Skoro trećina radno sposobnih građana u Srbiji nema posao, a stopa nezaposlenosti krajem iduće godine mogla bi da dostigne psihološku granicu od 30 odsto, predviđaju ekonomski stručnjaci.
Po stopi nezaposlenosti Srbija se svrstala među zemlje sa najvećom nezaposlenošću u Evropi. Prema podacima Ministarstva rada iz aprila, bez posla je 26,1 odsto radno sposobnih, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 755.000 nezaposlenih, dok nezvanične procene govore da ih je odavno više od milion.
Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, rekao je za RSE da su ekonomska kriza i pad privredne aktivnosti ključni razlozi za veliki broj ljudi bez posla, ali da će država pokušati da smanji nezaposlenost koliko god je to moguće.
“Ključna stvar za povećanje broja zaposlenih su inostrane investicije i povećanje obima proizvodnje kako bi se na taj način uvećao privredni rast. To su pitanja od kojih će svakako zavisiti stopa nezaposlenosti. Izdvajanja koja smo namenili kroz aktivne mere zapošljavanja su sitna mera koja bi trebalo da pruži određeni podsticaj, ali bez povećanja privrednog rasta i obima investicija ne možemo značajno da promenimo sliku nezaposlenosti ni tokom naredne godine”, ističe Martinović.
Ekonomisti predviđaju da će nezaposlenost nastaviti da raste čak i ako ne bude otpuštanja radnika jer su ogromni problemi nelikvidnost privrede i višak zaposlenih u javnom sektoru.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za RSE da velikih investicija nema na vidiku i da, uz dosadašnju lošu ekonomsku politiku, nije realno da se zaustavi rast nezaposlenosti.
“Vlada se hvali da je stabilizovala javnu potrošnju jer će biti manji deficit. Ali tu se krije jedna važnija informacija, a to je da je do stabilizacije javnih finansija došlo u najvećoj meri zbog povećanja poreza. Tako da imamo situaciju da će iduće godine privredi biti još teže. Pa se bojim da onda neće biti moguć ni očekivani privredni rast od dva odsto”, ocenjuje Kovačević.
Pojeftiniti državu
Jedna trećina na evidenciji nezaposlenih u Srbiji su osobe bez stručne spreme, i ti ljudi imaju najveći problem da se zaposle.
Srđan Andrijanić, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže za RSE da nešto veće šanse da nađu posao, čak i u vreme ekonomske krize, imaju visokoobrazovani i vlasnici srednjoškolskih diploma za zanimanja u građevinskoj industriji.
“Najbrže do posla dolaze fasaderi, stolari, armirači, zavarivači, operateri na cnc mašinama i rukovaoci građevinskom mehanizacijom. Traženi su i kuvari i radnici za sklapanje automobilskih delova. A kada se radi o onima koji su završili fakultete, najbolje prolaze oni sa diplomama iz oblasti IT tehnologija, inženjeri informatike, ali je i ovde bitno da li poseduju odgovarajuće licence i sertifikate na određenim poslovima”, navodi Andrijanić.
Više od polovine građana Srbije smatra da je nezaposlenost najveći problem sa kojim se zemlja suočava, ali ne veruje da će država nešto bitnije moći da promeni u toj oblasti.
Državni sekretar Zoran Martinović tvrdi da će država učiniti sve da podstakne strana ulaganja i napominje da je u budžetu Srbije planirano više od četiri milijarde dinara (35 miliona evra) za zapošljavanje.
“Ali to svakako neće biti dovoljno da se značajno utiče na procenat zaposlenosti. Kroz razne programe ćemo u 2013. godini poslodavcima davati subvencije za zapošljavanje, obezbedićemo i podršku samozapošljavanju kroz osnivanje radnji i zadruga, dok ćemo posebnu pažnju posvetiti paketima usluga za mlade i viškove zaposlenih”, rekao je on.
Ekonomista Milan Kovačević zaključuje da će uprkos proklamovanim merama vlasti nezaposlenost sigurno nastaviti da raste, sve dok se ne sprovedu sistemske reforme u srpskoj ekonomiji.
“Jako je zabrinjavajuće to što je potpuno zamrla ideja o potrebi odvajanja politike od ekonomije, restrukturiranja i ubrzavanja privatizacije javnih preduzeća. Neće mnogo pomoći čak i ako prodamo smederevsku železaru, ako bude rastao izvoz automobila iz Kragujevca, ili ako u poljoprivredi bude rodna godina… Najvažnije je pojeftiniti državu, učiniti je efikasnijom, pa bi onda bilo bolje i celoj privredi”, zaključuje Kovačević.
Među nezaposlenima u Srbiji najviše je mladih do 30 godina, čak 206.000, što je 27 odsto radno sposobnih građana koji nemaju posao.
Po stopi nezaposlenosti Srbija se svrstala među zemlje sa najvećom nezaposlenošću u Evropi. Prema podacima Ministarstva rada iz aprila, bez posla je 26,1 odsto radno sposobnih, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 755.000 nezaposlenih, dok nezvanične procene govore da ih je odavno više od milion.
Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, rekao je za RSE da su ekonomska kriza i pad privredne aktivnosti ključni razlozi za veliki broj ljudi bez posla, ali da će država pokušati da smanji nezaposlenost koliko god je to moguće.
“Ključna stvar za povećanje broja zaposlenih su inostrane investicije i povećanje obima proizvodnje kako bi se na taj način uvećao privredni rast. To su pitanja od kojih će svakako zavisiti stopa nezaposlenosti. Izdvajanja koja smo namenili kroz aktivne mere zapošljavanja su sitna mera koja bi trebalo da pruži određeni podsticaj, ali bez povećanja privrednog rasta i obima investicija ne možemo značajno da promenimo sliku nezaposlenosti ni tokom naredne godine”, ističe Martinović.
Ekonomisti predviđaju da će nezaposlenost nastaviti da raste čak i ako ne bude otpuštanja radnika jer su ogromni problemi nelikvidnost privrede i višak zaposlenih u javnom sektoru.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za RSE da velikih investicija nema na vidiku i da, uz dosadašnju lošu ekonomsku politiku, nije realno da se zaustavi rast nezaposlenosti.
“Vlada se hvali da je stabilizovala javnu potrošnju jer će biti manji deficit. Ali tu se krije jedna važnija informacija, a to je da je do stabilizacije javnih finansija došlo u najvećoj meri zbog povećanja poreza. Tako da imamo situaciju da će iduće godine privredi biti još teže. Pa se bojim da onda neće biti moguć ni očekivani privredni rast od dva odsto”, ocenjuje Kovačević.
Pojeftiniti državu
Jedna trećina na evidenciji nezaposlenih u Srbiji su osobe bez stručne spreme, i ti ljudi imaju najveći problem da se zaposle.
Srđan Andrijanić, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže za RSE da nešto veće šanse da nađu posao, čak i u vreme ekonomske krize, imaju visokoobrazovani i vlasnici srednjoškolskih diploma za zanimanja u građevinskoj industriji.
“Najbrže do posla dolaze fasaderi, stolari, armirači, zavarivači, operateri na cnc mašinama i rukovaoci građevinskom mehanizacijom. Traženi su i kuvari i radnici za sklapanje automobilskih delova. A kada se radi o onima koji su završili fakultete, najbolje prolaze oni sa diplomama iz oblasti IT tehnologija, inženjeri informatike, ali je i ovde bitno da li poseduju odgovarajuće licence i sertifikate na određenim poslovima”, navodi Andrijanić.
Više od polovine građana Srbije smatra da je nezaposlenost najveći problem sa kojim se zemlja suočava, ali ne veruje da će država nešto bitnije moći da promeni u toj oblasti.
Državni sekretar Zoran Martinović tvrdi da će država učiniti sve da podstakne strana ulaganja i napominje da je u budžetu Srbije planirano više od četiri milijarde dinara (35 miliona evra) za zapošljavanje.
“Ali to svakako neće biti dovoljno da se značajno utiče na procenat zaposlenosti. Kroz razne programe ćemo u 2013. godini poslodavcima davati subvencije za zapošljavanje, obezbedićemo i podršku samozapošljavanju kroz osnivanje radnji i zadruga, dok ćemo posebnu pažnju posvetiti paketima usluga za mlade i viškove zaposlenih”, rekao je on.
Ekonomista Milan Kovačević zaključuje da će uprkos proklamovanim merama vlasti nezaposlenost sigurno nastaviti da raste, sve dok se ne sprovedu sistemske reforme u srpskoj ekonomiji.
“Jako je zabrinjavajuće to što je potpuno zamrla ideja o potrebi odvajanja politike od ekonomije, restrukturiranja i ubrzavanja privatizacije javnih preduzeća. Neće mnogo pomoći čak i ako prodamo smederevsku železaru, ako bude rastao izvoz automobila iz Kragujevca, ili ako u poljoprivredi bude rodna godina… Najvažnije je pojeftiniti državu, učiniti je efikasnijom, pa bi onda bilo bolje i celoj privredi”, zaključuje Kovačević.
Među nezaposlenima u Srbiji najviše je mladih do 30 godina, čak 206.000, što je 27 odsto radno sposobnih građana koji nemaju posao.
