JAT airways, preduzeće koje je davne 1947. osnovano kao Jugoslovenski aerotransport, posle više od šezdeset godina poslovanja u državnim rukama uskoro bi delom moglo da postane privatno vlasništvo.
Ukoliko se realizuju pregovori sa grupom najjačih srpskim biznismena JAT će dobiti tri nova aviona, dok će umesto umesto dosadašnjih 1.200 imati 400 radnika.
Šta država želi objasnio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastukturu, rekavši da će nova firma biti formirana do kraja mandata sadašnje vlade:
“Imamo ideju da od JAT-a napravimo novu avio-kompaniju koja bi radila dobro. Odvojićemo ono što ne valja, zaposlenima koji prihvataju socijalni program daćemo uslove da mogu da idu u penziju, a ono što ostane zdravo u JAT-u prebacićemo u novu firmu. Pola novca daće privrednici, a drugu polovinu i možda još neki dinar više daće vlada. U krajnjoj liniji, svi treba da shvatimo da živimo u kapitalizmu. Pa neka onda privatnici vode i kompaniju JAT, zašto da ne, to je dobra ideja.”
Planovi su da novi JAT počne da radi za nekoliko meseci sa starom flotom, dok je za iduću godinu predvidjena kupovina novih aviona.
"Odvojićemo ono što ne valja, zaposlenima koji prihvataju socijalni program daćemo uslove da mogu da idu u penziju, a ono što ostane zdravo u JAT-u prebacićemo u novu firmu", kaže ministar Mrkonjić.
Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, potvrdio je da razmatra ulaganje u JAT, dok se kao članovi konzorcijuma koji će ukupno uložiti 25 miliona evra pominju Miroslav Mišković, prvi čovek Delta holdinga, i još trojica privrednika.
Ekonomista Milan Kovačević izjavio je za RSE da, posle više bezuspešnih pokušaja prodaje, to ne bi bilo loše rešenje za JAT.
“Ako bi uspeli da naprave uspešnu kompaniju koja je u svojini domaćih poslovnih ljudi, zašto da ne, to bi bilo sasvim uredu. Sigurno je namera da se iskoriste postojeća prava na letove i druge slične stvari koje ima JAT. Ali onda gubitak koji je nastao treba da podnesu poreski obveznici. Pitanje je koliko je korektno ispregovarati to samo sa određenim ljudima. Jer će se njima verovatno dati mnogo više nego što bi se dalo uz pomoć nekakvog uporedjenja sa svim zainteresovanima koji bi možda želeli da udju u takav aranžman. I može da se dogodi da poreskim obveznicima ostane previše lošega, a da se previše koristi da ovima koji će u toj ideji učestvovati.”
Ono što najviše opterećuje konzorcijum potencijalnih vlasnika je loše poslovanje nacionalne avio-kompanije: JAT je u 2010. imao gubitak od 3,8 milijardi dinara (36 miliona evra), što je za 140 odsto više nego u prethodnoj godini.
Državi ostaje 50 posto vlasništva
U razgovorima vlade i grupe biznismena ideja je da se preuzme osam najboljih aviona JAT-a i napravi firma koja bi vredela 50 miliona evra. Dogovor je da država zadrži 50 odsto vlasništva u ovoj avio-kompaniji.
Biznismen Miodrag Kostić je, govoreći o motivima za ulaganje, rekao da to čini iz čistog altruizma.
Sjedište Jat airwaysa
“Ako mislite da bih ja želeo da uložim u JAT zbog novca, zbog zarade, onda ću vam reći da to nije tačno. Jer tu para nema. Smatram da Srbija treba da ima nacionalnog avio-prevoznika. Uostalom, ja sam veliki korisnik usluga JAT-a, moje troje dece takodje putuje tim istim JAT-om, i sramota me je kakvom avio-kompanijom putujemo.”
U 2011. godini JAT je prevezao više od milion putnika. Profitabilnim se pokazalo desetak linija, medju kojima su one za Moskvu, Atinu i Pariz, pa se očekuje da će novi vlasnici poslovni akcenat staviti na ove rute. Sindikalci su o mogućem aranžmanu uglavnom upoznati iz medija.
Miroslav Mijajlović, predsednik Sindikata JAT Nezavisnost, kaže za naš program da bi voleo da domaći biznismeni budu slamka spasa, ali da ne veruje da će to biti lak posao:
“Šta ćemo sada, vlada je donela takvu odluku i neka radi kako misli da treba. Nisam optimista jer svi potezi koje je vlada do sada vukla u vezi sa JAT-om nisu bili dobri. Jednostavno, ne vidim kako može da se spase ova kompanija. Stvarno ne znam. Voleo bih da me neko demantuje i da firma konačno počne da funkcioniše onako kako treba.”
"Ovde se jedino radi o tome da će domaći bogataši uložiti novac ako nađu dovoljno koristi u tome. Nikako oni neće da troše svoje pare zbog nekakvog patriotizma”, ocenjuje Milan Kovačević.
JAT airways leti na više od 30 evromediteranskih destinacija sa ukupno 14 aviona u floti: 10 Boeinga 737-300 i četiri ATR 72 koji su u proseku stari dvadesetak godina.
Milan Kovačević smatra da najavljeno ulaganje u JAT predstavlja klasičan poslovni interes domaćih privrednika.
“U poslovima se ne koristi patriotizam, niti to treba povezivati sa biznisom. Ovde se jedino radi o tome da će domaći bogataši uložiti novac ako nađu dovoljno koristi u tome. Nikako oni neće da troše svoje pare zbog nekakvog patriotizma.”
Srbija je sa firmom Airbus 1998. sklopila ugovor, za koji se posle ispostavilo da je sporan, o kupovini osam novih letelica za JAT ali ni jedan avion još nije stigao iz Francuske u Beograd iako je krajnji rok isporuke bio 2005. godina.
