Srbija je, kako pokazuju istraživanja domaćih nezavisnih ekonomista, postala tranzicioni gubitnik, iako je imala šansu da bude pobednik. Reforma srpske ekonomije pre jedne decenije dobro je počela, ali su je mnoge neučinjene stvari i sadašnja svetska kriza dovele pred neizvesne godine, zbog čega stručnjaci pozivaju na hitnu akciju.
Samo par godina posle demokratskih promena Srbiji su predviđali svetlu budućnost i status „balkanskog tigra“, poredeći početak njenih ekonomskih reformi sa onima u Rumuniji i Bugarskoj, ali se ona skoro deceniju posle toga nalazi daleko od pozicije privredno moćne zemlje i na lestvici na kojoj je sada često svrstavaju sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom. Razlozi su mnogi, ali najvažniji je svakako nedostatak promena.
Zato Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, ima običaj da kaže da i srpskoj ekonomiji fali 6. oktobar i to kroz hitne institucionalne reforme:
Miroslav Prokopijević
"Nema ni 'R' od reformi. Prema tome, nastavljamo da gubimo vreme, a ono što će se dešavati je manji pad dohodaka, dok bude imalo para od MMF-a ili prodaje imovine, i nešto veći pad kasnije. Onda, ono što će u budućnosti uslediti je emigracija radne snage, posebno mlađe, kvalifikovanije, preduzetnije i, na rizik spremnije, populacije."
Iako se prelazak iz autoritarnog režima u demokratski poredak u Srbiji beleži kao napredak, promene na političkom planu ne prate i one u ekonomiji zbog čega liberalni ekonomisti često pozivaju na hitne sveobuhvatne tržišne reforme koje bi pratila vladavina prava.
Da bi se sprovela ekonomska tranzicija, po mišljenju Zorana Živkovića, bivšeg predsednika Vlade Srbije, za koga je tranzicija stala 2004. godine po dolasku nove garniture na vlast, ključno je ono gde u Srbiji zapinje na mnogim najvažnijim pitanjima - postizanje političkog jedinstva:
"Neće ni danas biti većine za tranziciju. I nova vlast u Srbiji zna šta treba da uradi, pošto to znaju i vrapci na grani… Ali je problem u tome što saznanje šta treba da se radi proizvodi zaključak da će onaj ko to bude radio biti nepopularan. I to je tačno. Što bolje sprovodiš tranziciju, to ćeš sa većim porazom da padneš na sledećim izborima. Ali to je tvoja istorijska uloga."
Manipulacija nacionalnom valutom
Podaci iz prošlosti najbolje govore da je Srbija lepo krenula jer su, na primer, prihodi od privatizacije 2003. godine bili 1,5 milijardi evra. Danas je takvacifra, što zbog svega navedenog, što zbog svetske ekonomske krize teško zamisliva. Ipak, prodaja društvenih i državnih firmi je za ekonomiste kao što je Andrej Stanimirović, iz Liberalnog centra, proritet i zato se zalažu za što brže sporovođenje u delo njihove devize "Privatizacija odmah":
"Što se ekonomske tranzicije tiče, politička elita je izgleda dezorijentisana. Znači, ne zna se da li mi rušimo socijalizam ili ga ponovo gradimo, ili ga nekako čuvamo. Primer ovakvog pristupa privatizaciji je Telekom od kog je prodato 20 odsto, pa se sada prodaje četrdeset, pa možda i ne… Ali, u najboljem slučaju radi se o nekoj delimičnoj privatizaciji u kojoj se državni aparat sve vreme trudi da ključne stvari zadrži pod kontrolom."
Primedbe ekonomista su da je relativno visok životni standard vlast održavala zahvaljući manipulacijama nacionalne valute i kursom koji je bio nerealan, pa su neka predviđanja da će za jedno četiri ili pet godina, kada se istroše resursi iz privatizacije, standard građana biti na nivou produktivnosti. Vreme će pokazati koliko će opstati sadašnji koncept države blagostanja, Srbije bez brzih reformi, ali ekonomista Aleksandar Novaković predviđa da bi to moglo da potraje:
"To je koncept koji i dalje u značajnoj meri zadržava uticaj politike. Sve dok se Srbija ne oslobodi uticaja politike, i to tako što će pre svega izvršiti liberalizaciju u ekonomiji, mi ne možemo da se oslobodimo ovoga u čemu danas živimo."
Možda baš svi građani potpuno ne znaju šta znače poruke ekonomista, restitucija, deregulacija, privatizacija, ali dobro znaju kako žive. Oni sa kojima smo razgovarali, kažu samo jedno – tranzicija:
"Znam ja šta je tranzicija… To je, što bi na jugu bi rekli, „Debele guske hrane“."
"To su promene na gore. Manje para, lošiji život, a dokle ne znam..."
"To je povratak u kapitalizam. Znate ono, kada velika većina nastrada, a manjina se obogati."
"Ja sam penzionerka iz privrede, ekonomista, imam penziju 180 evra. Možete samo da zamislite kako se živi..."
"Pa nema plata, nema naplata, nema penzija, nema priliva, nema nade, nema ništa."
"Pravo da vam kažem, toliko mi se smučilo sve da o tranziciji više ne razmišljam uopšte."
Samo par godina posle demokratskih promena Srbiji su predviđali svetlu budućnost i status „balkanskog tigra“, poredeći početak njenih ekonomskih reformi sa onima u Rumuniji i Bugarskoj, ali se ona skoro deceniju posle toga nalazi daleko od pozicije privredno moćne zemlje i na lestvici na kojoj je sada često svrstavaju sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom. Razlozi su mnogi, ali najvažniji je svakako nedostatak promena.
Zato Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, ima običaj da kaže da i srpskoj ekonomiji fali 6. oktobar i to kroz hitne institucionalne reforme:
"Nema ni 'R' od reformi. Prema tome, nastavljamo da gubimo vreme, a ono što će se dešavati je manji pad dohodaka, dok bude imalo para od MMF-a ili prodaje imovine, i nešto veći pad kasnije. Onda, ono što će u budućnosti uslediti je emigracija radne snage, posebno mlađe, kvalifikovanije, preduzetnije i, na rizik spremnije, populacije."
Iako se prelazak iz autoritarnog režima u demokratski poredak u Srbiji beleži kao napredak, promene na političkom planu ne prate i one u ekonomiji zbog čega liberalni ekonomisti često pozivaju na hitne sveobuhvatne tržišne reforme koje bi pratila vladavina prava.
Da bi se sprovela ekonomska tranzicija, po mišljenju Zorana Živkovića, bivšeg predsednika Vlade Srbije, za koga je tranzicija stala 2004. godine po dolasku nove garniture na vlast, ključno je ono gde u Srbiji zapinje na mnogim najvažnijim pitanjima - postizanje političkog jedinstva:
"Neće ni danas biti većine za tranziciju. I nova vlast u Srbiji zna šta treba da uradi, pošto to znaju i vrapci na grani… Ali je problem u tome što saznanje šta treba da se radi proizvodi zaključak da će onaj ko to bude radio biti nepopularan. I to je tačno. Što bolje sprovodiš tranziciju, to ćeš sa većim porazom da padneš na sledećim izborima. Ali to je tvoja istorijska uloga."
Manipulacija nacionalnom valutom
Podaci iz prošlosti najbolje govore da je Srbija lepo krenula jer su, na primer, prihodi od privatizacije 2003. godine bili 1,5 milijardi evra. Danas je takva
Politička elita je izgleda dezorijentisana. Ne zna se da li mi rušimo socijalizam ili ga ponovo gradimo, ili ga nekako čuvamo.
"Što se ekonomske tranzicije tiče, politička elita je izgleda dezorijentisana. Znači, ne zna se da li mi rušimo socijalizam ili ga ponovo gradimo, ili ga nekako čuvamo. Primer ovakvog pristupa privatizaciji je Telekom od kog je prodato 20 odsto, pa se sada prodaje četrdeset, pa možda i ne… Ali, u najboljem slučaju radi se o nekoj delimičnoj privatizaciji u kojoj se državni aparat sve vreme trudi da ključne stvari zadrži pod kontrolom."
Primedbe ekonomista su da je relativno visok životni standard vlast održavala zahvaljući manipulacijama nacionalne valute i kursom koji je bio nerealan, pa su neka predviđanja da će za jedno četiri ili pet godina, kada se istroše resursi iz privatizacije, standard građana biti na nivou produktivnosti. Vreme će pokazati koliko će opstati sadašnji koncept države blagostanja, Srbije bez brzih reformi, ali ekonomista Aleksandar Novaković predviđa da bi to moglo da potraje:
"To je koncept koji i dalje u značajnoj meri zadržava uticaj politike. Sve dok se Srbija ne oslobodi uticaja politike, i to tako što će pre svega izvršiti liberalizaciju u ekonomiji, mi ne možemo da se oslobodimo ovoga u čemu danas živimo."
Možda baš svi građani potpuno ne znaju šta znače poruke ekonomista, restitucija, deregulacija, privatizacija, ali dobro znaju kako žive. Oni sa kojima smo razgovarali, kažu samo jedno – tranzicija:
"Znam ja šta je tranzicija… To je, što bi na jugu bi rekli, „Debele guske hrane“."
"To su promene na gore. Manje para, lošiji život, a dokle ne znam..."
"To je povratak u kapitalizam. Znate ono, kada velika većina nastrada, a manjina se obogati."
"Ja sam penzionerka iz privrede, ekonomista, imam penziju 180 evra. Možete samo da zamislite kako se živi..."
"Pa nema plata, nema naplata, nema penzija, nema priliva, nema nade, nema ništa."
"Pravo da vam kažem, toliko mi se smučilo sve da o tranziciji više ne razmišljam uopšte."
