Dostupni linkovi

Srbiji na čelu OEBS-a slede veći pritisci


Dok šef srpske diplomatije Ivica Dačić na konferenciji OEBS-a u Beču poručuje da Briselski sporazum može biti recept za rešavanje mnogih drugih konflikata i da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet svih članica UN, pozdravljajući mirovni plan predsednika Petra Porošenka, nameće se pitanje da li će Beograd kada iduće godine preuzme rotaciono predsedavanje OEBS-om biti na još dramatičnijoj klackalici između Zapada i Rusije, kako će proći i koliku cenu će platiti razapeta između njih.

Države-članice Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju predsedavaju rotirajući se, pa s obzirom na tu činjenicu ne treba očekivati preveliko jačanje pritisaka na Srbiju. To ne treba očekivati ni zbog toga što je ova organizacija prilično skrajnuta, s obzirom da se o ukrajinskoj krizi i politici prema Rusiji odlučuje na nivoima Evropske unije i najuticajnijih međunarodnih igrača.

Ipak, dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak kaže da raste frustracija u državama-članicama EU i Evropskoj komisiji zbog neusaglašavanja spoljne politike Srbije, kao zemlje-kandidata sa diplomatijom EU.

“Juče je, recimo, komesar Štefan File rekao da ako svoju politiku uskladite sa politikom EU, vaš proces evrointegracije će biti brži. A to se može shvatiti kao aluzija, kao posredna kritika, politike Beograda, koja polako izbija argumente iz ruku čak i onih zemalja-članica koje podržavaju Srbiju. Može se očekivati da će ona u jednom trenutku poslužiti, recimo, Nemačkoj, kao i drugim državama-članicama EU koje su protiv daljeg evropskog proširenja da upru prst u Beograd i cinično konstatuju da Srbija nije spremna, da ne ispunjava uslove za članstvo. U tom smislu ovo može prilično usporiti proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji”, kaže Jozwiak.

OEBS, osim simboličkog, nema neki veliki politički uticaj, ali Rusija ima druge načine da vrši pritisak na zemlje koje joj se suprotstavljaju, kaže urednik u ruskom servisu RSE Andrej Šarij.

“OEBS kao organizacija nema veliki utaicaj u političkom životu Evrope. Ona, naravno, ima simbolički značaj kao jedna od najstarijih međunarodnih organizacija na starom kontitentu, ali ne mislim da će činjenica da će Srbija predsedavati OEBS-om ruskoj diplomatiji dati neke nove karte za igru. Naravno, Rusija može da iskoristi i to, ali moramo imati u vidu da je pozicija OEBS-a uvek kompromisna i da svaka država pokušava da iskoristi tu organizaciju u svom interesu, tako da Rusija tu nije izuzetak”, kaže Šarij.

Ruskih pritisaka na Srbiju, ističe Šarij, biće, ali ne zbog toga što će ona u narednoj godini biti na čelu OEBS-a već zato što je u aktuelnoj igri Ukrajina-Rusija svaka država od značaja za Moskvu.

“Poznate su mogućnosti uticaja i pritisaka Moskve. Prvo, to je ekonomski i energetski aranžman sa Srbijom, pri čemu je sada za Rusiju veoma važan gasovod Južni tok. Ako Srbija bude kooperativna, možda će od Moskve dobiti neke nove kredite i saradnju u nekim projektima, a ako ne bude, Moskva ima, što je već pokazala i u odnosima sa drugim državama, da ima ekonomske mogućnosti da uskraćuje saradnju ili, pak, da podiže cenu gasa, što je jedno od ključnih sredstava ruske manipulacije i ucene bilo koje evropske države. Jasno je u tom smislu da je srpska vlada i Srbija uopšte u dosta teškoj poziciji, ali mora ispoljiti odlučnost i razumevanje da je distanca između Evropske unije i Rusije sada toliko velika kao nikada pre”, ocenjuje Šarij.

Srbija će svakako biti izložena i većim pritiscima Zapada i većim pritiscima Rusije kada bude na čelu OEBS-a, ali u toj organizaciji mnogo je veći broj članica koje stoje na stanovištu da su postupci Rusije u Ukrajini neprihvatljivi.

Iako je odlučivanje u OEBS-u konsensualno, Srbija će se naći u poziciji da svoj stav učini jasnijim, ocenjuje bivši diplomata Vatroslav Vekarić i dodaje:

“Ja pretpostavljam da će ojačati pozicija Srbije u pravcu neprihvatanja teritorijalnih promena u Ukrajini, a što se tiče sankcija Rusiji, to je nešto što će sigurno Srbiji predstavljati teškoću da prihvati, mada OEBS u svojoj praksi nema akcenat toliko na sankciama koliko na postizanju zajedničkih rešenja, a u najgorem slučaju, nekakvim deklarativnim, verbalnim osudama. O konketnim sankcijama više odlučuju same vlade ili druge međunarodne organizacije, kao što su Evropska unija i druge”, kaže Vekarić.

Mnoge zemlje-članice EU strahuju, međutim, da će Rusija Srbiju iskoristiti kao trojanskog konja, prenosi Rikard Jozwiak:

“Rusija vrši pritisak na Srbiju, ali ona vrši pritisak i na zemlje-članice EU i to brine mnoge zemlje. Neke od njih brine to što bi Srbija mogla odigrati ulogu trojanskog konja, iako postoje i druge zemlje Evropske unije koje takođe ponekad prave ustupke Rusiji”.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG