Povodom izjave ministra odbrane Dragana Šutanovaca, da je, nakon završetka profesionalizacije Vojske Srbije, potrebno investirati novac u nabavku nove ratne tehnike za potrebe oružanih snaga – pre svega u avijaciju, PVO, radarske sisteme i oklopne transportere - ananlitičari i poznavaoci prilika u vojsci smatraju da su to njene realne potrebe, ali takođe konstatuju da je to cena koju Srbija mora da plati, ukoliko želi da istraje na svojom opredeljenju za vojnu neutralnost.
Vojska Srbije je u ozbiljnom tehničko-tehnološkom zaostajanju i takva situacija mora da se prevaziđe – i zbog odbrane vlastite teritorije i zbog učešća u međunarodnim mirovnim operacijama. Ovaj stav profesor sa Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić obrazlaže činjenicom da već duže vreme u Vojsku Srbije ništa nije investirano i sve što sada poseduje uglavnom je nasleđeno od JNA.
"Koliko znam, nedavno su kupljeni neki kamioni, međutim, u borbenu tehniku ništa ozbiljno nije ulagano. Znači, neophodno je da se uloži u sisteme veze, najskuplja investicija će biti vazduhoplovstvo i oklopni transporteri točkaši", kaže Dragišić i upozorava:
Zoran Dragišić
"Ukoliko se ne napravi ozbiljan plan kako će se Vojska Srbije modernizovati, ja se bojim da se, za par godina, ta vojska ne svede na nekakve snage za očuvanje javnog reda i mira."
Predsednik Atlanskog saveta Vladan Živulović takođe se slaže da je Vojsci Srbije neophodna modernizacija i obnavljanje naoružanja, posebno u uslovima vojne neutralnosti za koju se Srbija opredelila.
"Kad proglasite neutralnost koja, naravno, treba da bude međunarodno priznata, što ovde nije slučaj, onda morate da imate takvo naoružanje i takvu vojsku koja, u slučaju rata, može da odgovori na takozvani dvostrani napad. A to znači – daleko veći broj vojnika i veća tehnika”, ocenjuje Živulović.
Ministar Šutanovac je u intervjuu za nedeljnik "Novi magazin" ocenio da bi pomoglo i kada bi za vojsku iz budžeta bilo izdvojeno onoliko novca koliko je bilo izdvojeno 2008. godine. Tada je vojska dobila 170 miliona evra više u odnosu na ovu godinu, a za taj novac – kaže Šutanovac - Srbija bi mogla da kupi šest novih borbenih aviona, kakvi nisu kupljeni od 1986. godine.
Mogućnosti i privredne saradnje
To je, procenjuje Vladan Živulović, daleko od njenih potreba.
"Neutralna Švajcarska ima preko 100 aviona F -16. Švedska, koja je isto tako neutralna, ima preko 450 aviona lovaca. Tako da je izjava gospodina Šutanovca da nam treba šest aviona – krajnje minimalna potreba i krajnje minimalan zahtev u takvoj situaciji. Ovaj zahtev je potpuno legitiman i neophodan, samo je pitanje gde i kako naći novac. Neka im je bog u pomoći kako će to da izvedu.”, kaže Živulović.
Činjenica da politički establišment ne pokazuje želju
da pristupi NATO-u, po mišljenju Zorana Dragišića, dovodi Srbiju u poziciju da ne može da deli bezbednost i da se specijalizuje za određene oblasti.
"Mi prosto nemamo saveznike, tako da celokupna nacionalna bezbednost Srbije pada isključivo na pleća naših građana i naših oružanih snaga. To su stvari o kojima ovi politikanti, koji bulazne o vojnoj neutralnosti, nikada nisu razmišljali i koje se ne nalaze ni na kraju njihovog mozga. Sada ih treba pitati - gde da nađemo taj novac koji je neophodan da osiguramo vlastitu nacionalnu bezbednost, jer - bez savezništava - mi moramo sve sami”, naglašava Dragišić.
Živulović smatra da bi ulazak Srbije u NATO smanjio troškove i potrebe, jer neutralnost za svoju odbranu zahteva daleko veću količinu naoružanja i vojnika.
"U NATO-u postoji član 5 koji kaže da, ako ste član Alijanse, svaki eventualni napad na Srbiju je napad na sve članice NATO-a i svi su dužni da odgovore”, kaže Živulović i napominje, da bi Srbija, u toj varijanti, uz blage inovacije na komunikacijskim instrumentima, mogla da zadrži postojeće naoružanje i da ga postepeno obnavlja.
S druge strane otvara se i veća mogućnost za privrednu saradnju.
"Recimo da fabrika u Užicu 90 odsto svog programa proizvodi za NATO. Znači, dobili bismo jedno tržište od 900 miliona stanovnika i imali bismo daleko veću mogućnost da plasiramo proizvode na ovo tržište ili čak da osvojimo nove proizvode, što bi otvorilo velike mogućnosti. Naravno, ulazak u NATO ne garantuje da ćemo mi dobiti besplatno bilo šta, ali, ako se pametno planira, mogućnost je velika”, zaključuje Živulović.
Vojska Srbije je u ozbiljnom tehničko-tehnološkom zaostajanju i takva situacija mora da se prevaziđe – i zbog odbrane vlastite teritorije i zbog učešća u međunarodnim mirovnim operacijama. Ovaj stav profesor sa Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić obrazlaže činjenicom da već duže vreme u Vojsku Srbije ništa nije investirano i sve što sada poseduje uglavnom je nasleđeno od JNA.
"Koliko znam, nedavno su kupljeni neki kamioni, međutim, u borbenu tehniku ništa ozbiljno nije ulagano. Znači, neophodno je da se uloži u sisteme veze, najskuplja investicija će biti vazduhoplovstvo i oklopni transporteri točkaši", kaže Dragišić i upozorava:
Predsednik Atlanskog saveta Vladan Živulović takođe se slaže da je Vojsci Srbije neophodna modernizacija i obnavljanje naoružanja, posebno u uslovima vojne neutralnosti za koju se Srbija opredelila.
"Kad proglasite neutralnost koja, naravno, treba da bude međunarodno priznata, što ovde nije slučaj, onda morate da imate takvo naoružanje i takvu vojsku koja, u slučaju rata, može da odgovori na takozvani dvostrani napad. A to znači – daleko veći broj vojnika i veća tehnika”, ocenjuje Živulović.
Ministar Šutanovac je u intervjuu za nedeljnik "Novi magazin" ocenio da bi pomoglo i kada bi za vojsku iz budžeta bilo izdvojeno onoliko novca koliko je bilo izdvojeno 2008. godine. Tada je vojska dobila 170 miliona evra više u odnosu na ovu godinu, a za taj novac – kaže Šutanovac - Srbija bi mogla da kupi šest novih borbenih aviona, kakvi nisu kupljeni od 1986. godine.
Mogućnosti i privredne saradnje
To je, procenjuje Vladan Živulović, daleko od njenih potreba.
"Neutralna Švajcarska ima preko 100 aviona F -16. Švedska, koja je isto tako neutralna, ima preko 450 aviona lovaca. Tako da je izjava gospodina Šutanovca da nam treba šest aviona – krajnje minimalna potreba i krajnje minimalan zahtev u takvoj situaciji. Ovaj zahtev je potpuno legitiman i neophodan, samo je pitanje gde i kako naći novac. Neka im je bog u pomoći kako će to da izvedu.”, kaže Živulović.
Činjenica da politički establišment ne pokazuje želju
'Gde da nađemo taj novac koji je neophodan da osiguramo vlastitu nacionalnu bezbednost, jer - bez savezništava - mi moramo sve sami', naglašava Zoran Dragišić.
"Mi prosto nemamo saveznike, tako da celokupna nacionalna bezbednost Srbije pada isključivo na pleća naših građana i naših oružanih snaga. To su stvari o kojima ovi politikanti, koji bulazne o vojnoj neutralnosti, nikada nisu razmišljali i koje se ne nalaze ni na kraju njihovog mozga. Sada ih treba pitati - gde da nađemo taj novac koji je neophodan da osiguramo vlastitu nacionalnu bezbednost, jer - bez savezništava - mi moramo sve sami”, naglašava Dragišić.
Živulović smatra da bi ulazak Srbije u NATO smanjio troškove i potrebe, jer neutralnost za svoju odbranu zahteva daleko veću količinu naoružanja i vojnika.
"U NATO-u postoji član 5 koji kaže da, ako ste član Alijanse, svaki eventualni napad na Srbiju je napad na sve članice NATO-a i svi su dužni da odgovore”, kaže Živulović i napominje, da bi Srbija, u toj varijanti, uz blage inovacije na komunikacijskim instrumentima, mogla da zadrži postojeće naoružanje i da ga postepeno obnavlja.
S druge strane otvara se i veća mogućnost za privrednu saradnju.
"Recimo da fabrika u Užicu 90 odsto svog programa proizvodi za NATO. Znači, dobili bismo jedno tržište od 900 miliona stanovnika i imali bismo daleko veću mogućnost da plasiramo proizvode na ovo tržište ili čak da osvojimo nove proizvode, što bi otvorilo velike mogućnosti. Naravno, ulazak u NATO ne garantuje da ćemo mi dobiti besplatno bilo šta, ali, ako se pametno planira, mogućnost je velika”, zaključuje Živulović.
