Dostupni linkovi

Šta nakon propale prodaje Telekoma


Telekom Srbije
Neuspeli tender za prodaju Telekoma ne samo da je izbio argumente vlasti kako će novac od privatizacije biti ulagan u državne infrastrukturne projekte, već je pitanje kako popuniti konstantni deficit državne kase.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je siguran da to što Telekom nije prodat, neće uticati na realizaciju saobraćajnih projekata.

"I kada smo u retkim prilikama govorili za šta bi se koristila evenutualna sredstva od prodaje Telekoma- ne komentarišem da li je trebalo ili ne prodati Telekom - ja sam odmah dao izjavu da su sredstva za koridor 10 obezbeđena. Dakle, milijardu i dvesta miliona evra imamo od Svetske i dv
"Ne moraju i neće sredstva od Telekoma bitno uticati na realizaciju infrastrukturnih projekata”, uveren je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
e evropske banke. Za koridor 10 druga sredstva nisu potrebna. Dakle, ne moraju i neće sredstva od Telekoma bitno uticati na realizaciju infrastrukturnih projekata”
, uveren je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Punjenje državne kase ne zavisi od „Telekoma“ i realizuje se u skladu sa očekivanjima – tvrdi i Branislav Tončić, direktor Agencije za javni dug.

"Budžetski deficit će i ove godine biti u celosti pokriven, jer vlada namerava da emituje evro obveznice na stranom tržištu u vrednosti od 500 miliona evra, što bi bilo dovoljno za pokrivanje svih potreba budžeta do kraja godine”
, kazao je Tončić.

Očigledno je da je država, i pre nego je propao tender za prodaju Telekoma, imala plan zaduživanja koji će, kako pokazuju analize, iznositi više od milijardu evra.

Zaduženje 1,5 milijardu evra


Doktor Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, kaže da je u prva tri meseca tekuće godine zaduživanjem preko trezorskih papira budžetsko finansiranje praktično zatvoreno.

"Znači država ima na svojim računima preko 180 milijardi dinara. Neki minimalni iznos koji treba da ima je oko 80-90 milijardi. Dakle, sav državni deficit koji dospeva do kraja godine je pokriven. Ono šta je ovde pitanje je kako se suočiti sa obećanjima. Šta je sve ko obećavao za šta će biti iskorišćena sredstva nakon prodaje Telekoma a od čega nema ništa”
, kaže Zdravković.

Dinari
Analitičari i dalje stoje na stanovištu da je najveća opasnost - da je Telekom bio prodat - bila u tome da će se pare usmeriti za popunu budžeta, uveren je glavni urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk.

"Jedini način za popunu budžetskog deficita je dodatno zaduživanje države. Budžetom za ovu godinu i dogovorom sa MMF vlada se obavezala da fiskalni deficit neće biti veći od 4,1 odsto BDP-a, što je negde otprilike oko milijardu i po evra. Dakle za toliko će država ove godine morati da se zaduži, kako bi pokrila manjak u budžetu”
, procenjuje Milan Ćulibrk.

Neuspeh prodaje Telekoma i gubitka važnog deviznog stimulansa privredi je i neodmerena procenjena vrednost kompanije ali i posledica loše tržišne slike o investiranju u Srbiju, kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

"Bojim se da će izostajanje investicija loše uticati i na sam Telekom, a ponajviše se bojim da bi neka naredna ekipa mogla odustati od toga da proda, odnosno da ga preda u ruke nekome ko njime zna bolje da upravlja. Telekom bi mogao da više liči na Jat a manje na Sartid i da bi od nacionalnog ponosa mogao da postane nešto drugo”
, upozorava Stevanović.

Novu prodaju Telekoma gotovo da je teško realizovati zbog ograničenog mandatom aktuelne vlade. Manevarski prostor za zatvaranja državne kase ograničen je, pravila o fiskalnoj odgovornosti, koji je pod kontrolom MMF-a predviđa da državno zaduživanje ne može da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Državni dug Srbije sada je na nivou od oko 40 odsto BDP-a.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG