Najnovije prilagođavanje budžeta ekonomskoj krizi u Srbiji, kroz smanjenje prihoda za 49,4 i rashoda za 28,9 milijardi dinara, uz budžetski deficit od 70,5 milijardi, po uverenju ministarke finansija Diane Dragutinović, predstavlja adekvatan odgovor države na postojeće ekonomske probleme:
“Lično verujem, da je ovo budžet koji podržava stabilnost i, zaista, verujem da ovaj budžet neće biti uzrok ekonomskih šokova."
Diana DragutinovićBudžetski deficit je uvećan je za oko 20,5 milijardi dinara, pošto je prvobitno bio planiran deficit od 50 milijardi. Ministarka ekonomije, takođe, je navela da je rebalans budžeta pravljen na osnovu procene da će bruto domaći proizvod biti za dva odsto manji nego u 2008. godini i da će inflacija biti 10 odsto. Uprkos skepsi brojnih ekonomista, Diana Dragutinović veruje da je ovo poslednje prilagođavanje budžeta u ovoj godini:
“Ali sam svesna da se moramo pripremiti za situaciju koja je bliska recesiji i, takođe, želim da poručim da, koliko god kriza bude trajala - a nadamo se da će trajati što kraće, upravljanje krizom je teško, ali moguće.”
Po mišljenju ananlitičara nedeljnika “Ekonomist” Milana Ćulibrka, jedina pozitivna stvar u celoj prici, je činjenica da je, Vlada na neki način, shvatila realnost, smanjivši prihode budeta za oko 50 milijardi u odnosu na prvobitnu procenu:
“Mislim da je država shvatila da ima velikih problema, da se može, možda, u narednom periodu očekivati dalji pad privredne aktivnosti i da će onda, ja se nadam, da imaju rezervni plan za nove mere štednje, ukoliko stvari krenu niz brdo.”
Ćulibrk, međutim, smatra da ovakav budžet, u uslovima postojeće krize, nije održiv duže od tri meseca, na što ukazuju i dosadašnje prognoze Vlade:
“Mi smo u decembru imali procene Vlade, da ćemo ove godine imati rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, u januarau i februaru se pričalo o nultom rastu, a u martu je prihvaćena realnost i rečeno je, da će biti oko 2 procenta. Ne bi me iznenadilo da se , recimo, u junu desi da, zbog pada industrijske prizvodnje i drugih privrednih agregata, pad bruto domaćeg proizvoda bude i 4 do 5 odsto. To bi onda iziskivalo dodatni rebalans, jer bi se smanjili prihodi, a onda bi, na osnovu toga, morali da se krešu još neki drugi rashodi.”
Vlada Srbije nema jasnu strategiju, šta će raditi nakon primene usvojenih mera štednje, kaže saradnica Centra za slobodno tržište Ana Jolović, komentarišući najnovije poteze vladinog ekonomskog dela:
„Strategija ne postoji. Jedino što postoji su mere, u trenutku kada vidite da nešto, zaista, propada i kada imate „ad hoc“ primenjeno rešenje da nešto spasite trenutno. Takve mere često su izazvane problemima koji su trenutno nastali, a nisu deo bilo kakve strategije. Dobri menadžeri u firmama znaju da su to, najčešće, trenuci kada pravite najveće greške, ako reorganizujete firmu u trenutku kada imate najviše problema.“
Ministarka Dragutinović, međutim, stvari vidi drugačije i optimističnije, pa – vraćajući se 60 miliona godina unazad – poetično zaključuje:
“Zemljom su vladali veoma impresivni, jaki, veliki reptili, ali se onda desilo nešto i ti dinosaurusi su nestali. Preživeli su sitni sisari koji mogu da se prilagode novonastalim uslovima. i moslim nekako, da nakon ovog budžeta, Vlada Republike Srbije je, praktično, birala da li će biti dinosaurus, ili sisar. i mislim da smo tu priliku iskoristili da pokažemo da, zaista, volimo manju državu.”
“Lično verujem, da je ovo budžet koji podržava stabilnost i, zaista, verujem da ovaj budžet neće biti uzrok ekonomskih šokova."
“Ali sam svesna da se moramo pripremiti za situaciju koja je bliska recesiji i, takođe, želim da poručim da, koliko god kriza bude trajala - a nadamo se da će trajati što kraće, upravljanje krizom je teško, ali moguće.”
Po mišljenju ananlitičara nedeljnika “Ekonomist” Milana Ćulibrka, jedina pozitivna stvar u celoj prici, je činjenica da je, Vlada na neki način, shvatila realnost, smanjivši prihode budeta za oko 50 milijardi u odnosu na prvobitnu procenu:
“Mislim da je država shvatila da ima velikih problema, da se može, možda, u narednom periodu očekivati dalji pad privredne aktivnosti i da će onda, ja se nadam, da imaju rezervni plan za nove mere štednje, ukoliko stvari krenu niz brdo.”
Ćulibrk, međutim, smatra da ovakav budžet, u uslovima postojeće krize, nije održiv duže od tri meseca, na što ukazuju i dosadašnje prognoze Vlade:
Strategija ne postoji. Jedino što postoji su mere, u trenutku kada vidite da nešto, zaista, propada i kada imate „ad hoc“ primenjeno rešenje da nešto spasite trenutno.
Vlada Srbije nema jasnu strategiju, šta će raditi nakon primene usvojenih mera štednje, kaže saradnica Centra za slobodno tržište Ana Jolović, komentarišući najnovije poteze vladinog ekonomskog dela:
„Strategija ne postoji. Jedino što postoji su mere, u trenutku kada vidite da nešto, zaista, propada i kada imate „ad hoc“ primenjeno rešenje da nešto spasite trenutno. Takve mere često su izazvane problemima koji su trenutno nastali, a nisu deo bilo kakve strategije. Dobri menadžeri u firmama znaju da su to, najčešće, trenuci kada pravite najveće greške, ako reorganizujete firmu u trenutku kada imate najviše problema.“
Ministarka Dragutinović, međutim, stvari vidi drugačije i optimističnije, pa – vraćajući se 60 miliona godina unazad – poetično zaključuje:
“Zemljom su vladali veoma impresivni, jaki, veliki reptili, ali se onda desilo nešto i ti dinosaurusi su nestali. Preživeli su sitni sisari koji mogu da se prilagode novonastalim uslovima. i moslim nekako, da nakon ovog budžeta, Vlada Republike Srbije je, praktično, birala da li će biti dinosaurus, ili sisar. i mislim da smo tu priliku iskoristili da pokažemo da, zaista, volimo manju državu.”
