Dostupni linkovi

Do kraja godine zakon o otvaranju tajnih dosijea?


Sedište Bezbednosno informativne agencije, Beograd, arhiv
Među prvim obećanjima koje su predstavnici novih vlasti dali nakon rušenja režima Slobodana Miloševića, 05. oktobra 2000. godine, bilo je otvaranje dosijea tajnih službi. Ono međutim još nije ispunjeno. Sada je kao rešenje najavljen model Zakona koji priprema Srpski pokret obnove i koji se, ponovo sudeći po obećanjima, očekuje da bude usvojen do kraja godine.

Većina bivših komunističkih zemalja otvorila je dosijee koje su o njihovim građanima vodile službe bezbednosti. Neke su, poput Nemačke, to učinile odmah nakon demokratskih promena, a u nekima, Bugarskoj i Rumuniji na primer, čekalo se i punih 10 godina. Decenija je prošla i od kada su lideri Demokratske opozicije Srbije, saveza partija koje su porazile Miloševića, građanima Srbije obećali da će to učiniti.

“Ovo se mora otvoriti! Bez toga nema raskida sa komunističkim nasleđem!” …kaže Vuk Drašković, jedan od najvećih zagovornika otvaranja dosijea tajnih službi i lider Srpskog pokreta obnove, stranke koja je napravila nacrt zakona koji bi to omogućio.

Najnovija očekivanja su da taj zakon bude usvojen do kraja godine, čemu se nada i državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

„Ono što je najvažnije je da postoji politička volja! Naravno, treba razgovarati o modalitetima – koje bi vrste podataka i na koji način bile dostupne javnosti. SPO je predložio jednu verziju Zakona. U ovom trenutku ona je na usaglašavanju sa raznim nadležnim ministarstvima i ja verujem da ćemo do kraja godine izaći sa jednim objedinjenim predlogom koji će upravo to značiti – otvaranje dosijea“
, kaže Homen.

RSE: A šta je do sada kočilo donošenje takvog Zakona?

Homen:
Mislim da nije postojala politička volja, da su se mnogi koji se nalaze u tim dosijeama verovatno plašili šta piše. Ali, jednostavno, došlo je vreme. Prošlo je punih 20 godina od dolaska Slobodana Miloševića na vlast s jedne strane, a s druge strane punih 10 godina od demokratskih promena i mislim da postoji sasvim dovoljna vremenska distanca da se bez ikakvog straha objave dosijea.

Donošenje takvog zakona iščekuju mnoge žrtve proteklih režima. Među njima je i akademik Dragoslav Mihailović, koji je nakon Drugog svetskog rata robijao na Golom Otoku.

“Kako da ne bi bilo značajno! Pa bilo bi strašno značajno jer je jedna nitkovska organizacija kakava je bila UDBA, vodila svoju privatnu politiku protiv svojih sopstvenih građana, u ime Josipa Broza i kasnije Slobodana Miloševića. Ja sam bio pod paskom te policije sve do 1990. godine”, kaže Mihailović.

Postupati oprezno


I građani Beograda različitih generacija sa kojima smo razgovarali, čvrsto veruju da bi otvaranje dosijea bilo značajno.



U nekim zemljama bivšeg Istočnog bloka, objavljivanje dosijea izazvalo je prave potrese. Na listi agenata i saradnika bivšeg socijalističkog režima u Mađarskoj, našlo se i 19 osoba iz javnog života. Podaci pokazuju i da je Štazi - Ministarstvo bezbednosti Istočne Nemačke, svojevremeno imao gotovo 300.000 špijuna. To bi značilo da je špijun bio svaki 50. stanovnik DDR-a.

U Češkoj je štampa objavila spisak od oko 150.000 doušnika. Kako se ispostavilo, na njemu su se našla i imena ljudi koji se time nisu bavili, pa Bogoljub Milosavljević, profesor na Pravnom fakultetu univerziteta “Union” i jedan od autora knjige “Tajni dosijea”, smatra da treba biti obazriv kako se nekome ne bi nanela neka nova šteta ili nepravda.

“Tako da bi jako, jako dobro trebalo razmisliti o tome koliko to učiniti javnim, da li uopšte ta imena doušnika koristiti tako da se objave ili ih samo koristiti za lustraciju i takve neke svrhe, u principu ih skriti… ili ih, možda, kao što je Isotčna Nemačka uradila, dati kao pseudonim, inicijale onome ko čita dosije… To su neke dileme koje bi morali da rešimo”, ističe Milosavljević.

U protekloj deceniji je bilo više pokušaja da se građanima omogući uvid u dosijee. 2001. to je bilo regulisano Uredbom, ali je ona, kako nam je objasnio Slobodan Homen, koji je tada i sam pogledao svoj dosije, bila vremenski oročena na svega nekoliko meseci. Svoje pravo je te 2001. iskoristio i Dragoslav Mihailović.

„Onog trenutka kada sam u štampi pročitao da je takva Uredba donesena ja sam se javio na telefon koji je bio dat i tada sam video svoj dosije.“


RSE: Šta ste tada videli?

„Tada sam ja video moj dosije, koji, po mom mišljenju ni onda nije bio kompletan, nego je bio opljačkan, očerupan... a video sam 250 do 300 strana. Nisam smeo ništa da prepisujem, nisam imao priliku ništa da fotokopiram. Samo sam koristio neke svoje, kako da kažem, ilegalske tehnike... nešto sam zapisivao na noktima, nešto sam pamtio...“
, seća se Dragoslav Mihailović.

Da je vreme da se dosijea otvore, izgleda da se slažu same službe. Nedavno je šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije rekao da su u potpunosti saglasni s tim da bude usvojen zakon o otvaranju dosijea vođenih po političkoj i ideološkoj osnovi.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG