosnije privredno udruženje ili organizacija, jer logikom raspodele političkog plena iz politike se zapošljava, okupiraju socijalne političke pozicije, razmenjuje i trguje uticajem. Prema tome hteli, ne hteli oni su, ili velika većina njih, u čitavoj toj priči“, kaže Stojiljković i ukazuje da je građanima, već duže od decenije, prioritet isti – kvalitet života.
Zato očekuje da ovoga puta to, po prvi put ozbiljnije, bude dominanto u predstojećoj kampanji.
„Znači životna, takozvana svakodnevna pitanja – razvoja, zapošljavanja, smanjivanje i redukovanje ekstremno razvijenog siromaštva i nezaposlenosti. Uz to, može biti i ono što je u mentalitetu našem, da i kada nam je loše vidimo da više nema drastičnih nejednakosti i nedodirljivosti, dakle ponovo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Oni će procenjivati ko tu šta ima da im ponudi“, rekao je Stojiljković
I politkolog Jovan Komšić ocenjuje da su kvalitet života i borba protiv korupcije ono što će se naći u fokusu predizborne trke. Komšić veruje da će partije pre svih ciljati na takozvane „tranzicione gubitnike“, građane koji su u sumnjivim privatizacijama ostali bez radnih mesta i mogućnosti da izdržavaju sebe i svoje porodice, a kojih je u Srbiji veoma mnogo.
„Građanima je kao so, kao kap vode, neophodna vera u to da je u politici moguće naći i koliko - toliko pridržavanja vladavine prava i sprečavanja krađe javne, društvene, državne imovine. Mislim da će to biti ključno i u tom polju onda naravno da su prisutni utisci i predstave građana, i da će oni koji su prvi krenuli u tu kampanju imati veću podršku u odnosu na druge aktere“, kaže Komšić
